„Posle dve i po godine od diplomiranja novinarstva u Nišu, još uvek ne mogu da nađem zaposlenje. Imam honorarni posao i nema konkretnih naznaka da će to da se promeni. Tražim poslove i u drugim branšama, ali uglavnom je potrebna stranačka linija ili veza. U mom slučaju, u mediju za koji radim problem je nedostatak finansija. Pričao sam i sa drugim redakcijama iz grada, ali na tome je i ostalo, ništa konkretno“, navodi diplomirani novinar Đorđe Stamenković, honorarni saradnik „Jugpress“-a iz Leskovca.

Stamenković se već dve i po godine, koliko je prošlo od njegovog diplomiranja, nalazi na evidenciji biroa Nacionalne službe za zapošljavanje. Još uvek nije dobio nijednu ponudu za posao preko biroa. Kako mu je rečeno, jedini je novinar na evidenciji. Kao saradnik „Jugpress“-a, odlazi da isprati različite događaje i predlaže teme o kojima bi pisao. Uprkos želji glavne urednice „Jugpress“-a Ljiljanje Stojanović da dobije stalno zaposlenje, prepreku na tom putu pravi projektno sufinansiranje, koje je model kojim se lokalni mediji najčešće finansiraju.

Neizvesnost projektnog sufinansiranja najveća prepreka u uključivanju mladih u rad lokalnih redakcija

Opstanak lokalnih redakcija najčešće zavisi od uspešnosti konkurisanja za projekte kojima se obezbeđuju finansijska sredstva. Iako su, po Zakonu o javnom informisanju i medijima, svi gradovi i opštine dužni da konkurs za sufinansiranje medijskih projekata raspišu do 1. marta, to je učinila samo 61 jedinica lokalne samouprave, a nije njih 106, prenosi Udruženje novinara Srbije. Ovakav način finansiranja, prema rečima Ljiljane Stojanović iz Leskovca, znatno otežava dugoročan rad sa mladima u lokalnim redakcijama.

„Mi radimo sa mladima od 2006. godine, otkako postoji „Jugpress“. Pošto se finansiramo isključivo od projekata, na našu veliku žalost, nismo bili u situaciji da dugoročno možemo da obezbeđujemo adekvatnu finansijsku nadoknadu za mlade. Pošto smo uglavnom imali studente, njima je i taj honorar u okviru projekata bio od velike koristi. Ne možete da zadržite mlade ako im ne obezbedite normalna sredstva“, objašnjava Ljiljana Stojanović.

„Jugpress“ je, kako navodi Ljiljana Stojanović, pitao da konkuriše po pozivu Nacionalne službe za zapošljavanje za programe zapošljavanja mladih, ali su bili odbijeni jer se pravno vode kao udruženje građana, a ne firma.

Da neizvesnost projektnog sufinansiranja može biti glavna prepreka u uključivanju mladih u redakcije lokalnih medija, smatra generalna sekretarka Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“ Snežana Milošević.

„Lokalni mediji poslednjih 20 godina imaju jako izražen problem finansija. Imaju razne pritiske koji postoje na lokalu, kao i egzistencijalni strah. Zato vrlo malo razmišljaju o mladim ljudima. Kako opstati i po koju cenu – to je glavno pitanje lokalnih medija. Tema informisanosti mladih treba da se prepozna kao tema od javnog interesa od strane Ministarstva informisanja i telekomunikacija i lokalnih samouprava. Neodgovarajuća politika zapošljavanja je takođe problem, na kom bismo morali da radimo u narednom periodu. Država i institucije treba da stimulišu lokalne medije da zapošljavaju mlade, pre svega davanjem određenih benefita – smanjivanjem poreza i doprinosa prilikom zapošljavanja i drugim podsticajnim merama“, navodi Snežana Milošević.

Sve je manje mladih u lokalnim sredinama, pokazuje Analiza Lokalnih akcionih planova za mlade i sufinansiranih medijskih sadržaja za mlade u 10 lokalnih sredina u Srbiji (Analiza), koju je Lokal pres sproveo 2020. godine. Analiza pokazuje i da lokalni mediji i novinari čak i kada se bave temama u kojima su mladi akteri, to čine iz svog ugla, često na nezanimljiv i staromodan način.

Postavlja se pitanje da li stariji uopšte mogu da kreiraju sadržaje za mlade i da li mogu da razumeju njihove probleme i potrebe. Da li nedostatak mladih u lokalnim medijima znači i deficit mlade publike?

Za mlade mogu da pišu jedino mladi

Mladi, učesnici fokus grupe za potrebe izrade Alternativnog izveštaja o položaju i potrebama mladih u Republici Srbiji za 2023. godinu, naveli su da nema dovoljno medijskog sadržaja za mlade i da nemaju poverenja u medije. Istakli su da ne samo što nema dovoljno sadržaja za mlade, već nema ni dovoljno mladih u redakcijama. Na ovaj problem ukazuje i studentkinja novinarstva na Fakultetu političkih nauka u Beogradu Nikolina Bonić.

„Mislim da nema ni približno dovoljno sadržaja za mlade u lokalnim medijima. I kada ih ima, kao da su tu da bi ispunili neku formu, a ne da bi zainteresovali mlade i ukazali na važnost informisanja. Mislim da je mnogo lakše steći svest o važnosti informisanja putem lokalnih medija, pogotovo kada je osoba mlada, kad već to u sistemu obrazovanja nije istaknuto“, smatra studentkinja Nikolina Bonić.

Iako zainteresovana za novinarstvo još od srednje škole, sagovornica nije imala prilike da piše za lokalni medij u rodnom gradu.

„Iskustvo sam sticala još u srednjoj školi preko onlajn obuka. Bila je pandemija kovida pa su se svi vidovi neformalnog obrazovanja održavali onlajn, što sam i iskoristila. Kasnije sam počela, opet onlajn, da radim za jedan omladinski portal, što mi je otvaralo nove prilike. Ne bih radila u lokalnom mediju u svojoj sredini, jer smatram da u Šidu nema kvalitetnog lokalnog medija“, objašnjava studentkinja Nikolina Bonić.

Mladi ne samo da bolje mogu da shvate šta interesuje publiku njihovih godina, već u redakcije mogu da unesu inovativne ideje i da imaju uvid u neka dešavanja u društvu koja će pokrenuti nikad obrađene teme. Baš takvog primera priseća se glavna i odgovorna urednica „Jugpress“-a Ljiljana Stojanović.

„Mladi mnogo bolje znaju da pišu o mladima od starijih. Imaju drugačiji ugao gledanja na neke stvari i mogu da prenesu iskustva svoje generacije. Zahvaljujući mladima smo pokrenuli ankete i onlajn istraživanja, što umnogome doprinosi medijskom kvalitetu. Rezultati tih anketa su često bili korišćeni u velikim, nacionalnim medijima za njihove priče“, navodi sagovornica.

Mediji, pogotovo lokalni, objavljivanjem o uspešnim mladim ljudima iz svoje zajednice mogu da ispune sve tri uloge – da informišu, edukuju i zabavljaju čitaoce. Ali ne samo to, već i da osnaže mlade da budu istrajni u svojim ciljevima. Na ovakvom odnosu medija prema mladima insistira Ljiljana Stojanović.

„Ljudima je postalo jako važno da objavljujemo uspehe mladih. U nedeljniku „Nova naša reč“ u svakom broju objavljujemo po jednu strip tablu dece od šest-sedam godina, koji pohađaju školu stripa u Leskovcu. Zahvaljujući našem uspešnom praćenju sporta, grad je počeo da daje novac za klubove u kojima se okuplja mnogo mladih. Želimo da ukažemo mladima da je ispred njih čitav svet i da ih podržavamo u njihovim idejama. To je takođe uloga medija, pogotovo lokalnog – osnaživanje mladih“, naglašava sagovornica.

Ideje mladih i izveštavanje o mladima nisu dobrodošli u svim medijima. Mladi na prvim poslovima često imaju negativna iskustva jer se ne cene njihov rad i vreme.

„Zbog loših međuljudskih odnosa i niske plate, novinarstvo mi se smučilo“

Prema Analizi Lokal presa, mladih u Sremskoj Mitrovici ima sve manje. Grad je kroz medijske konkurse 2018. i 2019. godine podržao ukupno 28 projekata, od tog broja samo jedan je bio namenjen informisanju mladih, navodi se u Analizi. Od malog broja mladih u ovom gradu, jedna mlada osoba nalazi se na čelu „Sremskih novina“, prvog regionalnog nedeljnika u Sremu koji ima tradiciju dugu više od šest decenija.

Glavni i odgovorni urednik „Sremskih novina“ Nemanja Milošević ima 29 godina i na ovoj poziciji je već dve godine. Pre nego što je dobio ovu funkciju, susretao se sa, kako objašnjava, nekorektnim odnosom prema njemu kao mladom čoveku u prethodnoj redakciji. Između rada u tom mediju i zaposlenja u „Sremskim novinama“, neko vreme proveo je kao radnik u fabrici.

„Nakon završenih studija sociologije u Novom Sadu, igrom slučaja sam se vratio u Sremsku Mitrovicu. Novinarstvo mi je delovalo zanimljivo, konkurisao sam i prvo sam se zaposlio u drugom lokalnom mediju, gde sam proveo godinu dana. Zbog loših međuljudskih odnosa i niske plate, novinarstvo mi se u tom trenutku i smučilo. Bio sam jedini u redakciji koji radi sve. Postizao sam poslove koji su mi bili zadati, ali nisam smatrao da je odnos prema meni adekvatan. Još tada sam primetio da, ako pokažeš da možeš, nećeš tako lako napredovati, nego ćeš dobiti još više posla“, priseća se Nemanja Milošević.

Milošević dodaje da su u odnosu između starijih i mladih često prisutni nepoverenje, nerazumevanje, ali i profesionalna sujeta.

„Mislim da je nepoverenje prema mladima često prepreka, kao i nerazumevanje za ideje mladih. Teško će stara redakcija prihvatiti temu koju predloži neko mlad, jer nije sposobna da vidi njenu važnost, a možda je baš ta tema važna za mlade i ključna za privlačenje mlade publike. Mislim da je prisutna i profesionalna sujeta, strah od toga da će mladi da nas smene i budu bolji od nas“, objašnjava Nemanja Milošević.

Ukoliko mlada osoba nailazi na ovakve prepreke, postavlja se pitanje kako uopšte treba da se ponaša kada dođe u redakciju i kako da njene ideje dođu na videlo.

„Već postoji određeni način rada, koji je u lokalnim sredinama mnogo teže promeniti, dok mladi imaju druga viđenja i potrebe. Potrebe novih novinarskih formi su šansa za mlade. Ukoliko pokažu svoju inicijativu na tom polju, biće mnogo lakše prihvaćeni“, smatra generalna sekretarka Lokal presa Snežana Milošević.

Saradnja sa školama kao potencijalno rešenje

Svesna nezavidne pozicije mladih u lokalnim medijima, redakcija „Sremskih novina“ ulaže u rad sa mladima. Najviše sarađuju sa literarnim sekcijama iz osnovnih škola u Sremu.

„Ranije je bilo mladih i na praksi i volontiranju. Imamo dobru saradnju sa osnovnim školama. Osnovna škola u Laćarku ima novinarsku sekciju, to su uglavnom osmaci, pa ih ugostimo kako bismo im pokazali rad u redakciji. Nedavno sam posetio dečaka koji je snimio reportažu o svom selu, jer mislim da je bitno podsticati decu“, objašnjava Nemanja Milošević.

Ističe da je rad sa mladima dobar i za medij i za mladog čoveka koji stasava u profesionalnom smislu. Kako kaže, mladi ljudi dolaze sa novim idejama, dok su stariji već često izgubili volju za radom.

„Ako zaposliš kvalitetnu mladu osobu, dobićeš kadar koji može tu i da ostane, i koji od samog početka možeš da usmeravaš u skladu sa svojom uređivačkom politikom. Od samog početka „proizvodiš“ čoveka koji ti je potreban, koji će se posle lako uklopiti“, kaže sagovornik.

Iskustvo starijih koleginica i kolega treba da se poštuje. Stariji mladima treba da budu potpora za uspeh i da ih osnaže za sprovođenje novih ideja, jer svaka profesija treba da ide u korak sa vremenom, a pogotovo novinarstvo. Ukoliko se osete prihvaćeno, pogotovo u svojim lokalnim sredinama, mladi bi imali veću sklonost za rad u lokalnim medijima i oplemenili bi ih novim veštinama.

 

Autorka: Milica Mihajlović