Ima mnogo deponija uz samu
magistralu, đubrišta, pilana koje bacaju piljevinu u vodu, klanica koje to isto
rade sa svojim otpadom.
Zbog ovakve situacije ugrožen je riblji, biljni i životinjski svet, a indirektno čovek, odnosno
hrana koju proizvodi koja bi trebalo da bude zdrava, a navodnjavanjem njiva
pretežno iz Lima i drugih reka i potoka,
postaje u najmanju ruku sumnjiva
Kada su nedavno u prijepoljska prigradska naselja i pojedina sela bliže gradu
poslati kontejneri, nastao je veliki problem. Naime, niko nije hteo da
kontejner bude ispred njegove kuće ili ulaza, tako da su „noćnim akcijama“
prebacivani sa jednog mesta na drugo! Naravno, sve se to pokušalo rešiti na sastancima meštana i
upravo tu je nastala anegdota koja dosta govori o našem odnosu spram ekologije.
Anegnota kaže da je na jednom od tih sastanaka, jedan od prisutnih predložio da
se iskopa potok da bi svi na miru mogli da
bacaju smeće u njega bez ikakvih prepirki oko nepotrebnih kontejnera! Na
ovaj istiniti dogadjaj asocira svaki pogled na Lim i njegove obale, njegove
pritoke i neposredno okruženje. Deponija do deponije. Kao da im nema kraja.
Pored nesavesnih građana, u svim tim postupcima, ipak, glavni problem
prestavlja ignorisanje Zakona koji reguliše ovu problematiku. Drugim rečima srž
problema je neaktivnost lokalne samouprave i njene komunalne inspekcije, koji
kao da su zaspali zimski san čekajući rešenje u nastavku radova na regionalnoj
deponiji za Priboj, Prijepolje i Novu Varoš na kojoj su radovi stali zbog nedostatka
finansijskih sredstava.
Kada su u martu prošle godine počeli radovi na njoj, Pribojci, Novovarošani
i Prijepoljci su očekivali da će, već od jeseni početi sa odlaganjem smeća na regionalnoj
sanitarnoj deponiji. No,
jesen prodje, radovi čekaju. Možda i neku novu jesen?
Za godinu dana na deponiji su urađeni samo zemljani radovi. U međuvremenu
izmirena su dugovanja opština prema izvođaču, beogradskoj
"Beograđevini", zbog kojih su radovi i stali.
U komunalnoj službi opštine Prijepolje smo pokušali dobiti odgovor na vrlo
jednostavna pitanja o tome koliko je u
toku prošle godine utuženo građana po osnovu bacanja komunalnog otpada na mjesta
gde to nije predviđeno? Međutim, što
jednostavnije pitanje, to komplikovaniji razlozi zbog čega ne možemo dobiti
odgovor.
Ništa bolje nismo prošli ni interesujući se koliko ima divljih deponija u
opštini Prijepolje?
Bilo kako bilo, i najdobronamerniji posmatrač stiče utisak da se po ovom
pitanju ne radi ništa. Ima
mnogo deponija uz samu magistralu, đubrišta, pilana koje bacaju piljevinu u
vodu, klanica koje to isto rade sa svojim otpadom.
– Samo deo pretežno plastičnog
otpada završi na rešetkama ulazne građevine HE Potpeć, što nama predstavlja
ozbiljan problem u vidu pada proizvodnje na agregatima, a potencijalna je i
opasnost da dođe do havarije na agregatima HE Potpeć", tvrdi Ivko
Šaponjić, direktor Limskih hidroelektrana. Zbog ovakve situacije ugrožen je riblji, biljni i životinjski
svet, a indirektno čovek, odnosno hrana koju proizvodi koja bi trebalo da bude
zdrava, a navodnjavanjem njiva pretežno iz Lima i drugih reka i potoka postaje u najmanju ruku sumnjiva.
Jednostavno, Lim i ostale prijepoljske reke su jedan ogroman kontejner u koji se baca sav otpad bez obzira na poreklo, količinu i opasnost koju on nosi sa sobom po životnu okolinu, bez ikakve kontrole ili prethodnog selektiranja.
Mnogi poznavaoci ekonomskih kretanja smatraju da veliki kapital i
industrija idu duž koridora 10. Pogotovo posle
sve glasnijih izjava da će autoput koji ide prema Crnoj Gori zaobići ovo
područje, najverovatnije će ovaj kraj biti izuzet od nekih velikih
industrijskih projekata. Oni smatraju da to nije slučajno. Namera je da se
zaobidje zaštićena zona Zlatibora, Tare i ovog područja, jer je on i nekim
globalnim planom Evrope predviđen za razvoj poljoprivrede, turizma i
proizvodnje zdrave hrane. To je i jedan od prioriteta u usvojenoj Strategiji održivog razvoja opštine
Prijepolje. Međutim, sve dok je ovakvo stanje sa komunalnim otpadom, ova
strategija u ovoj oblasti ostaje mrtvo slovo na papiru.
Novi rok za završetak radova na regionalnoj sanitarnoj deponiji je sredina 2009. godine, a do tada, mnogi nadležni verovatno misle da se može čekati. Ne vidi se ni da razmišljanje ide u pravcu smanjivanja broja divljih smetlišta (jer izgleda da i ne znaju njihov broj) i odgovornijem odnosu građana prema prirodi i pooštravanju kaznene politike.