Жене руководиоци на територији града Пожаревца далеко су малобројније од мушкараца, али је та „шачица“ њих, срушила уврење о мушкарцима као јачем полу. То су учиниле без икаквог додатног напора, једноставно радећи оно у чему су истински добре. Својим квалификацијама и стручношћу изградише вртоглаво успешне каријере и, уз то, све су оне мајке, ћерке, сестре, пријатељице…, али не баш све и супруге. Ово последње много говори о мушкарцима из земље Србије. „Шта“- то они сами најбоље знају, а мени се чини за ирелевантно разглабати о двоструким стандардима који некако увек имлицирају да је „компромис у животу“ пријемчивији женама?!
Савремено друштво, колико год напредно, још увек је без одговора пред женом, чија је једнакост са мушкарцем „изазов“. Отуда су непроцењива искуства пет изузетних жена из Пожаревца. Оне су јаке, директне, упорне, најбоље у ономе чиме се баве, увек остајући предане мајке и даме. И ни једна се није осетила спутаном због пола, јер су се од самих почетака каријере поставиле као равноправне, способне и одлучне да следе своје жеље. Што је можда најважније, знале су да су саме себи најјачи ослонац!
Бори се за своје место
Милица Митковић председница је Регионалне привредне коморе Пожаревац. У ранијим годинама каријере била је руководилац Пољопривредне стручне службе у Пожаревцу, као једина жена међу укупно 20 руководилаца истоврсних служби широм Србије. Мајка је две ћерке, и супруга. Каже да није имала лоша искуства због тога што је жена, јер сав свој рад темељи на стручности, професионализму и поштовању сарадника. Ипак, слаже се да је у широј слици утицај мушкараца доминантнији, напомињући да, ипак има довољно простора и за жене, које саме морају тражити и изборити своје место.
– Често се жене не усуђују да конкуришу за неко руководеће место водећи се разним страховима. Радим од 1974. године и рекла бих да је данас у Србији положај жене бољи него раније. Показале смо да истрајношћу, на јасно постављеном циљу, можемо бити врло успешне у послу, а, упоредо, и у породици. Наравно, све је то теже без подршке најближих, нарочито у раздвојеним брачним заједницама, услед чега има задршке код жена, али све се мора превазилазити хтењем и одлучношћу, а децу је важно што раније осамостаљивати.
– Жена је у нормалним приликама радник, мајка и супруга. У животу је важно размишљати о тајмингу. Ја сам завршила факултет у року, потом се удала, прво дете родила у 23. години, друго у 25. У подизању ћерки значајна је била улога мог супруга. Ја сам подржавала њега, он је подржавао мене. У васпитању деце смо настојали да их од малих ногу осамостаљујемо. И успели смо да створимо два квалитетна човека, обе су завршиле факултете, раде и имају своју децу. Данас су тешкоће у запошљавању задршка у формирању породице, што утиче на каријере супружника. Али, упркос свему, јако је битно почети са постављањем јасног циља и да стално радите на себи, дограђивању знања, учите свуда и од свих.
Следи јасан циљ
Мр Јасмина Николић девет година је директорка Историјског архива Пожаревац. Пре тога је пет година била саветник у Министарству културе, а факултет је завршила као најбољи студент и неко време радила као асистент. Тада је већ била и мајка, али никада није одустала од циља који је себи поставила још с’почетка студија. У свом је послу постала препознатљива у свим културним круговима Србије, али и иностранству, нарочито Италији и Канади. Њен је син сада дорастао да крене на факултет, а она, уз све поменуто, припрема докторску дисертацију. Каже да се у послу није осетила дискриминисаном зато што је жена и да је увек најважнији квалитет поткованост знањем, квалификацијама и много рада.
– Све почиње када решите да следите себе, своје идеје, принципе, жеље. Наравно, потребна је помоћ окружења. Док сам радила на Факултету и у Министарству била сам и мама, и од великог ми је значаја била подршка родитеља и тадашњег супруга, који су од самог почетка знали да је то мени врло битно, као и улога маме. Нисам имала проблеме које можда има већина жена. Мислим да све то највише зависи од почетног става, мог саопштавања шта желим и од чега не одустајем.
– Важно је да жене постану свесне тога да могу да обављају најважније функције и да им је успех доступан као и мушкарцима. Уколико својим стручним квалификацијама, радом, одговорношћу и дисциплином покаже да може да буде добар директор и руководилац, да има зацртане циљеве и реализацију истих, мислим да мора успети. Битан ограничавајући фактор може да буде неразумевање у породици према жени која жели да се афирмише и као личност, и као стручњак, а не само као неко ко има обавезе у кући. Тако, да ако би се у тој најосновнијој јединици, породици, нешто почело да мења, мислим да би много лакше било променити и генералну слику у оквиру које жене пречесто пристају на компромисе на сопствену штету.
Владај сопственим светом
Власница Модне куће „Луна“ из Пожаревца, Биљана Јовановић је за две деценије, са својом мамом, од једне машине за шивење, начинила регионални модни бренд присутан широм Србије, али и у Словенији, Хрватској, Босни, Црној Гори, Македонији, Норвешкој, са 150 купаца на велико и производњом распродатом чак три месеца унапред. Има 120 стално запослених, са још 200 ангажованих подизвођача. И стално је у освајању нових тржишта… Уз сав тај успех, она је и мајка две девојчице.
– Свака жена мора да тежи томе да влада сопственим светом. Свака мора себе да постави тако да је у свом свету јако важна, као и да га сасвим контролише. Не кажем да је то лако, али јесте могуће. Рад на себи је суштински, и на тај начин свако од нас ствара највећи могући капитал.
– Саговорници су ме увек прихватали као равноправну. Никада нисам имала проблем да нешто не могу да завршим зато што сам жена, да не могу брзо, квалитетно, већ напротив. Неке ствари су ми, рекла бих, ишле лакше баш зато што сам жена. Много зависи од тога како се поставите у комуникацији, зависи од првог утиска и репутације коју имате. Пре бих могла рећи да сам имала проблема као млађа да ме озбиљно схвате због мојих година, али никада због пола. Мада, мој је свет претежно испуњен женама. Међу запосленима је 99 посто жена. Одлично се разумемо. Све имамо децу, па знамо да је, када је дете болесно, жена спречена да дође на посао и то никада не представља проблем. Наравно, као мајци, важно ми је да моја деца све стигну на време, буду нахрањена, оду у школу…, а уз обавезе које имам према послу, све то не би било могуће без помоћи родитеља, без добре логистике око мене.
Буди храбра када други нису
Наташа Савић је пет година директорка Привредног друштва „Рекултивација и озелењавање“ из Костолца, предузећа које је „узела у своје руке“ у тешком тренутку за колектив, који се спремао за приватизацију. Није било нити пара, нити функционалних потенцијала. Окупила је људство и смело закорачила у борбу на тржишту. Сада је ово Привредно друштво једно од најуспешнијих у Србији, носилац награда и признања у свим сегментима свог рада. Међутим, Наташа Савић је такође и мајка двоје деце.
Њени су пословни саговорници претежно мушкарци, иако у свом колективу углавном сарађује са женама и каже да се увек највише узда у жене, које су се показале далеко способније, одговорније и флексибилније. Њена је порука да уопше није тешко, као што се то можда чини, успешно радити у доминантно мушком свету, какав је наш – Осећам се равноправном и уваженом у послу у сваком смислу. Мада, код нас се жена у целини гледано, ипак третира као слабији пол. Присутно је уверење да мушкарци пружају већу сигурност. Реално, постоје бројне отежавајуће околности за успех жене. Потребан је додатни напор како би се ускладио приватан живот са пословним, зато што су очекивања од жена у породици, у нашој средини, много већа него у развијенијим друштвима. Ја сам и самохрани родитељ и дете је претежно на мене усмерено. Али, увек сам се сматрала равноправним чланом друштва, не очекујући привилегије. Знала сам да се радом на себи морам борити за одређени статус и позицију. Одрицања постоје, тешко је балансирати, али мислим да све то заправо жену чини јачом, истрајнијом, опрезнијом и сасвим способном да буде успешна на свим плановима.
Сагради дом по својој мери
Пожаревљанка Снежана Милошевић власница је и директорка Агенције за образовно-педагошке услуге „Кодекс“, једне од највећих те врсте у Србији, али је она такође и покровитељка Удружења ликовних стваралаца, организаторка ликовних колонија, покретач друштава пријатељства са Грцима, Кубанцима, ускоро и Русима. Ова је жена стално у неким разговорима, преговорима, плановима и реализацији истих, и уз то и мајка троје деце, и супруга.
– Жене морају најпре да знају шта тачно желе. Данас смо самосталније него у време Кларе Цеткин, али имамо више проблема. Све је на жени, осим рађања, породице, домаћинства, такође и каријера, тако да жене морају да знају да поставе своје циљеве, али, никада на уштрб породице. Мислим да би се децом морале бавити интензивно бар до њихове десете године, а потом се отиснути у каријеру. Овај би свет био много успешнији уз више жена на утицајним местима. Мада, рекла бих да је већи проблем у инертности самих жена, него у спутавању од стране мушкараца. У каријери сам и спутавана. Они који су узимали максимум из мог живота научили су ме да ценим неке ствари. Од 16 година сам живела без родитеља, сама са сестром и желела добру породицу за свој темељ. Супруг ми је увек пуно помагао и највећа ми је подршка у животу. Одгајили смо троје деце, која сва причају по три страна језика, свирају клавир, завршили су факултете, раде. Била сам строга. Нисам од мајки које стално штите своју децу, напротив, стално сам их „гурала у ватру“. Саветујем женама да пронађу себе и схвате да су орлови, а не кокошке, и да могу летети врло, врло високо.
Између редова
Превише је лако утопити се у окоштала уверења која су вековима уназад оклопљавали мушкарци и жене, заједничким снагама. Лако је повести се за написима: „Успешне жене запостављају породицу“. Но, да ли то делом значи да су жене без каријере, можда и крајње несрећне, али стално код куће, боље мајке? Са друге стране, није ли деци успешних жена од каријере, и уопште родитеља, лакше да и сама то постану, јер одрастају учећи од најбољих? И, што је још важније, није ли овде по среди насиље манифестовано злоупотребом поимања мајчинства?! Није ли по среди одсуство помоћи жени и мајци од стране друштва? Упркос свему, са или без истинске подршке друштва, свет се неумитно преобликује под руком здраве женске амбиције. Све почиње када жена одлучи да следи себе, а, на срећу овога света, таквих је све већи број.