Obrazovanje Roma je jedan od značajnih preduslova i puteva romske emancipacije i integracije kao ravnopravnih građana u društvo. Ostvarivanje prava na obrazovanje Roma doprinosi razvoju ne samo romske zajednice, već i društva kao celine, pre svega građanskog društva i njegove demokratije.
Razvoj obrazovanja Roma unapređuje opšti obrazovni i kulturni status društva i povećava njegovu ekonomsku moć.
Zašto izdvajamo obrazovanje kao poseban cilj?
Ne samo što je tu najviše postignuto, kada su, ne samo Romi u pitanju, već i zato što je to prvi i pravi način da se izađe iz začaranog kruga siromaštva.
Romi su kod nas obrazovno najranjivija nacionalna manjina. Preko 65% romske populacije je potpuno ili funkcionalno nepismeno. Među nepismenima i neobrazovanima je najviše žena.
Prema podacima sa popisa 2011. u Boru je bilo 67,7% Roma bez završene osnovne škole, samo 6,2% imalo je srednje obrazovanje, a 0,3% višu školu ili fakultet. Zato je, sa stanovišta ravnopravnosti, obrazovanje ove nacionalne manjine najveći izazov za obrazovni sistem Srbije pa i Bora.
Od hiljadusedamsto Roma, po zadnjem popisu, u Boru je preko petstotina dece u osnovnim školama, što pokazuje da popis nije bio realan.
Priprema za upis u prvi razred osnovne škole za romsku decu je potpuno besplatna u svim segmentima (od prevoza do didaktičkih sredstava, što je preko 20 hiljada dinara po osobi) dvosmenska je, od četri sata u tri osnovne škole, a priprema se vrši i u celodnevnom boravku dece u predškolskoj ustanovi. Koordinaciju sa ustanovom i roditeljima, kao i animiranje dece veoma uspešno vrši Jelena Jankovec kao Pedagoški asistent pri dečijoj ustanovi.
Samo u tri osnovne škole imamo preko 50% upisane dece: OŠ „Branko Radićević“ 67 učenika gde je Pedagoški asistent Albert Eminov, u OŠ „Sveti Sava“ 112 učenika – Pedagoški asistent Zejnepa Jeminovska i u OŠ „Vuk Karadžić“ 114 učenika – Pedagoški asistent Saša Kamenović.
Treba istaći da je u Srbiji preko milionipo nepismenih. Zato se u Boru, u OŠ „Vuk Karađić“ ostvaruje „Druga šansa“ gde je upisano 62 polaznika, od čega je 80% Roma, gde koordinira Andragoški asistent Vladimir Šainović. Opismenjavanje je u tri ciklusa: I – od prvog do četvrtog, II – od petaog do šestog i III – od sedmog do osmog razreda. Svaki ciklus traje jednu školsku godinu i po završentku, u saradnji sa zavodom za zapošljavanje, polaznici imaju mogučnost da završe neku tercijalnu delatnost.
Od 87 učenika srednje škole pretežno je upisano u trogodišnje – zanatske škole. Fakultet pohađa 13 studenta, od čega 2 stipendista više i visoke, a 6 srednje škole.
Činjenica je da ekonomski azil uzima svoj danak i da ovi podaci pokazuju osipanje i traže kvalitetnije i istrajnije delovanje u svim pravcima i na sve načune, kako nevladinog sektora, tako i državnih institucija na svim nivoima.