Slavoljub Đorđević: Khuvibe ki buti shaj anol ko reso but problemija

Kana o terne thaj edukujme Rroma shaj dikhenape perenaj bi but predrasude kola isi premalo rromano amalipe, phenela Slavoljub Djoedjevich taro Roma centar ko Kragujevac. Jek taro em bucharno slava djordjevicrromano akivisti pashe uzaro 20 bersh kerela buti ko savena amalipa te ovol po shukar o djivdipe e rromengo.

– Civilno sektori ko nakhle 10 bersh embut kerdja buti kop o shukar than e Rromengo na sami ki Srbija numa em ko Balkani. Ten a ovolaj rromano civilno sektori, o than e rromengo ne bi shaj menjinolajpe. Ovolaj bi jek sar ko 1990-bersha. Anglal odova vakti, kova basho Rroma sine em pharo. Baro gendo taro manusha sine olen pli buti, a keribe tari buti em importantno kova shaj te anol ko ko reso o problem taro rromano amalipe. E rashtra valjani te ovol ki godi kaj ko Rroma valjani te ulozhinipe te ovol shukar basho sa o amalipe, phenela o Djordjevich.

Soj e agorutni misija taro Rroma centro?

Rroma centro kerol buti taro 2011.bersh sar Centro basho poshukar rromano amalipe. Ko kontinuiteti keraja program ano kova khuvdje ofto forija tari Centralno thaj Zapadosi Srbija thaj ko puchipe socijalno puchlo monitoring taro lokalno budžeti. Taro akava bersh ka kera buti e sindikatija ko poshukaripe taro hakaj ki buti.

So o monitoring sikavdja kana ko puchipe finansiribe taro programija kola tane basho rromano amalipa?

– Amen dikhljam so ovol e lokalne planeja basho Rroma ko Kragujevci. Ov po anglal sine kop punto 472  koja sine ko socijalno arakhipe, angluno drom nakhle bersheste o akciono plani ulavde budžetirimo. Kop o anglune bersh ulavolaj pe 400-450 milje dinarija, numa odola thajra hardjinenajpe sar ko magolaj. Jek shukat buti sine so kindjepe pustika basho chave kola djana ki angluni klasa, a avera thajra djanaj ko praznikija, sar soj Herdelezi, Bibije, kola ko amaro gndipe na valjani te oven prioriteti. Problem so na sine konkurs, numa transparentno hardjipe taro thajra. Taro akava bersh budjeturimo 3 milionija, sine javno konursi thaj puchipe basho odola thajra.

Sar tano o than e rromengo ki Shumadija?

– Oficijalno, ko Kragujevci isi 1420 Rroma, ki Topola shel, odoborom ko Arandjelovac, ki Batochina 20, ko Knich nekobor familije. Gendo taro Rroma ki Lepenica naje chachutno sikavdo odoleske so ko em purano beshipasko than Licika isi po but taro 2 milje.  Jek taro problemija tano so o Rroma na phenena kaj Rroma ko popis. NAshti phenav soske odova adjaharm odoleske so o Kragujevac phravdo foro.

Em baro problem taro Rroma tane jek sar em o problemija taro avera manusha, naje buti thaj chororipe. Chororipe tano em baro ko rromano amalipe. Odoleske o Rroma djana ki Zpadno Evropa, numa, baro gendo taro olende naje te achol odori thaj amen valjani te ova hazri basho olengoro iranipe.

Kobor e Srbija hazri bashi readmisija?

– Strategijaja e readmisija tani sar jek izazov, numa okova so I rashtra na kerdja, a o Kragujevac kerdja, oj ko plo budjeti na chivdja saja bashi readmisija. Me sar dikhav e rashtra, kana akava problem ko puchipe, adjikerol azhutipe taro tapadose phuvja. Okova so amen, sar rromane organizacije, pacha kaj naje direktno finansijako azhutipe, numa investicija taro zapad kova ka azhutini te o manusha keren buti. Adjahar ka azhutina okolenge so iranenape, a tari aver rig ka achava okolende so mangen te djan, odoleske so khoni na djal so mangol, numa so naje buti.

Gndinena li kaj o strategie thaj o AP valjani te chiven akcenti ko khuvibe ki buti?

Odovaj odova basho reso taro problemija. Jek taro shukar prakse tane afirmatvno mere basho khuvibe ki buti, numa em po shukar siljovipe kova direktno ki veza. Stipendije, dejbe taro 30 bodija tane shukar bucha te o RRoma sikljovena, agorishinen mashkarune sikavne thaj fakultetija, numa valjani te ovol olen shaipe te po kolaj aven dji e buri. Ki Srbija isi 1300 Rroma kaste isi ucho djandipe, a but taro olende bizi buti. On valjani te oven egzampli basho rromano amalipa, odoleske te kerol pe olenge shaipa te keren buri. Ako odova naje, sa so keraja lafi naje ole nisavo sebepi.

Projekat_Glas_Roma_u_lokalnim_zajednicama-disclaimer

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

Stručni i profesionalni lokalni mediji

Projekat  ” ”Stručni i profesionalni lokalni mediji”  zasnovan je na potrebama koje su članice PU ”Lokal pres” / 48 lokalnih medija/ navele u svojoj redovnoj godišnjoj anketi kao svoje primarne potrebe za 2017. godinu. Podrazumeva realizaciju  2 tematske radionice. Projekat je utemeljen  na jačanju stručnih kapaciteta medijskih uposlenika i to lokalnih menadžera i novinara u […]

DETALJI O PROJEKTU
„Daj(e) se na znanje“ – medijska mreža za bolje obrazovanje Roma

Projekat „ „Daj(e) se na znanje“ – medijska mreža za bolje obrazovanje Roma,  usmeren je na povezivanje romskih i klasičnih lokalnih medija kako bi se slabosti jednih i drugih prevazišle u cilju unapređenja informisanja lokalne zajednice. U projekat je uključeno šest redakcija – četri medija, i dve romske redakcije koje funkcionišu u okviru udruženja, ali […]

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres”

U 2017. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU