Folklor kao izbor za mlade

Kulturno umetničko društvo “14. Oktobar” ima tradiciju dugu čak 93 godine. Tokom 93 godine kroz ansambl je prošlo više od 7700 članova i članica. Trenutno u ansamblu nastupa oko 250 igrača od 8 do 50 godina. Dragan Nikolić koji je već 53 godine umetnički rukovodilac i koreograf u razgovoru za Grad kaže da je igranje u KUD-u iz više razloga dobar izbor za mlade.

-U KUD”14. Oktobar” mladima se pruža prilika da upoznaju našu vrednu narodnu umetnost, da je zavole i da požele da je čuvaju i neguju. Kroz korisnu i lepu zabavu, stručno rukovođenje, oni razvijaju svoj talenat, stvaraju vredan umetnički program, vaspitavaju se i usmeravaju ka lepom i korisnom, a odvajaju i zaštićuju od štetnog i opasnog. Stvoreni program prikazuju na koncertima širom naše zemlje i širom sveta, do sada na 58 inostranih turneja od Grčke do Englese i od Turske do Amerike – kaže Dragan Nikolić.

On napominje da među devojčicama i devojkama ne opada interesovanje za folklor, dok je kod dečaka i mladića situacija drugačija.

     -Devojčice i devojke su disciplinovanije i odgovornije prema obavezama koje nameće ozbiljan i odgovoran rad ovog Društva. Kod dečaka i mladića interesovanje je danas mnogo manje nego pre deset i više godina. Ovakav trend je u svim društvima u Srbiji.

Kako ovaj umetnički rukovodilac kaže ”Svi moramo da imamo zajednički cilj i zadatak da zainteresujemo i privučemo što više mladih. Jer oni treba da čuvaju našu narodnu umetnost i tradiciju”, a na pitanje kako to radi “14. Oktobar”, odgovara:

      -Najbolji i najefikasniji kontakt sa mladima su naši koncerti. Svake godine održimo više od 20 koncerata. Svake godine, u svim sredstvima informisanja, obaveštavamo mlade o upisu u naše Društvo. Posebno ih obaveštavamo preko štampanih listića, koje dostavljamo svim učenicim osnovnih i srednjih škola. Uvek naglašavamo da su upis i članstvo u našem Društvu besplatni. Po informacijama koje imamo, KUD”14. Oktobar” je jedino društvo koje ne naplaćuje bilo kakvu članarinu.

A šta kažu mladi igrači?

Pitali smo mlade članove i članice KUD-a, šta je njih motivisalo da se bave folklorom i kako njihovo okruženje reaguje na to. Evo šta su nam odgovorili:

Nikola Milosavljević: -Da počnem da se bavim folklorom motiv je bila neizmerna ljubav prema njemu, koja je ceo život tinjala u meni, a rasplamsala se u mojoj desetoj godini, kada sam i počeo da se bavim njime. Okruženje me maksimalno podržava i divi mi se, kao i svim mojim kolegama i drugim članovima.

Jelena Đokić: – Sedam godina bavljenja plesom je u meni probudilo veliku ljubav za igrom i muzikom. Na inicijativu majke koja je bila dugogodišnji član KUD-a”14. Oktobar”, krenula sam na folklor. I evo već 13 godina se bavim folklorom i volim ono što radim. Godinama se trudim da svojim prijateljima dokažem da je folklor nešto zaista lepo. Da nije folklora ne bih otišla u mnoge zemlje sveta i ne bih sklopila nova prijateljstva. Inače na folkloru sam upoznala i svoju najbolju drugaricu Milicu.

Marko Miljković: -Iskreno, prvobitna motivacija mi je bila da naučim da igram kolo na proslavama. Prisutna je bila i želja o upoznavanju novih ljudi i druženju, ali sama ideja da na svadbi znam da odigram kolo je preovladala u tom trenutku. Roditelji su ponosni, naravno, a društvo negoduje jer često zbog proba nemam vremena za njih. Nakon 2 i po godine i dalje ne mogu da me zamisle u nošnji. Ne uklapam se u “profil” folkloraša po njihovom mišljenju.

Milica Đorđević: -Kada sam počela da se bavim folklorom bila sam devojčica i prvo što mi je bilo u glavi kada se pomene folklor bila su putovanja i turneje. U početku je to bila glavna motivacija, ali kasnije sam upoznala i druge čari folklora. Većina mladih na folklor gleda kao na nešto što nije u modi i svi sportovi su po njihovom mišljenju bolji od folklora. Ja sam se uvek dičila svojim ansamblom i gde god sam imala prilike, sa oduševljenjem pričala o njemu.

Lazar Đurković: -Motivacije i nije bilo, krenuo sam na folklor iz znatiželje. Nisam ni znao šta je to, jer sam krenuo, da se, da kažem “bavim time” od svoje osme godine. Onda se u međuvremenu stvorila ljubav prema folkloru i njegovim lepotama, što mi je bila motivacija da nastavim time da se bavim. Jer osećaj kad izađeš na pozornicu je neverovatan, bar je meni tako, a pretpostavljam i ostalima. Ti znaš kakav je to osećaj. Što se mog okruženja tiče, pa, reakcija je kao i na svaki drugi hobi. Neki skupljaju markice, nekima je hobi da se šetaju po prirodi kada imaju slobodnog vremena, meni je hobi folklor. Neki budu iznenađeni (pozitivno), a neki zadivljeni što sam u “14. oktobru” iz Kruševca ili “Oru” iz Niša, a kod nekih to ne izaziva neku reakciju.

Jelena Lukić: -Da se bavim folklorom motivisala me je učiteljica Anita, koja se bavila folklorom. U osnovnoj školi nas je često učila osnovnim koracima, pokazivala nam je kako ona igra, što se meni jako svidelo. Većina vršnjaka ima neke predrasude što se tiče bavljenja folklorom. Neki smatraju da je to glupo. Uvek ih više privlači odbojka, košarka, fudbal… Ali nikada nisam naišla na nerazumevanje od bliskih prijatelja. Kome god da sam rekla da se bavim folklorom, pozitivno je reagovao i rekao da je to jako lepo.

Kako popularizovati folklor među mladima?

Osim ocene umetničkog rukovodioca i koreografa KUD-a“14. Oktobar“ da su koncerti najbolja promocija i kontakt sa mladima, naši mladi sagovornici imaju još neke ideje o tome kako ovu tradicionalnu igru približiti savremenom mladom čoveku.

Nikola Milosavljević smatra da je u tome značajna uloga medija i da ga treba predstaviti širim slojevima stanovništva i u najboljem svetlu, Jelena Đokić se slaže da su koncerti najbolja prilika da se “zaraziš“ ljubavlju prema folkloru, dok Marko Miljković kaže da je, da bi se folklor popularazovao među mladima, neophodno dobro poznavati tu ciljnu grupu.

-Dolaskom interneta i društvenih mreža, njihov načina komunikacije, radna atmosfera, način života i generalno motivacija prilikom pristupanja svakoj novoj aktivnosti ili zajednici su se u mnogome promenili. Ta omladina ili milenijalci, kako ih još nazivaju, danas koriste Instagram, Facebook, Twitter i druge društvene mreže kao primarni vid komunikacije. Verujem da je prilagođavanje tim trendovima prvi korak ka popularizaciji i očuvanju jedne takve tradicije-kaže Marko.

Milica Đorđević, pak, predlaže da folklor postane sastavni deo fizičkog vaspitanja u svim osnovnim školama od 1.-8. razreda. Tako bi se, smatra, deca upoznala sa folklorom od “malih nogu“. I Jelena Lukić misli da bi trebalo uvesti neka predavanja u osnovnim i srednjim školama, kako bi deca shvatila o čemu se tu tačno radi.

     – Većina ne zna da je to u stvari jedna velika porodica koja se trudi da održava tradiciju unutar zemlje u kojoj živi, i da se na međunarodnim festivalima koje posećuju širom sveta prikažu na što bolji način. Da se pritom upoznaju razni ljudi, prijatelji, i da imaju priliku da posete razne gradove širom sveta.

A evo kako folklor vidi i svojim vršnjacima prenosi Lazar Đurković:

     -Ja mislim da je folklor nešto fenomenalno. Folklor nije samo dolaženje na probe, koncerti, putivanja (može i to da bude neki vid motivacije ljudima i deci da bi počeli da se bave njime). Naš folklor je lepota, gracioznost i dinamika. Nigde na svetu igrači ne pevaju dok igraju, a nekad ima i glume uz sve to. Folklor bi trebao da bude češće na televiziji, društvenim mrežama, internetu… Da ljudi i deca vide. Pa kada vide kakva se lepota krije u folkloru sigurno će promeniti mišljenje (ako je bilo kojim slučajem negativno). Smatram da se folklor u današnje vreme premalo reklamira i gura u televizijske programe, a trebalo bi ga neuporedivo više biti na televiziji i internetu. Jer folklor neće da vas nauči ničemu što bi moglo da bude štetno po vas, naprotiv, postajete bolji ljudi, spoznajete svoju istoriju, običaje, i kako su se oni predstavljali kroz pesmu i igru.

Nina Marković

Istorijat

Kulturno umetničko društvo “14. Oktobar” postoji od 1925. godine. Od osnivanja do danas odigralo je čak 6850 koncerata širom zemlje i inostranstva. Svoje programe prikazivalo je u više od 100 gradova Srbije i Jugoslavije. “14. Oktobar” imao je 57 sjajnih gostovanja u inostranstvu od Grčke do Engleske i od Turske do Amerike. U mnogim zemljama i po više puta. Na 37 velikih međunarodnih festivala ovaj ansambl osvojio je mnoštvo priznanja i medalja. Među njima su i 1. mesto na internacionalnom festivalu u Haguenau u Francuskoj i osvojena zlatna medalja, 1977. godine u konkurenciji ansambala iz 23 zemlje. Zatim 1. mesto na internacionalnom festivalu folklora u Mađarskoj gde su takođe osvojili zlatnu medalju. I njihov možda i najveći uspeh svakako je osvojeno 2. mesto na najvećem folklornom festivalu sveta u Dižonu u Francuskoj 1983. godine u konkurenciji ansambala iz 40 zemalja. Svakako je važno prisetiti se turneje u Americi i blistavih koncerata u čuvenom Haris teatru (eng. Harris Theater for Music and Dance). Sve ovo uspelo je zahvaljujući požrtvovanom trudu i radu umetničkog rukovodioca i koreografa Dragana Nikolića, koji je na čelu ansambla već 53 godine, kao i mnogobrojnim članovima amaterima koji su svojim umetničkim umećima kako igračkim tako i mnogim drugim, pisali istoriju ovog Društva.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

JAVNI POZIVI/KONKURSI 2018

Aktuelni javni pozivi i konkursi za sufinasiranje medijskih sadržaja u 2018. godini, novinarske i medijske nagrade…

DETALJI O PROJEKTU
Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” 2018.

U 2018. godini nastavlja se višegodišnji projekat Pravna pomoć članicama PU „Lokal pres” čiji je cilj da doprinese višem stepenu profesionalizma članica PU „Lokal pres” i putem primene novinarskog kodeksa doprinese boljem i kvalitetnijem informisanju građana u lokalnim zajednicama. Projekat je finansijski podržan od strane Civil Rights Defenders Tokom projekta  planirane su aktivnosti: Zastupanja članica […]

DETALJI O PROJEKTU
Mladi mediji 2018.

PU Lokal pres u partnerstvu sa DW Akademiom i tokom 2018. godine realizuje trogodišnji projekat „Mladi mediji“. Ove godine PU Lokal pres će organizovati radionicu za multiplikatore tokom maja meseca u Kragujevcu, zatim još jednu Letnju novinarsku školu za srednjoškolce u junu u Kraljevu, kao i napredni trening iz novinarstva za najbolje polaznike prošlogodišnje i […]

DETALJI O PROJEKTU