„Партнерство за квалитетније и професионалније извештавање о животу и правима лица са инвалидитетом“ назив је семинара који је организовао ЛоцалПресс од 22. до 24. октобра у Београду, у хотелу „Касина“. Семинару је присуствовало око двадесетак новинара из редакција штампаних и електронских медија из Србије, међу којима је и „Глас Подриња“.
Првог дана, организована је радионица под називом „Медији и особе са инвалидитетом“, коју је водила тренерица Иванка Јовановић, председница Националне организације особа са инвалидитетом и главна и одговорна уредница листа „Весник МД“. Кроз практичне вежбе, учесници су обрадили медицински и социјални модел инвалидности, језик инвалидности и адекватно медијско репрезентовање особа са инвалидитетом.
– Недовољна упућеност у тему и субјективан приступ новинара доводе до јачања постојећих стереотипа, некомпетентног информисања и сензационалистичког приступа. Доминирају екстреми – од сажаљивог тона и патетике до дивљења и преувеличавања сваког успеха, које прелази границе доброг укуса. На овај начин, укорењује се ионако погрешна представа о особама са инвалидитетом као грађанима другог реда. Новинари би требало да се усредсреде на људе и њихове приче, могућности, способности и успехе, а не на инвалидитет, рекла је, између осталог, Јовановићева, која је дипломирала журналистику на Факултету политичких наука у Београду.
Људи са инвалидитетом нису особе са посебним потребама, како се често каже код нас, него људи којима је потребна помоћ да би задовољили потребе које су исте као и код свих других људи.
Човек да сија као Сунце
Другог дана тренинга, новинари су посетили Дом за одрасла инвалидна лица на Бежанијској коси и Студентски дом „Мика Митровић“ на Вождовцу.
Дом за одрасла инвалидна лица, основан је 1998. године као пословна јединица Геронтолошког центра Београд. С обзиром на специфичност делатности, издвојен је 2002. године као самостална установа социјалне заштите. У њему је збринуто осамдесет лица са телесним инвалидитетом, старости од 20 до 65 година. Поред редовних, станари имају активности кроз радно-терапеутске радионице, као што су спортска, музичка, ликовна, радионица за израду ручних радова, накита и друге.
Новинари су разговарали са Драженком Митровићем, параолимпијцем и добитником бројних медаља, песникињом Ђурђицом Лазић, Миладом Лазић, која је основала Спортско-рекреативно удружење особа са инвалидитетом „Све је могуће“ и Радом Радуловићем, сликаром.
Раде Радуловић је рођен 1954. године у Травнику. Имао је петнаест година када је, на летовању, скочио у воду, ударио главом о стену и повредио кичму. С обзиром да је оболео од квадриплегије, креће се помоћу инвалидских колица.
– То ми је потпуно променило живот. Родитељи су ми помагали, а кад је отац умро, дошао сам у Дом, пре 14 година. Овде су ми направили помагало за руку, што ми олакшава сликање, моју љубав још из основне школе. Сликам деценијама, у почетку сам радио портрете, волео сам да прикажем унутрашњи живот човеков, сада више сликам природу, каже Раде.
У почетку је радио дрвеним бојицама, сада користи уљане боје, а пошто не може да испружи руку и да отвори шаку, слика – устима, „као руком“. Увек постоји решење, а само када трага, човек га може пронаћи, у свакој ситуацији. Сетили смо се „свакидашње јадиковке“ о беспарици, озлобљености, депресији…
– Човек не сме себи да дозволи депресивна стања, него да сија као Сунце, да иде напред, јер, све је енергија. Ако дозволимо себи да нам падне енергија, депресија нас притиска и разара. Ми смо посебан народ, великог духа и морамо да идемо даље, ка светлости, учи нас овај необични сликар, чији пример није усамљен, један је од чланова Светског удружења уметника који сликају устима или ногом.
Помоћи родитељима да помогну деци
Радови на изградњи Студентског дома „Мика Митровић“ започети су 1954. године, а завршени три године касније, када су ту нашли смештај студенти који су се опорављали од туберкулозе. Данас је ово модеран објекат, потпуно реновиран пре три године. Дванаест апартмана у приземљу, прилагођени су студентима са инвалидитетом и њиховим персоналним асистентима. Остатак капацитета, 67 соба на спрату, резервисан је за све остале студенте који су конкурисали за смештај у Дому.
Сузана Ђојић је родом из Чачка. У Београд се преселила када је пошла у основну школу за ученике оштећеног вида у Земуну. Живела је у интернату који постоји у оквиру те школе, заједно са другим ученицима из унутрашњости.
– У почетку сам сваког викенда ишла у Чачак, било ми је тешко да се прилагодим на нову средину, али сам се брзо навикла, зато што у интернату постоје сви неопходни услови за нас који смо оштећеног вида, каже Сузана.
После завршене средње Медицинске школе, уписала је Дефектолошки факултет и преселила се у Дом на Вождовцу. Сада је на мастер студијама, учи на рачунару, који има инсталиран говорни софтвер. Помажу јој и колеге тако што снимају градиво.
– Желим да се што више образујем и помогнем другима који имају исти проблем. Помоћ је првенствено потребна родитељима, требало би их упутити како да се опходе са децом, значи, помоћи њима да би они могли да помогну деци. Научила бих децу да се што више осамостале, да користе Брајево писмо које и ја користим, да раде на рачунару, да се самостално крећу, додаје Сузана која би волела да нађе посао у Београду, јер сматра да у мањој средини има мање разумевања и могућности за њу.
Последњи дан семинара новинари су провели са Милицом Ђурић из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, која их је упознала са циљевима европске стратегије за особе са инвалидитетом 2010. – 2020, као и активностима које Србија намерава да предузме како би особе са инвалидитетом биле што квалитетније интегрисане у друштво.
Семинар „Партнерство за квалитетније и професионалније извештавање о животу и правима лица са инвалидитетом“ подржан је од Министарства културе.
М.Филиповић
Према статистици, 10% светске популације, или око 600 милиона људи, има неку врсту инвалидности. Један од десет Европљана, односно 40 милиона људи, има инвалидност физичког, сензорног, менталног или психичког карактера. Педесет одсто њих су у продуктивном добу, а са порастом светске популације, као и узрока инвалидности, број особа са инвалидитетом је у порасту. Према проценама, у Србији око 800.000 људи припада овој категорији.
ГЛАС ПОДРИЊА