U srcu Šumadije je 1834. potekla istina osnivanjem prvih novina u Srbiji — Novina serbskih.

 

Grad Kragujevac bio je prva prestonica moderne Srbije, od 1818. do 1841. godine. Kneževina Srbija u tom periodu je stekla nezavisnost od Osmanskog carstva. Grad je doživeo procvat na svakom polju –  postao je centar kulture, obrazovanja i napretka. Između ostalog, baš u Kragujevcu su osnovane Novine serbske – prve novine koje su u potpunosti proizvođene u Srbiji.

 

Razvoj srpske štampe

 

Idejni tvorac Novina serbskih bio je Dimitrije Davidović, koji je 1813. s Dimitrijem Frušićem pokrenuo Novine serbske iz carstcujuščega grada Viene. Obojica su bili učenici Karlovačke gimnazije, a u Beču su studirali medicinu. Frušić je Davidoviću predložio da naprave srpske novine u Beču, a u tome ih je podržao Jernej Kopitar. Nakon nekoliko meseci dobili su dozvolu za štampanje novina, a prvi broj je izašao u avgustu 1813. godine.

 

Frušić se 1816. posvetio medicini i napustio novine koje su imale probleme zbog sve veće cenzure političkog sadržaja od strane austrougarske vlasti. Davidović nije uspeo da reši te probleme, pa je 1821. napustio Beč i prepustio novine studentu prava Petru Matiću.

 

Na osnovu turskog Hatišerifa iz 1830. Srbija je dobila pravo da osnuje štampariju u kojoj će se praviti publikacije na srpskom jeziku. Po nalogu kneza Miloša Obrenovića štamparija je kupljena u Petrovgradu iste godine. Obrenović je smatrao da je neophodno da narod, koji je bio mahom nepismen, ima odakle da čita vesti iz zemlje i inostranstva kako bi se obrazovao.

 

O tome svedoči i nekadašnji direktor Istorijskog arhiva Šumadije Predrag Ilić.

 

„Milošu su Novine značile. I sam je bio svestan da bez njih ne može razvijati državu”, kostantuje Ilić.

 

Štamparija je bila u Beogradu sve do 1833. kada je Obrenović naložio da se premesti u Kragujevac kako bi bila pod njegovom kontrolom. Kragujevac se tih godina postavio, kao kulturni centar Srbije osnivanjem Knjaževsko-srpskog teatra, Prve kragujevačke gimnazije i Liceja.

 

Dimitrije Isailović je predlagao da se osnuju novine. Ipak, knez je ulogu urednika poverio Dimitriju Davidoviću, koji je nakon povratka u Srbiju radio, kao njegov sekretar. Novinе serbskе su imale veliki značaj jer su bile prvi medij koji je nastao u Srbiji i izlazio u kontinuitetu do 1919. godine, pa su tako označile početak medijskog sistema Srbije.

 

Kako su izgledale Novine serbske?

 

Novine serbske su imale ulogu službenih novina. U njima su objavljivane zvanične uredbe i ukazi, kao i informacije o knezu Milošu i njegovoj porodici. Pored toga bilo je političkih vesti iz Srbije, ali i regiona.

 

Ilić je pojasnio koliko se današnji mediji razlikuju od tadašnjih Novina.

 

„Današnje novine i tadašnje ne mogu da se porede. Jako malo se pisalo o svakodnevnici, ali je bilo i sadržaja o gorućim problemima iz sveta. Tada nije bilo novinara, uglavnom su u Novinama radili ljudi koji su putovali. Apsolutno nije bilo razvijene dopisničke mreže.”, pojašava Ilić.

 

Iako su Novine Serbske pokrenute kao državni projekat, Davidović je smatrao da je neophodno da se uvede pretplata, i to unapred, verovatno strahujući za opstanak novina usled nedostatka prihoda. Prestonički list je čitan i u Beogradu. Kako beleži istoričar Mihajlo Bjelica, nakon što su u jednoj beogradskoj kafani naglas čitane novine, u naredna dva sata upisano je 120 novih pretplatnika, kojih je, prema pisanju Radoša Ljušića, ukupno bilo više od 600.

 

„Ne stavljajte u Novine ni rečce dok vam ja na to dozbolenije ne dam”

 

Davidović je u tri navrata ulazio u sukobe s Milošem Obrenovićem zbog informacija koje je objavljivao u Novinama. Prvi je bio kada je nakon posete grofa Boa-Le-Konta u Novinama objavljen negativan stav o Francuskoj. Drugi je bio kada je Davidović objavio da je Milošev stariji sin teško bolestan.

 

Treći i najvažniji sukob desio se 1835. nakon usvajanja Sretenjskog ustava, koji je sastavio upravo Davidović. Ustavom je ograničena apsolutna vladavina Obrenovića. Pored samog Miloša protiv Ustava su bile i feudalne sile Austro-ugarska, Osmansko carstvo i Rusija. Obrenović je krivio Davidovića, ne zbog samog Ustava već zbog toga što je o njemu pisao u Novinama. Kako beleži Mihajlo Bjelica Obrenović je u pismu iz marta 1835. napisao: „Da nije u Novinama to koješta pečatirano ne bi niko ni znao, al kuriri lete sa svih strana i raznose Novine naše, iz koji ljudi samo konštituciju.”

 

Obrenović je želeo da ima kontrolu nad novinama, a to potvrđuje Bjelica: „Ja sam vam i pre kazao, i sad vam opet kažem, ne stavljajte u Novine ni rečce dok vam ja na to dozbolenije ne dam”, govorio je Obrenović.

 

Davidović je ubrzo ostao bez mesta urednika, a na njegovo mesto knez je postavio Dimitrija Isailovića. Ubrzo nakon toga u julu 1835. Novine prelaze u Beograd zbog složene političke situacije. Velike sile su merkale Beograd, koji je tada bio na samoj granici Srbije, pa je Obrenović odlučio da od njega napravi kulturni i administrativni centar.

 

U Kragujevcu od tada nije bilo štampanih medija, koje su izlazile u kontinuitetu sve do Svetlosti, koja je počela da izlazi 1935. godine. Posle loše sprovedene privatizacije novinari su napustili Svetlost i 2009. osnovali Kragujevačke nedeljne novine.

 

Nepuna dva veka kasnije – stanje je isto

 

Dva veka kasnije, u Kragujevcu još uvek postoji samo jedan štampani medij. Prema podacima koje je prikupio Media hab Res Publica, u Registar medija Agencije za privredne registre upisan je samo jedan medij koji izlazi u štampanom izdanju — Kragujevačke nedeljne novine.

 

Pored ovih novina, naslednica nekadašnje Svetlosti, u Kragujevcu jedna televizija (Radio televizija Kragujevac) i sedam radija (Radio 34, Radio Zlatousti, Radio 9, Hit narodni radio, Radio Bravo FM 103,7, Radio Bis, Radio Stari grad).  Ipak, pored ovih tradicionalnih medija, glavni izvor informisanja u Kragujevcu jesu portali od kojih je osam registrovanih (Glas Šumadije, Pressek, Ritam grada, Kragujevačke, U Centar, Infozija, Iz glave, POP Forum).

 

InfoKG je na pola puta do statusa registrovanih medija, iako poseduje impresum, u njemu se navode podaci o glavnom uredniku, pa se samim tim ne nalazi u registru.

 

Kragujevac se, kao i druge sredine, bilo na lokalnom ili državnom nivou, susreće s pojavom različitih oblika internet sajtova, koji na društvenim mrežama okupljaju ogromnu publiku i imaju uticaj. Primer za takav pristup je Ikragujevac, kojem se ne može ući u trag –  nema  informacija o izdavaču ili vlasniku, uredniku i novinarima. Isti slučaj je i s još tri takva „medija“ (Puls Šumadije, Kragujevac Press, Kragujevčani).

 

Kako se mediji u Kragujevcu finansiraju i da li im je omogućen opstanak?

 

Finansiranje medija isto 1834. i 2023, a broj medija – veći

 

Kako kaže Marija Obrenović, urednica Presseka i predsednica Upravnog odbora Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija  Lokal pres, medijsko tržište 2023. u Kragujevcu ne postoji. Veći deo medija nije u prilici da finansiranje rada obezbedi kroz komercijalne izvore prihoda.

 

„Mediji u Kragujevcu se oslanjaju na projektno sufinansiranje iz budžeta Grada Kragujevca, ali ipak najveći deo prihoda odlazi gradskoj Televiziji Kragujevac koja je još uvek u državnom vlasništvu”, kaže Obrenović i naglašava da je ovaj medij odavno trebalo da da bude privatizovan. Na taj način se ostali mediji stavljaju u nezavidan položaj – osim što ne postoji funkcionalno tržište, ovakve i druge intervencije države ostavljaju male, nezavisne medije u svakodnevnoj borbi za preživljavanje.

 

Domaće i strane medijske organizacije poput Lokal Presa već godinama ukazuju na to da mediji čiji rad zavisi od finansijske podrške lokalne samouprave najčešće izveštavaju pozitivno o njoj i o državi generalno o čemu piše i Cenzolovka. Takav je slučaj i sa Televizijom Kragujevac, čiji je osnivač Skupština grada Kragujevca. Pregledom sadržaja koji objavljuje, zaključuje sa da ima uređivačku politiku koja je propagadnog karaktera u korist vladajuće partije. O tome, između ostalog, svedoči period uoči kontramitinga Srbija nade 29. maja kada je kragujevčka televizija na portalu objavila 11 vesti o skupu.

 

https://www.instagram.com/p/Csx8Tw3NFAo/

 

„Pritisak na lokalne medije je sa svih strana. Postoje četiri tipa pristisaka: finansijski aspekt, administrativni, nemoguće je doći do sagovornika iz državnih institucija, direktni pritisci na same novinare najčešće putem društvenih mreža.”, govori Obrenović.

 

Pored ugrožene finansijske egzistencije postoje i druge pretnje sa kojim su suočeni kragujevački mediji, ali i ostali lokalni mediji, širom Srbije. Jedna od njih je starosna struktura redakcija. Prema rečima Obrenović, redakcije se većinski sastoje od novinara koji su zašli u petu deceniju života.

 

Kada se u obzir uzmu sve teškoće s kojima se susreću lokalni mediji, pitanje je da li je moguć njihov opstanak. Ne sme se zaboraviti na gradove širom Srbije. Ukoliko lokalni mediji izumru, građani će biti prepušteni neproverenim informacijama s društvenih mreža.

 

Autor: Aleksa Petrovski