GRADSKI BUDžET KAO (NE)OBAVEZJUĆI AKT

Balon pukne – i pre nego što poleti

Nerealno naduven godišnji plan finansija – i na prihodnoj i na rashodnoj strani – u startu trpi improvizacije izvršne vlasti i daje joj prostor za razne manipulacije u raspodeli novca. Sve se to događa mimo Skupštine grada, najovlašćenije za budžetsku politiku, odbornici su glasačka mašina koja „aminuje” loš plan, a na kraju „overava” svršene poteze faktičkih vladara

Jedna alarmantna vest iz jula ove godine završila je u letnjoj hladovini, prošla je skoro neprimećeno u BanerIstripovanijavnosti. Gradsko veće Kragujevca, u formi šturog saopštenja, obznanilo je da su svi prihodi u budžetu grada od januara do kraja juna ove godine samo 2,4 milijarde dinara, „što je 25 posto od 9,5 milijardi koliko je planirano Odlukom o budžetu za 2016. godinu”, navodi se u ovoj informaciji, mada zvanični i od Skupštine grada usvojeni dokument kaže da je projekcija svih prihoda deset milijardi i 836 miliona.
Istovremeno su polugodišnji rashodi i izdaci iz gradske kase bili 2,3 milijarde dinara, pri čemu je na tekuće troškove otišlo čak 89 posto ovih para.

karikatura kg
Osim ovih podataka Gradsko veće nije našlo za shodno da detaljnije predstavi finansijsku krvnu sliku grada, niti da objasni zašto je budžet toliko „utanjio” i šta se može očekivati do kraja godine. Štaviše, dan-dva posle objavljivanja ove informacije zasedala je Skupština grada, koja usvaja ovaj najvažniji godišnji akt i kojoj bi trebalo da se polažu računi o stanju javnih finansija, ali odbornicima je samo podeljeno isto oskudno saopštenje, bez davanja mogućnosti da se otvori rasprava o ovim pitanjima.

Karikaturalna improvizacija

Šta se dogodilo, a i dalje se „događa”, sa kragujevačkim budžetom u ovoj godini?
Deluje da je pitanje teško, međutim odgovor je jednostavan. Budžet je tako „skockan” da je još u vreme usvajanja, pred kraj prošle godine, bilo savršeno jasno da je neostvariv, jer je nerealan, prenaduven, posebno na prihodnoj strani. Planirano godišnje punjenje od skoro 11 milijardi dinara prosto je u domenu fantastike, a najbolji parametar za poređenje je bilans iz prethodne, 2015. godine. Tada je, uz sva kreditna zaduženja, u kasu grada ucurelo 6,2 milijarde! Na osnovu čega je onda za 2016. godinu sačinjen megalomanski plan o njegovom, još malo, pa dupliranju?
Na ukazivanje opozicije da se usvaja projekcija prihoda koja je neostvariva, gradonačelnik Radomir Nikolić priznao je da je budžet koji treba da usvoji Skupština nerealan, ali da tako „mora da bude”.
„Tokom 2015. godine utvrđene su obaveze koje grad nije platio od 2006, 2007, 2008. godine do danas i sve to smo morali da stavimo u budžet”, rekao je Nikolić u gradskoj Skupštini prošlog novembra kada je usvojen ovaj akt.
Drugim rečima, finansijski plan sačinjen je tako što je napravljen prost zbir od ranije neizmirenih obaveza (gradonačelnik tada nije naveo kome se to i koliko duguje još od 2006.), svih tekućih rashoda i predviđenih ulaganja, pa kad se došlo do pozamašne sume od 10,8 milijardi dinara, onda je na strani prihoda napakovana ista ta cifra, valjda da se u startu ne predviđa deficit, bez obzira što je svima bilo jasno da za to nema nikakvih realnih osnova.
Gradski budžet je tako od najvažnijeg planskog, finansijskog i pravnog akta pretvoren u karikaturalnu improvizaciju po modelu „papir trpi sve” i praktično je postao neobavezujući dokument, jer je izgubio vezu sa stvarnošću.
Iskustvo govori da je i ranije bilo „prepumpanog” budžetiranja, dok je na vlasti bio Veroljub Stevanović i stranka Zajedno za Šumadiju, ali to što su naprednjaci uradili sa planom za 2016. najdrastičniji je primer vladan jovanovic odsustva mere u planiranju. Najžešći kritičari takve prakse  bili su odbornici Demokratske stranke, koja je, izuzev  dvoipomesečnog paktiranja sa Veroljubom Stevanovićem, u  Kragujevcu još od 2004. opoziciona. Njen višegodišnji  odbornik Vladan Jovanović kaže:
– Uprkos uputstvima za izradu budžeta i usvojenoj fiskalnoj  strategiji, i dalje se budžet planira na nerealnim osnovama,  netačan je i precenjen najmanje za 45 posto. Naša procena je  da njegov stvarni maksimalni iznos može da bude šest  milijardi dinara i to sa uračunatim primanjima po osnovu novih domaćih i ino kredita od skoro milijardu dinara i „privilegovanim” transferima države prema gradu. Predlagači budžeta nisu nam na transparentan način dali i obrazložili ni visinu i strukturu svih dugovanja grada, zbog kojih je, po njihovim rečima, i napravljena tako nerealna projekcija, objašnjava Jovanović.
Spisak lepih želja

Iako je dobro znano da je budžet, pored ostalog, i pravni akt, na nivou države zakon, a u lokalnim samoupravama skupštinska odluka, dakle ima obavezujuću snagu, pre svega za izvršnu vlast, on se pokazuje i kao „spisak lepih želja”, pa i kao forma političkog marketinga za vladajuću većinu.
Obrazlažući predlog budžeta grada za ovu godinu, koga je skupštinska većina i usvojila, član Gradskog veća za finansije Igor Mitrović, „predstavio” je i kapitalne investicije u 2016. u iznosu od 632 miliona dinara. U novembru 2015. on je rekao:
„Od tog iznosa 143 miliona odnosi se na kapitalno održavanje objekata osnovnog obrazovanja, 21 za objekte srednjeg obrazovanja, 37 miliona za izgradnju servisne saobraćajnice, 84 miliona za izgradnju vodovodne i kanalizacione mreže, 23 miliona za arteske bunare, 50 miliona za rekonstrukciju bioskopa „Šumadija”. Od ostalih projekata planirano je investiciono održavanje predškolskih ustanova, Knjaževsko-srpskog teatra, ulaganja u sportsku infrastrukturu”.
Na isteku devetog meseca ove budžetske godine nema potvrda niti „vidljivih” dokaza da je nešto od kapitalno planiranog i realizovano. Tokom leta jesu rekonstruisani neki školski objekti, ali po zvaničnim skupštinskim informacijama u to nisu uložene pare iz kase grada, već su dobijene od države „na ime oštećenja u poplavama 2014. godine”. Uostalom i u izveštaju o ostvarenju budžeta januar-jun 2016. piše da je 89 posto utrošeno na tekuće rashode, u koje svakako ne spadaju kapitalne investicije.
Dakle, i po tome se potvrđuje teza da je budžet za izvršnu vlast neobavezujući akt. Plan jeste projekcija, predviđanje, ali ako se pravi na realnim osnovama, nisu moguće drastične greške i promašaji kakve se prave u Kragujevcu.
Pošto u gradskoj upravi nema „raspoloženih” sagovornika na ove teme, ostaje da sačekamo da li će biti izveštaja o devetomesečnoj realizaciji budžeta i da li će, eventualno, biti skupštinske rasprave o tome.
– Mi smo i na julskoj sednici Skupštine, kada smo videli polugodišnje izvršenje, pokušali da otvorimo raspravu o stanju gradskog budžeta, ali nam je oduzimana reč zato što, formalno, to nije bilo na dnevnom redu. A problem je višeslojan. Prvo, na nerealno usvajanje budžeta i njegovo ostvarenje kroz klasični politički voluntarizam opozicija malo može da utiče, jer u Skupštini biva nadglasana. Drugo, za nosioce javnih funkcija koji odokativno planiraju i po svom nahođenju distribuiraju gradski novac nema pravih konsekvenci, nema sankcija. I, treće, značajnu kontrolnu ulogu po zakonu imaju nezavisni revizori, ali mi ne vidimo da oni ozbiljno analiziraju ove tokove novca, čime se lokalna vlast ohrabruje da pare poreskih obveznika koristi na sumnjiv i netransparentan način, kaže opozicioni odbornik Vladan Jovanović.
Slučaj OTC „Vodovod”

Krajem juna Skupština grada usvojila je još jedan dokument vezan za lokalne javne finansije. Reč je o završnom računu budžeta za 2015. godinu. On kaže da su ostvareni prihodi bili 6,2 milijarde dinara, računajući i sva kreditna zaduženja, a plan je bio nešto više od 7,5 milijardi. Istovremeno je na rashodnoj strani planiran utrošak od 8,38 milijardi, dok je stvarno potrošena 6,1 milijarda dinara.
Ove činjenice gradska vlast iskoristila je da sama sebe pozitivno oceni jer je „ostvaren budžetski suficit od 77 miliona dinara”. Na prvi pogled to je tačno, međutim suficit nije rezultat štednje na i dalje previsokim direktnim i tekućim troškovima, već „kresanja” kapitalnih investicija i umanjenja sredstava za takozvano projektno finansiranje.
– Budžet grada je i prošle godine planiran na nerealnim osnovama, pa zbog toga imamo ozbiljan podbačaj jer je ostvaren samo sa 68 posto, i to sa uračunatim novim kreditima od 1,4 milijarde dinara, koji čine 22 procenta ukupnih prihoda. Da nije bilo i „privilegovanih” transfera, koji se sprovode po liniji političke podrške, ne bi se stiglo ni do polovičnog ostvarenja, ocenjuje Vladan Jovanović.
On kaže da u završnom računu ni ovoga puta nije transparentno prikazana struktura dugovanja, osim onih po osnovu kredita, i zato je opozicija „istakla zahtev da se hitno izađe u javnost sa podacima kome se, koliko i do kada duguje”. Međutim, najozbiljnija manjkavost po Jovanoviću je izostanak ulaganja u gradsku infrastrukturu.
– Pouzdano znamo da su nas neki potencijalni investitori zaobišli, da su otišli u druge gradove, jer mi nismo mogli da im ponudimo dobro opremljene i uređene lokacije. Zato u gradu već dugo nema novih većih investicija, a to je ozbiljna razvojna kočnica.
S druge strane, loše ide i sa kapitalnim investicijama koje se finansiraju budžetskim novcem, a jedan od drastično negativnih primera je izgradnja Operativno-tehničkog centra „Vodovoda”, koji je javno gradskovodovod preduzeće. Naime, u budžetu za 2015. godinu kao najveće kapitalno ulaganje – vredno 190 miliona dinara – istaknut je završetak ovog objekta, čija je gradnja počela još 2009. godine, ali još nije dovršen. Međutim, iz prošlogodišnjeg budžeta nije uložen ni jedan jedini dinar u OTC, a u planu za 2016. on se i ne pominje. Gradilište u industrijskoj zoni prema Ilićevu sada deluje jadno, jer je povelika ozidana, ali neopremljena zgrada zarasla u korov.
U međuvremenu nije bilo nijednog zvaničnog objašnjenja zašto je ova investicija na pola puta obustavljena, niti čijom odlukom je „izbrisana” jedna važna budžetska pozicija, a nezvanično se moglo čuti da je neko u aktuelnoj gradskoj vlasti (?) ocenio da je reč o megalomanskom projektu od koga, po svemu sudeći, treba dići ruke.
Ali tu nije kraj ove nevesele priče. Lokacija u Stanovu na kojoj se do sada nalazio tehnički centar „Vodovoda”, a on obuhvata sve osim administracije, dakle kompletnu mehanizaciju, radionice i slično, grad je pre više godina prodao trgovinskom lancu „Supernova”. Kupac odavno traži da se prostor oslobodi i „uđe u svoj posed”, a poslednje vesti kažu da je plac otkupio nemački „Lidl”, koji planira da uskoro počne gradnju svojih trgovinskih objekata. Pošto se nema kud, „Vodovod” je u centar u Stanovu uterao bagere za rušenje, pa se kao golem problem javilo pitanje – gde sada smestiti tehničku operativu najvećeg gradskog komunalnog preduzeća?
Problem se opet „gura pod tepih”, jer jasno pokazuje kuda može da odvede loše upravljanje gradskim resursima. U konkretnom slučaju za odustajanje od jedne vredne kapitalne investicije ne postoji nikakva pravno i ekonomski zasnovana odluka, ne zna se ko je to presekao, sa kakvim obrazloženjem, u kojoj proceduri. To ne znaju ni odbornici Skupštine grada, iako su jedino oni ovlašćeni da „overavaju” budžet u svim njegovim fazama.
Prostor za manipulacije

A lakonski izgovor, u navedenoj i mnogo sličnih situacija, da „u budžetu nema para” nije pravi odgovor. Ako para i nema i ako su iscrpljene sve raspoložive budžetske rezerve, pravila kažu da izvršna vlast (gradonačelnik i Gradsko veće) i gradska uprava ne raspolažu „diskrecionim pravom” da pretumbavaju planirane budžetske rashode u toj meri da veliki novac preusmeravaju mimo planova, da vrše ozbiljne prenamene ili da neka ozvaničena ulaganja jednostavno precrtavaju. U takvim situacijama radi se rebalans budžeta, za šta je opet nadležna jedino Skupština grada, ili se u drastičnijim poremećajima uvodi tzv. privremeno budžetsko finansiranje, a za to su nadležni viši državni organi.
– Budžetski rebalansi rade se svake godine, to je već ustaljena praksa, ali njihova svrha je vrlo problematična. Oni su uvek pred kraj godine, kada je već distribuiran najveći deo budžetskog novca i pred Skupštinu se izlazi po svršenom činu – samo da ozvaniči već povučene poteze izvršne vlasti, kaže odbornik Vladan Jovanović.
On se slaže i sa tezom da je nerealno planiranje budžeta kroz prekomerno „naduvanje” i prihoda i troškova uvek smišljen politički čin jer daje veće mogućnosti za manipulaciju gradskim funkcionerima. Kako? Tako što se budžet – kada je realno postavljen i dovoljno dobro uravnotežen – i puni i prazni onako kako je planirano, ili bar približno tome, a kada se u njega naguraju fiktivno visoki prihodi i isto takvi rashodi, neminovni su veliki poremećaji koji se rešavaju modelom „uzmi ovome da bi dao onome”.
– Odbornici, kao uostalom i kompletna javnost, nemaju nikakvog uvida u raspolaganje budžetskim novcem. Mi posredno, samo u nekim slučajevima, saznamo koliko je novca nekom korisniku „otkinuto” da bi se drugome dalo ili da su pare otišle mimo namene. Uz obavezu da se budžet postavi na realne osnove, bilo bi pravedno da se u situacijama kada je likvidnost loša ili kada podbaci priliv novca teret takvih poremećaja srazmerno podeli na korisnike, a ne da se nekima daje i preko plana, dok drugima pripadnu mrvice ili ništa, zaključuje Vladan Jovanović.
Kada se na kraju zatvori krug, najlogičniji zaključak je da je – pri ovakvom planiranju, prikupljanju i raspodeli javnih gradskih finansija – budžet sasvim izlišan. Na početku kao plan i naposletku kao realizacija, jedno na drugo apsolutno ne liče, kao da se odnose na dva sasvim različita grada. Drugačije neće ni biti dok ne postanemo uređena država.

PROJEKTNO SUFINANSIRANjE MEDIJA

Postoji samo na papiru

Jedan od niza primera koji potvrđuje da je za gradsku vlast budžet neobavezujući akt jeste, kako je to zvanično definisano, „ostvarivanje javnog interesa kroz sufinansiranje projekata u oblasti javnog informisanja”.
Prosto rečeno, lokalne samouprave zakonom su obavezane da planiraju sredstva za informisanje građana i da raspisuju javne konkurse na kojima bi se mediji „nadmetali” svojim programima za novac koji je deo budžeta. Ova nova pravila važe od prošle godine.
Grad Kragujevac je za 2015. odredio 60 miliona dinara, a za 2016. godinu – 80 miliona za medijske projekte. U odnosu na druge gradove – baš izdašno. Međutim, do dana današnjeg niko iz novinarske branše nije video ni dinara od tih planiranih para. Kog su vraga onda trpane u budžet?
Prošle godine gradski funkcioneri su objašnjavali da su mediji ostali bez javnih finansija zato što je bilo preče da se daju nekima drugima, pa je prenamena novca obavljena bez ikakvih valjanih odluka – po ćefu onih koji misle da je njihova vlast apsolutna.
Ove godine za medije nema para jer, kako kaže gradonačelnik Radomir Nikolić – „u budžetu nema para”. Na taj odgovor mogao bi da se uputi dug set pitanja, ali dovoljno je samo jedno: kako (kao diplomirani menadžer) sa svojim stručnjacima projektujete javne finansije grada koje ne mogu da se ostvare ni do pola i tako od budžeta pravite „cigansku torbu”, u koju gurate sve, ali malo je šta upotrebljivo?

Vladan Jovanović: Odbornici, kao uostalom i kompletna javnost, nemaju nikakvog uvida u raspolaganje budžetskim novcem. Mi posredno, samo u nekim slučajevima, saznamo koliko je novca nekom korisniku „otkinuto” da bi se drugome dalo ili da su pare otišle mimo namene

Planirano godišnje punjenje od skoro 11 milijardi dinara prosto je u domenu fantastike, a najbolji parametar za poređenje je bilans iz prethodne, 2015. godine. Tada je, uz sva kreditna zaduženja, u kasu grada ucurelo 6,2 milijarde
Jedan od drastično negativnih primera je izgradnja Operativno-tehničkog centra „Vodovoda”, koji je javno gradsko preduzeće. Naime, u budžetu za 2015. godinu kao najveće kapitalno ulaganje – vredno 190 miliona dinara – istaknut je završetak ovog objekta, čija je gradnja počela još 2009. godine, ali još nije dovršen. Međutim, iz prošlogodišnjeg budžeta nije uložen ni jedan jedini dinar u OTC, a u planu za 2016. on se i ne pominje

Kragujevačke

nuns u fokusu

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

„Osnaživanje kapaciteta i jačanje uticaja lokalnih medija u Srbiji “

Projekat  „ Osnaživanje kapaciteta i jačanje uticaja lokalnih medija u Srbiji  “  čine tri celine: Obezbeđivanje pravne pomoći za članice Lokal presa- Pravni tim će takođe, održati jednodnevni trening u okviru trodnevne radionice na temu važnosti primene autorskih prava i mogućih sankcija za njihovo narušavanje. U okviru ove aktivnosti advokati će pružati pravne savete svim […]

DETALJI O PROJEKTU
Stručni i profesionalni lokalni mediji

Projekat  ” ”Stručni i profesionalni lokalni mediji”  zasnovan je na potrebama koje su članice PU ”Lokal pres” / 48 lokalnih medija/ navele u svojoj redovnoj godišnjoj anketi kao svoje primarne potrebe za 2017. godinu. Podrazumeva realizaciju  2 tematske radionice. Projekat je utemeljen  na jačanju stručnih kapaciteta medijskih uposlenika i to lokalnih menadžera i novinara u […]

DETALJI O PROJEKTU
„Daj(e) se na znanje“ – medijska mreža za bolje obrazovanje Roma

Projekat „ „Daj(e) se na znanje“ – medijska mreža za bolje obrazovanje Roma,  usmeren je na povezivanje romskih i klasičnih lokalnih medija kako bi se slabosti jednih i drugih prevazišle u cilju unapređenja informisanja lokalne zajednice. U projekat je uključeno šest redakcija – četri medija, i dve romske redakcije koje funkcionišu u okviru udruženja, ali […]

DETALJI O PROJEKTU