Nikad nije bilo,
od 1945. naovamo, da nežnijeg pola nije bilo u politici, lokalno, a i šire. U
vreme Josipa Broza i KPJ (SKJ) važili su razni kadrovski ključevi, pa i onaj „drugarica,
borac, omladinac”. Valjevski kadar je, uslovno rečeno, bila i Spasenija Cana
Babović, koja je 1960-tih „isfabrikovala” čuveni „Lazarevački slučaj” u kojem
je, u političkom smislu, pala i glava narodnog heroja Radivoja Jovanovića
Bradonje, patiznskog borca i rukovodioca 1941-1945, rodom iz Zaruba kod Valjeva
Do ranih 1990-tih
i obnavljanja višestranačja u Srbiji važnih
je drugarica, čija je baza bio Valjevski kraj, dakako, bilo još.
Drugaricama na
odgovornim mestima, hvala na pitanju, Valjevo i okolina ne oskudevaju ni danas.
Promenio se jedino broj
„opštinskih komiteta”, koji odlučuju o njihovom
postavljenju i napredovanju. I danas se, naravno, počinje formalnim učlanjenjem
u partiju. Potom sledi deljenje flajera i inog partijskog materijala, pravljenje
žita, mešenje kolača i pranje kašičica za posluženje zvanica o krsnoj slavi
partijskoj, izbor u Opštinski (partijski) komitet (odbor) i njegove komisije,
turanje na listu odborničkih kandidata o lokalnim izborima, eventualni izbor za
odbornika (ne daj Bože i samog poslanika)…
Da bi se do tih
visina stiglo treba biti podoban, po volji važnih drugova, imati i
„vertikalnu
prohodnost” bez obzira što se mnogo toga otvara po zakonskoj obavezi da manje
zastupljen pol (dame, dakle) mora biti predstavljen sa 30 odsto kandidata na
listama odborničkim i poslaničkim. Docnije, kod izbora odbornika i poslanika,
ne poštuje se uvek ta proporcija.
Razvojni put
Na početku političkih
karijera novokomponovanih drugarica, koje korespondiraju sa počecima višestranačja
i preuzimanja vlasti nakon 5. oktobra 2000, sve je bilo daleko legalnije,
legitimnije. Docnije, mnogo toga se menjalo na gore, ljudi su kvarljiva roba! U
Valjevu, tako, beležimo uspešnu karijeru važne drugarice, koja dva puta, posle
prvog leganog izbora, obnavlja mandat poslanika u Narodnoj skupštini Srbije
iako nije imala podršku u Opštinskom komitetu (odboru) DSS-a („Lepšeg posla od
poslaničkog nema”).
Prvi put, njeno
objašnjenje bilo je da nije bila tu, u Srbiji i Valjevu, prilikom odlučivanja o
kandidatima za poslanike DSS iz Valjeva i Kolubarskog okruga. Bila na zasedanju
Evropskog parlamenta u Strazburu, branila interese Srbije, inače „ne bi se to
tako završilo”! Drugi put, kada, iako prisutna, nije prošla ni na odborničku
listu, komentar je u stranačkim kuloarima svela na rečenicu: „Baš me briga, ne
mogu da gubim vreme i nerve, ionako se odlučuje u Beogradu!”
Išli, onda, važni
partijski drugovi kod Aleksandra Popovića, potpredsednika DSS-a, koji im, ako
su dobro shvatili, bio obećao da će „o toj stvari” povesti računa posle izbora
11. maja, kada, zavisno od rezultata, budu deljeni mandati. Bilo kako je bilo –
ili je Aca „Pop” zaboravio na obećanje, ili su drugi još važniji od njega odlučivali.
Dok, dakle, ćera
treći mandat u Beogradu, sve putujući autobusom sa plaćenom kartom iako ima
poslaničku legitimaciju koja je te obaveze oslobadja, postojala je opasnost da
se vrati u bazu s obzirom na to da je u republičkom parlamentu trebalo
obezbediti mesta za neke od bivših ministara DSS-a kojima se nije vraćalo u
gradove iz kojih su došli. Vele, presudio je sami Koštunica Voja, koji nije
dozvolio da se sa već podeljenim mandatima, posebno ljudima iz unutrašnjosti
Srbije, tek tako postupa.
Sličan primer
preskakanja stava partijske baze u Valjevu je zabeležen i u stranci „eksperata”
Mlađana Dinkića. I tu je jedna važna drugarica, koja je osnivala ekspertsku mrežu
G17 Plus pre no što će od nje postati politička partija, stigla do položaja
zamenika ministra, u dva mandata, iako je „u bazi” već bila odstreljena. Njeni se
partijski drugovi, koliko je znano, nisu mnogo bunili – što bi sekli granu na
kojoj (i sami) sede!
Podela plena
U svakoj maloj
varoši, što se od pre nekoliko meseci gradom zove, u koje se ubraja i Valjevo,
još je zanimljivija podela plena po osvajanju lokalne vlasti. „Bara mala,
krokodila puno”, što je davno znano, tek guraju se i uguravaju i sleva i
sdesna! U tim situacijama, ne retko, dolazi do izražaja ono pranje kašičica o
krsnim slavama stranačkim. Tek tada postaje jasno ko koju partiju voli, dal’
zbog sebe, bračnog druga, ili dece svoje.
Pojedina javna
preduzeća i ustanove, čiji je osnivač lokalna samouprava, postaju partijski
bastioni. U Valjevu je Opštinska stambena agencija (OSA) posle crveno-crne
koalicije (NS, SPS, SRS, SNS, PSS) na vlasti, 2004. promenila ime u ROSA jer su
prepošteni srpski radikali ugurali sve svoje viđenije drugove i drugarice – od
direktora do sekretarice i vozača.
PSS-ov kadar, važnoj
drugarici, zapalo mesto opštinskog menadžera. Pre isteka mandata, međutim, pobegla
je glavom bez obzira – što zbog unutarstranačkih odnosa pristalica Bogoljuba i
Milanke Mare Karić dovedenih na granicu ludila, što zbog „nespornih
sposobnosti”. Jedini pozitivan trag njenog menadžerisanja bilo je ničim
izazvano priznanje da u Opštinskoj upravi nemaju popis državnog zemljišta koje
bi se moglo ponuditi ozbiljnim stranim ili domaćim investitorima
zainteresovanim da grade u Valjevu. Takva situacija je i danas, a objašnjenje novih
vlastodržaca sa koalicijom DS-SPS (PUPS) na čelu je nešto sofisticiranije – više
bismo, ipak, voleli da dođu proizvodne komapnije, a ne robne kuće ili
megamarketi velikih trgovinskih lanaca. Na pitanje, gde bi mogla biti
industrijska zona, odgovor je – na jednoj od tri lokacije, od kojih svaka, za
sada bar, visi o vrbovom klinu.
Ima u Valjevu
drugarica direktorki, što je takodje politika (makar i kadrovska) nije da ih nema.
Ima ih u ustanovama kulture – Matična biblioteka, Zavod za zaštitu spomenika kulture,
Internacionalni umetnički studio „Radovana Trnavac Mića”, nakratko i u
Omladinskom centru, u zdravstvu i školstvu, u Turističkoj organizaciji. Od
srednjih škola valjevskeh dame vode Medicinsku i Srednju muzičku školu, u
osnovnim školama prednost imaju u seoskim i ponekoj gradskoj.
Ono, ni na ovom
planu drugarice nisu naivne. Po potrebi umeju da promene partijske boje ukoliko
im se učini da je njihova dotadašnja politička opcija makar i na jedan mandat
ispala iz igre. Fotelju je važno zadržati, sa njom se brzo i lako srasta, pa se
na lokalnom političkom tržištu šacuje ko ima šansi da bude u novoj garniture na
vlasti, a tanak je sa kadrovima, pogotovo drugaricama.
Zanimljivo je da
o vodećoj garnituri nove gradske vlasti, posle izbora održanih 11. maja,
drugarica nema. Ne na onim najistaknutijim mestima. Zastupljene su u Gradskom
veću i posebno u Gradskoj upravi, gde drže gotovo sva važna mesta moguće i zbog
toga što mu to, u patrijarhalnoj sredini poput valjevske, nekako dođu k’o „ženska
zanimanja”.