Друштвене
промене се најпре одражавају на живот младих који у таквим условима одрастају, сазревају,
васпитавају се, уче. До каквих је промена у вредносном систему младих дошло, показују
и истраживања чачанске Гимназије од пре неколико година
 

Насупрот
доминантној активистичкој оријентацији су општа друштвена апатија, безвољност и
пасивност, које се рефлектују и на младу генерацију. Према редоследу избора, на
другом месту је изградња стабилне и чврсте државе, а највише испитаника гимназијалаца
се определило за јаку привреду и материјални стандард. У складу са друштвеним променама
и промењеном друштвеном климом, политичка демократија је добила треће место на листи
најважнијих друштвених циљева.

 

– Млади
су буквално препуштени неком друштвеном удесу, светском или било каквом другом,
пливају у некој недођији, безнађу, па ко се како снађе. У школи покушавамо да их
научимо основном вредносном систему. Међутим, оно што се догађа у животу кад-кад
је противречно ономе што их учимо у школи Педагошка истраживања показују да млади
вредносни систем усвајају од родитеља, у породици, и то 20 одсто, из школе такође
20, а преосталих 60 одсто њихов систем вредности обликује окружење. Када је реч
о институционалној бризи о младима, осим школе и породице, која је такође у кризи,
не знам ко брине о нашој будућности. У процесима  одлучивања млади не учествују уопште, углавном
због своје индоленције, а и систем је тако уређен да тек са 18 година могу да учествују
у јавном или политичком животу, пре свега као гласачи. Поједина истраживања показују
да је само три-четири одсто младих школског узраста политички активно у странкама
– истиче Драган Матијевић, професор филозофије у чачанској Гимназији.

 

Нажалост,
многи сматрају да је Србија владавина старих, да је однос према животу стар, конзервативан,
понекад и декадентан, каже професор Матијевић наглашавајући да једино млади могу
да унесу енергију и измене у неке друштвене токове.

 

– Млади
су за патриотизам заинтересовани кратак временски период, а новац им није посебан
мотив. Оно што је младим људима, тинејџерима иманентно је месијански синдром. Они
воле да спасавају свет, да успостављају систем вредности. Зато млади треба да следе
свој инстинкт, јер је њима урођен осећај за правду и праведност. Ниједног тренутка
не треба себе да спутавају, јер је у њима оно исконско добро и зато га морају максимално
користити, као и младалачку енергију – поручује младима професор Матијевић.

 

Потпредседник
омладине Нове Србије Марија Ковачевић каже да о битним животним проблемима млади,
нажалост, не могу да одлучују, осим наравно на изборима, гласањем. У чачанској општини
Нова Србија има око 1.800 омладинаца, који су одлично организовани, каже Ковачевићева
и истиче:

– Трудимо
се да младе задржимо у странци и на неки други начин, а не само политиком. Организујемо
бројне акције, хуманитарне, ускршње, помажемо старим особама, покушавамо да решимо
проблеме младих. Нажалост, највећи проблем – незапосленост, ми не можемо да решимо.
Жао ми је што се поједини у странку учлане искључиво из интереса, најчешће због
запослења У политици мора да постоји део личног убеђења. Данас не постоји начин
да се мотивише омладина за политику, али зато челници политичких странака морају
пронаћи начин да правилно усмере младе људе. Лидер и руководство Нове Србије  су увек приступачни нашој омладини, они увек могу
да им се обрате, а то је веома важно.

 

Доскорашњи
народни посланик ДСС-а, заменик градоначелника Чачка Мирослав Петковић каже да се
за политику определио још у време студирања, и то због политичке идеје коју је ова
странка имала као "љута" опозиција Милошевићевом режиму, али и због „генерацијског“
осећања да млади после завршеног факултета па до 45. године могу највише да допринесу
ангажовањем у друштвеном и политичком животу Србије.

 

– Омладина
ДСС-а је добро организована, што потврђују бројне акције које су организоване у
последње време. Омладици ДСС-а су много учинила у смислу реорганизације странке,
ангажовања младих људи и уважавања њихових идеја. Желимо да што више младих учествује
у политичком животу и актуелним дешавањима. Мислим да је потребна нова енергија,
као и нове идеје, јер време које је пред нама захтева другачији начин размишљања.
У Чачку су организовани округли столови и трибине, на којима су млади имали прилику
да размене своја мишљења, што је веома добро. Неопходно је да постоји добра сарадња
и да се друже, али наравно, свако заступа своје страначке идеје. Млади морају да
преузму одговорност за своју будућност, они треба да одреде пут којим ће Србија
ићи у наредном периоду – истиче Петковић.

 

Шеф одборничке
групе коалиције ДС-СПО у Чачку Дарко Грбовић сматра да је питање категорије младих
људи релативна ствар, објашњавајући „да смо дуго млади и да одједном остаримо, због
дуготрајног система школства и чекања на запослење“.

 

– Одједном
дођу четрдесете и схватите да долазе неки други млади људи. На срећу, последњих
година је на политичкој сцени младих више него раније. Али, треба да их буде још
више, јер су млади људи од свих области друштвеног живота најпотребнији у политици.
У нашој странци млади учествују у процесима одлучивања, а своја права и политичке
циљеве остварују посредством Клуба демократске омладине. Нажалост, у политичком
животу уопште, у локалним управама и државним институцијама млади не могу много
да одлучују – каже Грбовић.

 

Он истиче
да „млади нису оптерећени прошлошћу, унутар страначким и међустраначким причама
и људским дуговима, па су отворенији и спремнији за промене, које су Србији неопходне“.

 

– Човек
у својим одлукама мора да буде храбар, па тако и у одлуци да ли ће се ангажовати
у политичком животу. Уколико млади одлуче да учествују у политичком животу морају
бити спремни и на разочарања. У игру се улази храбро и једино тако добија. То је
моја порука младима, не само када је реч о политици, већ и о животу уопште – каже
Грбовић.

 

Социолог
професор др Ратко Божовић подсећа да се од 5. октобра наше друштво отвара у смислу
демократске оријентације, али под притиском старих политичких матрица и са спорим
трансформисањем друштва и транзицијом. Млади који су учествовали у протестима су
више били у политичком неспоразуму него у разумевању шта се заиста догађало, каже
Божовић.

 

– То су
они који су деведесетих година осетили пораз једне оријентације, распад државе,
вредносног система који је био успостављен у том претходном комунистичком периоду.
Онда смо имали рат, екстремну, невероватну кризу, санкције и бомбардовање, велико
помрачење нашег социјалног простора. То помрачење се исказало и у размишљању људи.
То је била велика неодређеност и конфузија да би млади људи ушли у систем вредности
који се успоставља као цивилизацијски, демократски и прихватљив. Млади нису видели
перспективу баш очигледно, односно перспектива је помало измицала, а хоризонт није
био нарочито отворен према будућности. У време кризе и чуда, млади са високим коефицијентом
интелигенције, професионално успешни напустили су земљу. То говори о великој дезоријентацији
државне политике и државе, која мора да смишља пре свега стратегију да млади више
не пакују кофере, јер без њих нема истинске трансформације и промена – сматра социолог
Божовић.

 

Он каже
да су млади укључени у процесе одлучивања, али недовољно. Млади би морали бити тамо
где им се отвара простор за будућност и могућу промену и успеће, каже професор.

 

– У младима видим снагу која би требало да буде укључена
у промене, јер би то био знак једне снажне и динамичне категорије људи. Сматрам
да млади не треба да се оцењују логиком претходних резоновања, већ да им се омогући
простор за њихову самопотврду и самореализацију – истиче социолог Божовић.