Од двадесетак регистрованих странака у Лозници само у једној жена је председник градског одбора, а на прсте једне руке могу се избројати оне које су потпредседнице

 

Милена Манојловић Кнежевић дошла је на чело ГО Г-17 плус пре три године. Тврди да су јединствени у Србији по томе што педесет одсто чланства чине жене.

 

– Наш Градски одбор има 17 чланова од чега су осам жене. Равноправне смо и у руковођењу странком јер поред места председника и једно од три потпредседничка места припало је жени. Радује нас да је исти однос и у чланству и у руковођењу омладинске мреже наше странке. Зато нам није био никакав проблем да саставимо листу кандидата за одборнике. Поред тога, од три посланичка кандидата из Лознице на листи УРС-а  две су жене – каже Милена Манојловић Кнежевић.

 

На питање како је бити партијска шефица градоначлнику Видоју Петровићу, каже да је по страначкој хијерархији ипак он старији.

 

– Видоје Петровић је члан Председништва УРС-а и председник странке за регион Западна Србија и Шумадија тако да су то и за градске одборе важније фукције. Међутим, ми у Лозници функционишемо тимски, сви предлози су равноправни, а најважније одлуке доносимо једногласно. Можда сам пристрасна, али мислим да неговање тог партијског јединства даје резултате којима можемо да се похвалимо – каже.

 

Верује да би жене могле заузети много важније улоге у друштву када би имале више самопоуздања и када би биле спремније за одлучнију одбрану својих ставова.

 

– У политику сам ушла 2004. године и стрпљиво сам истрајавала у свим задужењима. Никада нисам приметила никакав зазор од мушкараца ни у странци ни у Градској скупштини као шеф одборничке групе Г-17 плус. Нисам експлозивна, смирено реагујем на сваки проблем и за мене не треба нико ништа да уради. Завршила сам Економски факултет и никада нисам престала да учим. Ако стално радите на себи и ако желите да напредујете, и други ће вас тако видети – каже Милена Манојловић Кнежевић и додаје да тако васпитава и своју децу и да у породици налази и најјачу подршку и најјачи мотив.

 

Мушкарци више воле власт

 

Весна Панић, потпредседница ГО ДС, већ два мандата, своју позицију у странци градила је најпре као активисткиња, а затим и као председница Форума жена.

 

– То време памтим по бројним акцијама и иницијативама које смо покретале, али и по доброј сарадњи са Центром за социјални рад и невладиним организацијама – каже и додаје да је у првом мандату као потпредседница странке била задужена за рад ресора за образовање, здравство, социјалну политику и екологију.

 

Било је то и време када су се лозничке демократе нашле у опозицији и када, како каже, никоме од њих није било лако.

 

– Мислила сам до тада да је много теже бити на власти, али и опозиција има огромну политичку одговорност и зато није лако ни једној ни другој страни.

 

Ипак, право ватрено крштење у политици, али, како истиче и част, доживела је као шефица Градског изборног штаба  на председничким изборима 2007. године.

 

То што у Лозници има мало жена на истакнутим позицијама у странкама, објашњава њиховом неагресивношћу и израженијом потребом мушкараца за влашћу и моћи.

 

– Веома поштујем све жене које су на политичкој сцени у Лозници јер без обзира на то у којим су странкама, или у невладиним организцијама, знам да улажу огроман труд и да одвајају време од својих породица и зато никада не одбијам ниједан позив да учествујем у неком њиховом програму. Из периода када сам била одборница знам колико су жене из свих странака радиле на терену у својим изборним јединицама на решавању проблема грађана, али тај рад је слабо видљив јер оне нису много говориле о томе у Скупштини Града.

 

О себи још каже да је у односима са људима директна и отворена, што није увек препоручљиво, нарочито не у политици, али и да је то питање карактера и интелектуалног поштења.

 

Жене су оданије идеји

 

Искуство Љиљане Јањић, потпредседнице ГО СПС потврђује став наших саговорница да су жене оданије идеји и својим уверењима и да их управо због тога потврђени мушкарци радије бирају за најближе сараднике. Иако је у странци од оснивања, утицајнију функцију није имала све док СПС није отишао у опозицију. Почетком 2001. изабрана је на чело Изршног одбора, а недавно јој је почео други мандат потпредседнице Градског одбора.

 

– Ниједног момента се нисам поколебала када смо прешли у опозицију, нити сам се уплашила. Нисам имала никакву корист од свог чланства, била сам адвокат и нико ми није обезбеђивао ни посао нити било какву привилегију. Гледала сам како одлазе неки од оних који су искористили утицај странке. Остали смо ми који смо чврсто веровали у идеју социјалне правде, једнакости и заштите националних интереса и то време је за мене био прави изазов – каже и додаје да су се жене тада показале као верније и одлучније чланице странке.

 

Она је и прва жена међу лозничким социјалистима у најужем руководству странке. На питање да ли јој је странка помогла код именовања за заменицу јавног правобраниоца Града Лознице каже да је можда учешће у политичком животу помогло само да њен рад постане видљивији.

 

– Била сам одборница у претходном мандату па су и грађани и људи из других странака могли боље да ме упознају, али ја сам у адвокатури провела 15 часних година и то је, верујем, била моја главна препорука, а не чланство или функција у СПС.

 

Љиљана Јањић каже да жене треба да промене начин гледања на политику и да се не обазиру много на суревњивост мушкараца.

 

– Сада је на кандидационим листама 30 одсто жена, као “мање заступљеног пола”. Међутим  у бирачком списку није тако, тамо је више жена. Оне се због већих обавеза у кући клоне јавних функција које заиста одузимају много времена, али ако не учествују, ускраћују себи могућност да свет у којем живе учине бољим и за своју породицу.

 

У политичку хронику Лознице још две жене су уписале своја имена – Мирјана Митровић Вукмировић као прва жена председница градског одбора странке (ДСС) и Биљана Грбић (ЛДП).