Док поједине политичарке систем квота од 30 одсто мање заступљеног пола на изборним листама те гарантовано учествовање жена које се на њима налазе у будућим политичким телима сматрају важним афирмативним кораком за укључивање жена у политику, постоје и мишљења да је поменути систем квота дискриминаторан. О положају политичарки у политици, о томе колико заиста утичу на доношење одлука, те шта би требало учинити да се положај жена и политичарки у Србији побољша, за ГРАД говоре Горанка Вилимановић, Слободанка Миладиновић и Дејана Јовановић

 

– У најширој јавности је нарасла свест о потреби равномерног укључивања жена у сферу јавне власти. Истраживања показују да жене желе да се баве питањима образовања, али и економије, здравства, васпитања, социјалне заштите, спољне политике, финансија, банкарства, безбедности и родног права. Већина сматра да жене могу подједнако добро да се ангажују у свим областима друштва. То показује да је код политичарки сазрела свест да равноправно са мушким колегама треба да учествују у свим ресорима друштва, мада као ограничавајуће факторе за бављење политиком наводе недостатак информација, времена и самопоуздања, технике доминације, недовољну подршку мушких колега. Жене у политици не желе да буду само сараднице, већ и  савезнице које активно учествују у доношењу важних политичких одлука – сматра Горанка Вилимановић, начелница Градске управе, иначе чланице Градског одбора ДС и председница Форума жена те странке.

 

Она сматра да је законска регулатива о квотама од 30 одсто учешћа жена у Скупштини веома важан афирмативни корак који је женама омогућио да имају приступ политици и да буду саставни део политике.

 

– Наш устав равноправност полова третира веома значајно кроз више чланова. То је начин да променимо положај жена, а самим тим ћемо анимирати жене да се смелије укључе у политику јер на местима одлучивања оне могу најбоље да регулишу свој положај. Законом је утврђено да равноправност полова подразумева равноправно учешће жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора, у складу са општеприхваћеним правилима међународног права, потврђеним међународним уговорима, Уставом Србије и законима – наводи она.

 

Вилимановићка каже да жене треба охрабрити да се баве политиком и да буду део механизма власти, те да би жене, које чине половину бирачког тела, требало да сарађују и заједно мењају свој положај у друштву.

 

– Предности жена у политици су то што имају више стрпљења, што су спремније да се боре за неке ствари на дужи рок и што су мање сујетне, али су у свакодневном животу на радном месту у тежој позицији. Надам се  да ће жене све више препознавати као политички ресурс и да ће им се дати могућност да се представе јавности – казала је Вилимановићка.

 

Она је подсетила да се на актуленим изборма први пут примењује ново правило о обавезној заступљености жена, што би, како је навела, требало да доведе до повећања њиховог броја међу посланицима, али и до увођења неких нових квалитета у рад Скупштине, оних особина које се везују за жене, као што је способност договарања, већа транспарентност, смањење корупције и окретање животним темама које ће утицати на побољшање живота свих грађанки и грађана Србије.

 

– Наравно, повећање броја жена у скупштинским клупама неће аутоматски донети радикалне промене, али ће омогућити да жене буду значајније заступљене у свим скупштинским одборима, да се њихов глас чује још чешће и да се још снажније залажу за она законска решења која обезбеђују више равноправности а мање дискриминације на основу припадности полу или некој од мањинских група. Посао жена у политици јесте да осталим женама омогуће да промене позицију у животу – закључила је Вилимановићка.

 

Слободанка Миладиновић, кандидат за одборника у Скупштини Града и за народног посланика ДСС, професионално педагог у предшколској установи, у којој је била и на месту директора, а породично ћерка, супруга, мајка, ташта, сматра да се положај жена политичара у Србији не разликује од положаја осталих жена.

 

– Као и остале жене у процесу одлучивања имају право гласа, а глас у демократској држави је глас, без обзира да ли долази од мушкарца или жене. Предлози или решења које дају жене се прихватају на основу тога колико квалитетно могу да допринесу решењу неког проблема у циљу општег добра. До одређених позиција, политичких функција, жене у Србији и нашем граду требало би да долазе на основу оствареног успеха како на професионалоном тако и на породичном плану, све друго би било дискриминаторно. Политичари без обзира на пол својом појавом, образовањем, културом, ставом, шаљу поруку народу који их је изабрао – сматра Миладиновићка.

 

Систем квота је, према њеном мишљењу, по природи дискриминаторан и само се под утицајем јаке пропаганде та дискриминаторна природа може замаглити.

 

– Закон предвиђа да на изборним листама свака трећа особа мора бити из групе „мање заступљеног пола“. Проблем је у томе што се ту небитан елемент – пол, узима као критеријум за кандидатуру. Није ли то само по себи дискриминација – упитала је она.

 

Миладиновићка је навела да  је унапређивање положаја свих жена у Србији, па и оних које се баве политиком, могуће спровести само мерама активне економске политике, јер уколико жене немају једнаке услове и могућности за економску самосталност, све остале мере, попут система квота, имају мање изгледа за успех.

 

Према речима Дејане Јовановић, чланице Градског одбора Либерално демократске партије, у Србији је положај жена у политици тежак, као и положај жена у друштву.

 

– Сама чињеница да жене, поред свих својих обавеза – породица, посао, брига о старијима…, желе да допринесу и својим ангажовањем и активизмом у политици, требало би да отвори један много већи простор за њихово учествовање – казала је она.

 

Говорећи о томе колико жене политичарке заиста утичу на доношење одлука, она је навела да се може рећи да су мушкарци доминантнији, јер је политика „мушки посао“.

 

– Чињеница је да жене политичарке морају много више да раде у односу на супротни пол, и да би могле, барем мало,  да утичу,  морају да имају резултате и велики рад из себе. Карактеристика жена у политици је много одговорније понашање,  боља комуникација, солидарност, већа лојалност и пожртвованост. Велики помак морају направити саме странке, у оквиру својих организација, како у одлучивању, тако и напредовању до одређених политичких функција, јер су ресурси жена заиста велики, и на тај начин их треба и вредновати – сматра Јовановићка.

 

Примарно би, према њеним речима, требало повећати солидарност међу самим женама у политици.

 

– Едукација је неопходна, јер једино тако жене у политици могу подићи своју свест о сопственом положају у друштву, породици, на послу, у странци… Не дозволити да будемо квота, за коју смо се такође бориле, већ да се заједно са осталим политичаркама, активисткињама, институцијама, изборимо за место које нам припада, и покажемо да политика није само мушки посао – поручила је она.