Inflacija u avgustu ubrzava, NBS podigla referentnu stopu

Inflacija u avgustu ubrzava, a ono
što je posebno bitno je i da bazna inflacija (koju čine cene proizvoda koje nisu
pod direktnom kontrolom države) u avgustu dostiže visok nivo, beležeći mesečnu
stopu rasta od 1,1%, najveću još od novembra 2005. Podsećamo da je u celom
drugom kvartalu bazna inflacija pokazivala znake blagog ubrzavanja (posebno u
junu).

Ukupna inflacija u avgustu iznosila
je 1,2% u odnosu na prethodni mesec, odnosno 6,3% u odnosu na avgust prošle
godine. Ovo je, ne računajući maj 2007. u kom je poskupela struja, najveća
mesečna stopa inflacije u poslednjih godinu dana. Pored značajnog doprinosa
bazne inflacije, visokom rastu cena doprinelo je i poskupljenje poljoprivrednih
proizvoda. Ukupni rast cena od početka godine time je dostigao 6,0%.

Bazna inflacija je u avgustu dostigla
1,1% u odnosu na prethodni mesec, odnosno 3,0% u odnosu na isti mesec prethodne
godine. Ovako visoka bazna inflacija je posledica pre svega poskupljenja mesa,
ulja i mleka.

Analitički zanimljiva stopa, koju
poslednjih meseci redovno posmatramo – prosečna mesečna stopa bazne inflacije u prethodna tri meseca, podignuta
na godišnji nivo – u avgustu dostiže 7,4% i po prvi put ove godine se nalazi
iznad donje granice koridora koji cilja NBS (4%-8%), šta više približava se
gornjoj granici ovog koridora (videti grafikon). Ovo dodatno svedoči o
značajnom ubrzavanju porasta cena. Međutim, težinu ovog uvida donekle umanjuje
činjenica da je ovo ubrzavanje najverovatnije posledica šokova sa strane ponude
(koji nisu pod direktnom kontrolom monetarnih i fiskalnih vlasti), a ne sa
strane tražnje.

Naime, po svemu sudeći, verujemo da
je porast bazne (i ukupne) inflacije prvenstveno posledica šokova sa strane
ponude – porast cena mesa i ulja je u dobroj meri rezultat lošijih
poljoprivrednih rezultata – a ne odraz visoke tražnje, koja se i dalje
reflektuje pre svega na velik spoljnotrgovinski deficit, a ne na inflaciju. Stoga
smatramo da ne treba dizati preveliku paniku i da ova rekordna inflacija u
avgustu ne znači i njeno zahuktavanje niti pretnju da će se izmaći kontroli.
Istovremeno, bazna inflacija, iako sada pokazuje neke znake ubrzanja, je i
dalje dosta niska i, sva je prilika, pod kontrolom monetarnih vlasti. Budući da
je ovo avgustovsko ubrzanje posledica poremećaja na strani ponude, a ne na
strani tražnje, možemo očekivati da se u narednim mesecima mesečna bazna
inflacija ponovo stabilizuje na nižem nivou od ovog iz avgusta. Uz realne
pretpostavke o njenom kretanju do kraja godine, ona će u decembru verovatno
biti na nivou između 4% i 5%, i to verovatno bliže 4%. Dakle, nalaziće se vrlo
blizu donje granice koridora koji cilja NBS (4% do 8%), što je svakako dobra
vest, između ostalog i zbog toga što će time: 1) biti ispunjen cilj i najava
NBS (kredibilitet, predvidivost, stabilnost…), 2) NBS će u 2008. imati
povoljniju poziciju za ostvarivanje cilja za tu godinu, koji iznosi 3% do 6% (naime,
iako bi i bazna inflacija u 2007. od 8% značila da je NBS ostvarila svoj cilj,
ona bi onda u 2008. imala teži posao da ponovo ostvari cilj).

Što se tiče očekivanja za ostatak
godine za ukupnu inflaciju, treba uzeti u obzir da su za septembar ranije najavljena
nova poskupljenja: hleb, ulje, struja (poskupljenje struje je juče otkazano,
upravo zbog zabrinutosti oko razvoja inflacije). Takođe, iskustvo nam govori da
inflacija krajem godine obično blago ubrzava. Sa druge strane, nedavna
pojeftinjenja nafte i naftnih derivata će svakako doprineti smanjivanju stope
inflacije. Stoga deluje verovatno da će se ukupna inflacija u 2007. približiti
8%, pod pretpostavkom nepromenjene monetarne i fiskalne politike koje su primenjivane
od početka godine do sada i ukoliko ne bude šokova na tržištu nafte. Moći
fiskalne politike u pogledu restriktivnosti koja bi doprinela zatezanju tražnje
i delovala antiinflatorno su, svima je jasno, veoma ograničene (podsetimo,
fiskalna politika će do kraja godine doprineti povećanju tražnje). Ne treba,
međutim, zanemariti jake poluge NBS (setimo se kraja 2006. kada je brzometno
smanjena međugodišnja bazna inflacija sa 10,8% u avgustu na 5,8% u decembru
2006, praćeno (i/ili uzrokovano) snažnom aprecijacijom kursa dinara od oko 10%
za pola godine).

Narodna banka Srbije je u korak sa avgustovskim
ubrzanjem inflacije, na sednici Monetarnog odbora od 28.8.2007. odlučila da
blago poveća referentnu stopu – sa 9,5% na 9,75%. Ona je u tome najverovatnije
bila motivisana procenom da su u narednom periodu rizici od povećanja inflacije
veći u odnosu na faktore koji deluju antiinflatorno. Na povećanje bazne
inflacije do kraja godine će pored goreopisanih poskupljenja uzrokovanih
promenama na strani ponude, uticati i faktori na strani tražnjne – povećanje
plata budžetskih korisnika, s jeseni, i indirektno će delovati korekcije
administriranih cena – najavljeno povećanje struje (koje je za sada odloženo).

S druge strane, devizni kurs kao još
uvek veoma jak faktor inflacije (minimum trećina cena u indeksu bazne inflacije
odnose se direktno na uvozne proizvode) nominalno blago apresira u poslednja
dva meseca (81,2 na kraju juna, 79,9 sada krajem avgusta), očigledno pod
dejstvom autonomnih tržišnih faktora (velike tražnje za dinarima usled priliva
deviza, npr. po osnovu stranih investicija, doznaka) koja nije izazvana visokim
prinosima na repo plasmane (što je delimično bio slučaj u Q4 2006.) i dešava se
bez intervencija NBS. Budući da vladaju ovakvi tokovi, njhov rezultat –
apresijacija dinara, deluje antiinflatorno i bez promene kamatne stope NBS.

Dalje, NBS uzima u obzir očekivanja
banaka u pogledu buduće inflacije u kratkom roku koja ne daju znakove da rastu.
Naime, razlika između stope na zapise NBS duže ročnosti od repo (182 dana) koja
se slobodno formira tako što banke licitiraju da bi otkupile ponuđenu količinu
zapisa, i repo stope daje određenu sliku o očekivanjima tržišta u pogledu
inflacije u narednih nekoliko meseci. Na poslednjoj aukciji ovog tipa od 27.8.2007.
za ročnost od 182 dana postignuta je kamatna stopa od 9,59% godišnje što je
relativno malo iznad repo stope i može se gotovo u celosti pripisati premiji za
likvidnost. Drugim rečima, nema izraženih inflatornih očekivanja kod banaka (a
sa najnovijom promenom repo stope na 9,75, čini se da su ova očekivanja čak
negativna).

I najzad,
pored svega pomenutog, na blagu korekciju na gore kamatne stope na repo ugovore
(i sve ostale kamatne stope u Srbiji) neznatno deluje i činjenica da je
međunarodna agencija za kreditne rejtinge S&P nedavno korigovala rejting
Srbije sa BB- sa pozitivnim izgledom na BB- sa neutralnim izgledom. Prethodno
može da utiče da se deo svih kamatnih stopa na plasmane u Srbiji koji se odnosi
na premiju za rizik blago uveća.

Share on Facebook0Tweet about this on TwitterShare on LinkedIn0Pin on Pinterest0

PROJEKTI

JAVNI POZIVI/KONKURSI

Aktuelni javni pozivi i konkursi za sufinasiranje medijskih sadržaja novinarske i medijske nagrade…

DETALJI O PROJEKTU
Primena medijske regulative u lokalnim zajednicama

Aktivnosti u okviru projekta ‘’Primena medijske regulative u lokalnim zajednicama’’ se sprovode putem organizovanja tri tematske debate u Boru, Kruševcu i Leskovcu i realizacije izveštaja o pritiscima na članice PU ‘’Lokal pres’’ tokom 2019. godine. Na debatama  će lokalni mediji, lokalne OCD i lokalne uprave biti informisani o ključnim elementima medijske strategije i najboljim načinima […]

DETALJI O PROJEKTU
Romkinje u Srbiji – život iza (ne)vidljivih zidova

Cilj projekta je unapređenje informisanja romske i neromske zajednice o položaju Romkinja u šest gradova Srbije, mogućnostima za ostvarivanje prava na obrazovanje, zapošljavanje, socio-ekonomskih prava, prava na zdravstvenu zaštitu i ličnih prava, te značaju prepoznavanja različitih vidova diskriminacije u društvu, te unapređenje informisanja romske i neromske zajednice, predstavnika udruženja građana i donosilaca odluka na lokalu […]

DETALJI O PROJEKTU