Верујете ли да је Мула Јусуф, један од турских дахија, још увек жив? Изгледа да јесте и да тренутно живи у Бору, пошто је тужио главног и одговорног уредника „Борских новина”. Може ли борски „глодур” изаћи из суднице ослобођен оптужбе да је, кад је дотични господин у питању, починио кривична дела против части и угледа?
Да ли је новинар „Врањских” повредио верска осећања градоначелника и бившег директора „Водовода” (који су у Тунису тражили „пелцер” за изградњу бране у Врању) када је на „шаљивој” страни објавио фотомонтажу, у којој су њихове главе „намонтиране” на арапска тела?
Или, како ће проћи на суду „КГ новине”, које су добиле прве тужбе по новом Закону о јавном информисању, у којима оштећене стране траже милионске надокнаде штете?
Ово су била само нека од питања која су се могла чути на дводневном скупу у Крагујевцу, који је захваљујући Шведском хелсиншком комитету из Београда организовала Асоцијација локалних независних медија „Локал прес”, а на коме су учествовали представници новина из унутрашњости које имају највише тужби и људи из правосуђа.
На питања новинара и уредника из Врања, Панчева, Бечеја, Ковина, Бора и Крагујевца одговарали су Драган Лазаревић и Косана Радовић из овдашње Адвокатске канцеларије „Лазаревић”, која је, поред једне београдске, основана за пружање правне помоћи чланицама „Локал преса”, као и Мила Фроку, судија Општинског суда у Крагујевцу. Поред стручног мишљења о Закону о јавном информисању и Кривичном закону, новинари су могли чути и о грешкама које најчешће праве при писању о малолетницима, али и о „замкама” увреда и клевета (нанетих путем штампе), због којих им углавном стижу тужбе. Посебно је био занимљив дијалог који су, приликом анализе објављених текстова, водили новинари и људи из правосуђа. Иако су се обе стране сложиле да се у скоро сваком тексту може наћи повод за тужбу, као и да се закони и кодекси морају поштовати, на представницима „седме силе” остало је да пронађу „формулу” за писање како би што мање седели на оптуженичкој клупи. А, кад већ стигну до ње, на адвокатима је, као и на судијама, да им помогну у одбрани основног новинарског права – права на истину. И, дабоме, на аргументовану критику, од које нису изузети (поготово) људи на важним јавним функцијама.
Траже милионе
Након што су основане две адвокатске канцеларије за пружање правне помоћи, крагујевачки скуп био је прилика за „блиски сусрет” новинара и људи из правосуђа. Нарочито што се у последње време повећава број тужби против локалних новина, не само за кривична дела увреде и клевете, већ и по Закону о јавном информисању.
Адвокат Драган Лазаревић каже да новине из унутрашњости, чланице „Локал преса”, имају преко 50 тужби по Кривичном закону, углавном за дела увреде и клевете, међу којима крагујевачка „Независна Светлост” тренутно има највише (двадесетак процеса). Иза ње су „Врањске” и „Борске новине”, „Кикиндске”, „Панчевац”, „Мој Ковин”… Међутим, прошле недеље Крагујевчанима су, после Београђана и Новосађана, стигле и прве тужбе по Закону о јавном информисању.
– То је веома опасно, јер такве тужбе, у крајњем случају, могу довести до гашења медија. По Закону о јавном информисању досуђују се за наше услове непримерно високи износи за надокнаду штете, па новине која дођеупод удар овог закона и буду обавезане да плате надокнаду штете неће моћи финансијски да се опораве, упозорава Лазаревић.
Он, такође, скреће пажњу на неусклађену судску праксу.
– За три тужбе по Закону о јавном информисању које су стигле „КГ новинама” и „Светлости” , у Крагујевцу се за два случаја надлежним прогласио Окружни, а за један Општински суд, што је, по мени, недопустиво. Затим, у два случаја дат је рок главном уреднику и аутору текста од осам дана за одговор на тужбу, а у трећем случају тај рок износи 30 дана. То би могло да значи да судови нису припремљени да суде по овом закону, да не постоје изграђени ставови у судовима, нити судска пракса, већ лутање, због чега се новинари налазе у врло незгодној ситуацији. Уколико суд досуди да плате тражену суму за надокнаду штете, новине ће бити угашене, јер нема те паре, сматра адвокат Лазаревић.
Ко има чавку, виче „иш”
Међу више од 50 тужби, колико имају новине у унутрашњости Србије, доминирају оне за кривично дело увреде и клевете. Њихови адвокати слажу се да тужбе углавном стижу од људи који се баве политиком, а често и они који су се у политици нашли у неком другом плану. Лазаревић каже да су политичари и директори кивни када оду са функције и тада су им сви криви, а између осталих и новинари, које обично туже. Судски позивари много чешће куцају на врата приватних медија, јер су критичнији од јавних предузећа. Њима тужбе ређе стижу, вероватно због уређивачке политике која се води у стилу незамерања, а све зарад сигурних извора финансирања.
Осим „Независне Светлости”, која је прва на топ листи тужених новина за кривична дела увреде и клевете, „Врањске новине” су одмах иза крагујевачког недељника. Међу многобројним судским процесима који су у току, свакако је најпознатији онај који овај врањански приватни недељник води са владиком Пахомијем, чији су детаљи са суђења такође анализирани на скупу у Крагујевцу, а о коме се може написати посебна књига. „Врањске” су, међутим, недавно добили још три нове тужбе, док је једна најављена.
– Занимљиво је да су тужбе које смо добили прошлог месеца стигле због фотомонтажа које објављујемо као сталну рубрику на такозваној „Жутој страни”, на којој су шаљиво-сатирични текстови и фотомонтаже, као коментар на актуелне догађаје и појаве у граду. Јер, знате, у Врању се овако каже: Ко има чавку, он виче „иш”, прича Слађана Вељковић, одговорни уредник „Врањских”.
И фотомонтаже на мети
Поводом путовања градоначелника Врања, бившег и актуелног директора „Водовода” у Тунис, а ради сагледавања искуства Тунижана у изградњи брана, пошто се њихова гради већ петнаестак година, „Врањске” су објавиле текст, али и фотомонтажу: главе тројице путника „насађене” су на тела тројице Арапа који се моле. Први човек Врања и бивши директор „Водовода” сматрају да су новине тиме повредиле њихова верска осећања.
Друга тужба стигла је од челних људи ДСС-а, СПС-а и СРС-а, који су, иначе, на власти у Врању. Они су такође „намонтирани” на једну слику „голаћа”, испод које стоји потпис „Мала, мала група…”. Тужбу су најавили и врањански руководиоци чији су се ликови нашли на монтираној фотографији црногорске групе „Ноу неијм”, који су победили на овогодишњем такмичењу за песму Евровизије. Њима је КУД „Идиоти” пожелео срећан Осми март, а све зарад њиховог учешћа на тераси једног ресторана, када су„под гасом” певали, рецитовали и причали вицеве. Наравно, прослављајући чувени женски празник.
– Осим ових, стигла нам је и тужба од директора великопродаје и директорке малопродаје из бујановачке „Хебе”. Писали смо о неким махинацијама у овом колективу, на основу кривичне пријаве и прича запослених, али они су нас тужили због тога што је новинар написао да су њих двоје „блиско сарађивали”. Тек након што нам је стигла тужба сазнали смо да су њих двоје били „у шеми”, објашњава Слађана Вељковић, напомињући да „Хеба” сада одбија да плати и рекламу која је ишла у новинама.
Едвард Јукић и Ненад Живковић, директор и главни и одговорни уредник „Панчевца”, говорили су о тужбама које су им стигле због писања о бесправној градњи у центру града, успут питајући да ли имају право да као Панчевци туже суграђанина Дејана Михајлова због лажи коју је признао на суду. Владан Филипчев из „Бечејског мозаика” причао је о искуству за време „Сабље”, када су објавили вест о хапшењу човека осумњиченог за нарко дилерисање који је након „ослобађајуће” истраге тужио бечејске новине. Тужби за увреду и клевету није поштеђен ни „Мој Ковин”, а уредник Светозар Полић интересовао се да ли може очекивати нову ако објави податке о једном функционеру, иначе члану СРС, који је осуђиван и био у затвору, илустроване његовим цитатима о моралу.
Јусуф паша и осам слатника
За новинаре, али и за људе из правосуђа, ипак је најинтересантнија била тужба коју је недавно добио Мирослав Радуловић, главни човек „Борских новина”. Наиме, „глодур” овог приватног недељника из Бора добио је приватну тужбу од једног доктора наука који се препознао као Мула Јусуф у сатиричном тексту који је објављен у синдикалном билтену Института за бакар, а потом пренет у „Борским новинама”.
– Просто не могу да верујем, јер се ради о једном безазленом тексту, који и није новинарски. Сада морамо на суду да доказујемо да нисмо желели да вређамо ни Мула Јусуфа, ни Мехмед Фочић агу, ни Кучук Алију – једина имена која се помињу у тексту.
Желели смо да на сатиричан начин укажемо на пропусте који се дешавају око нас, наивно сматрајући да су дахије, заједно са дунавским острвом Адом кале, нестали у вировима велике реке. Нека нам свемогући Алах опрости ако је у нашем тексту препознао неког од својих јаничара. Нисмо имали намеру да било кога увредимо и појма нисмо имали да је Јусуф паша жив, каже Мирослав Радуловић.
У тужби стоји да је главни и одговорни уредник „Борских” тужен због кривичног дела против части и угледа (клевета, увреда, изношење личних и породичних прилика и омаловажавање), односно за више кривичних дела. У образложењу ове несвакидашње тужбе, између осталог, стоји да су „Борске” вређале, омаловажавале и износиле личне прилике, „представљајући приватног тужиоца у доба друштвено-економских промена приликом стварања српске државе, у Београдском пашалуку пред Први српски устанак. Представљен је као „Јусуф паша и осам слатника”, затим као „борски спахија и кнез кујунџија Марашли Али-паша са врећом златних талира”, који „многу рају у црно завише”. Затим, да „прави сплетке и сеје раздор за свој поход ка врху Фанарске кнежевине”, да је „у срезу борском и срезу рудничком на изборима крајем 2003. пронашао трговца златом и накитом, са којим је склопио берат са ферманом и хатишерифом са бесплатном киријом, док је среску касу похарао за више од 20.000 талира, од добитну награду од хиљаду златних талира.„
Упркос томе што су новинари могли да отклоне неке дилеме које су имали, сви су се сложили да је случај из Бора апсурдан. Ипак, како рече Ненад Живковић, локалним редакцијама не преостаје ништа друго него да наставе критички да пишу, јер је битно да у Србији постоји и та врста промишљања. Не дозволити да медији постану пропагандни сервиси локалних естаблишмената, поготово оних који су, као „Панчевац”, у јавном власништву.
