Član Gradskog veća zadužen za socijalna pitanja, Branimir Stojančić, izjavio je nakon poslednje sednice tog tela prošlog meseca, da su tokom 2010. godine organizacije osoba sa invaliditetom (OOSI), potrošile oko 12 miliona dinara za svoje programe i plate zaposlenih, ali i da su utvrđene velike nepravilnosti u korišćenju dodeljenih sredstava koje su u budžetu predstavljene na raznim kontima.  Dodajući da su te organizacije do sada ove godine probile budžet za čak 312 posto, najavio je intervenciju policije zadužene za privredni kriminal.

 

Privilegovane organizacije

 

U Vranju ima oko 2.000 osoba sa invaliditetom (OSI) i devet organizacija koje ih okupljaju, a na budžetu njih pet: Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobam (osnovano 1973; članova 1.359), Međuopšinska organizacija slepih i slabovidih (osnovana 1955; članova 170), Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih (osnovana 1956; članova 166), Udruženje osoba sa paraplegijom (osnovano 2003; članova 56) i  Udruženje obolelih od multiple skleroze (regionalna organizacija osnovana 1999; članova 57). Prve tri organizacije relikt su prošlosti i,  kako kaže Stojančić, nametnute su republičkim zakonima, a preostale dve su tu poslednjih desetak godina.

 

Ova Stojančićeva izjava izazvala je burnu rekaciju javnosti, pre svega onih organizacija koje nisu na gradskom budžetu. Gordana STOJANOVIĆ, sekretarka Udruženje obolelih od multiple skleroze, kaže da je njeno udruženje uspelo da iz gradske kase dobije novac za kiriju, ali smatra da to nije dovoljno:

 

– Ta selektivnost izaziva veliko nezadovoljstvo preostale četiri organizacije koje upravo zbog nedostatka finansija postoje samo na papiru. Ja sam uspela da uđem na budžet i izborim se za novac za kiriju od grada, pa mogu da pišem projekte i održim moje i pomognem Društvu obolelih od cerebralne i dečje paralize – počinje priču Stojanovićeva.

 

OSI sa kojima smo razgovarali ogorčene su na “selektivno stavljanje na budžet”, kako su se izrazili, tvrdeći da je to najbolji pokazatelj da je njihova sudbina bukvalno u rukama političara. Tvrde da ovi pokazuju „interesovanje“ za njih, mada su u stvari zainteresovani samo za njihove glasove. Dodaju da ljudi koji vode udruženja i imaju neke koristi od toga, ali članstvo nema, a da političari samo paradiraju po ustanovama socijalne zaštite, posećuju porodice u kojima žive invalidi, svečano presecaju trake na oborenim ivičnjacima, obećavaju posebnu brigu… Ako je za utehu, takvo ponašanje političara nije nikakva “privilegija” OSI – oni se na isti način ophode i prema ženama, starima, LGBT populaciji, Romima, odnosno prema svim marginalizovanim grupama. Manipulacija invalidima u političke svrhe zato ne iznenađuje, ali iznenađuje odsustvo angažovanja zanemarenih organizacija u postavljanju autentičnih zahteva i zastupanju interesa osoba sa invaliditetom. O tome svedoči i izjava Stojanovićeve, koja nam je doslovce rekla:

 

– Pošto smo od 2003. godine smešteni u prostorijama SPS, u naselju Češalj, u ulici Branislava Nušića 4, uplaćeni novac iz budžeta na račun kirije redovno prebacujemo na račun SPS. Samim tim sve Stojančićeve izjave u kojima se hvali kako nam je mnogo pomogao, a mi navodno spiskali čak 12 miliona, krajnje su licemerne – tvrdi ona.

 

Dodajući da je udruženje u periodu od 2003. do 2009. na račun kirije dobijalo iz budžeta 15.000 dinara mesečno ( 180.000 godišnje, a za ceo period 1.080.000), a potom po 24.000 mesečno (288.000 godišnje, ceo period 864.000), Stojanovićeva je izračunala je da je Udruženje obolelih od multiple skleroze do sada SPS-u uplatilo 1.944.000 dinara!

 

Za razliku od nje, Zoran ANTIĆ, predsednik GO SPS, u toj činjenici ne vidi nikakav problem i potvrđuje nam da je to tačno.

 

– Da, oni borave u prostorijama SPS koje mi imamo pravo da izdajemo kome hoćemo. Stojanovićeva je dobila lokal u centru grada po najpovoljnijim mogućim uslovima i daleko ispod cene. Potpisali smo ugovor i ja u toj činjenici, da novac koji dobija iz budžeta uplaćuje nama, ne vidim ništa sporno. Ona je to prihvatila, a ako ona neće – ima ko hoće – jasan je Antić.

 

Na pitanje zbog čega, ako u udruženju smatraju da su “iskorišćeni”, ne raskinu takvu vrstu poslovne saradnje sa SPS, naša sagovornica kaže:

 

– Mi ništa ne gubimo, ali i ne dobijamo. Smatramo da sa etičke strane nije u redu da nakon toga kažu da nam “mnogo pomažu”. Imamo 80 kvadrata koje koristimo, a koje smo sami opremili od novca koji smo putem projektnog finansiranja dobili od Ministarstvo rada i socijalne politike. Nameštaj koji smo imali odneo je Srđan Trajković iz Udruženje osoba sa paraplegijom kada su otišli iz prostorija koje smo do tada zajedno koristili – navodi Stojanovićeva.

 

Visoke plate

 

Za razliku od Udruženje obolelih od multiple skleroze, Udruženje osoba sa paraplegijom od avgusta ove godine boravi u zgradi Fonda PIO, u prostorijama za koje ne plaća kiriju. Kiriju ne plaćaju ni ostala tri udruženja koja su na budžetu, a koja Stojančić imenuje kao ona koja su dobila najviše novca iz gradske kase: Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama i Međuopšinska organizacija slepih i slabovidih, koji su na istoj adresi, u Lenjinovoj 19, u zgradi koja je od 1993. godine vlasništvo Saveza slepih Srbije, kao ni Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih, koja je smeštena u Pionirskoj 14a, u prostorijama koje su vlasništvo grada.

 

– Naše udruženje iz budžeta dobija novac za plate troje zaposlenih, a nedavno smo dobili i kombi i to je sve – kaže Verica STANOJKOVIĆ, sekretarka Društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama – dodajući da ne zna koliko je novca iz budžeta opredeljeno za udruženje kojim rukovodi.

 

U Međuopšinskoj organizaciji slepih i slabovidih, od sekretarke Maje ĐORĐEVIĆ saznajemo da i oni iz budžeta dobijaju samo za plate – kod njih je u pitanju dvoje zaposlenih a i oni ne znaju koliko je to novca na godišnjem nivou. Ista situacija je, kako smo saznali od  Nataše STANKOVIĆ i u Međuopštinskoj organizaciji gluvih i nagluvih, gde platu prima dvoje ljudi, a u Udruženju osoba sa paraplegijom platu prima, kako reče Srđan Trajković, samo on, koji je sekretar i koji nam je jedini rekao da se za za to izdvaja oko 400.000 dinara godišnje. Za razliku od pobrojanih, u Udruženju obolelih od multiple skleroze, sem što plaćaju kiriju (u budžetu se to vodi kao materijalni troškovi), niko ne prima platu (Stojanovićeva je završila ekonomski fakultet i sada je u invalidskoj penziji).

 

Malo je čudno da korisnici budžetskog novca ne znaju koliko novca dobijaju iz istog tog budžeta, ali u redu, ako oni ne znaju ima ko zna, isti onaj koji ih i optužuje za zloupotrebe – Stojančić.

 

– Ovi što kažu da to ne znaju, ne govore istinu i imaju svoje razloge zbog čega o tome ćute (vidi okvir). Najveći deo budžetskog kolača za 2011. godinu “pojeli su”: Društvo za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim osobama, koji su iz budžeta do 30. septembra dobili 2.041.000 dinara, Međuopšinska organizacija slepih i slabovidih je dobila 1.230.000 (ostale opštine u tome učestvuju sa simboličnim sumama ili uopšte ne učestvuju) i Međuopštinska organizacija gluvih i nagluvih koja je dobila 980.000. Udruženje osoba sa paraplegijom je dobilo 245.000 i Udruženje obolelih od multiple skleroze 348.000 – precizan je Stojančić.

 

Insistirajući da nam pojasni o kakvim se konkretno zloupotrebama radi i ko ih počinio, od Stojančića saznajemo da je budžet namenjen segmentu socijalnih davanja probijen za 312 posto, računajući tu “Crveni krst” i “Dekadu Roma”, ali da ove tri OOSI ubedljivo vode kada je netransparentno poslovanje u pitanju.

 

– Problem je u tome što mi ne znamo šta oni rade, čime se oni bave. Prve tri OOSI koje sam nabrojao imaju enormno visoke meterijalne troškove i veoma visoke plate. Niko od zaposlenih nije invalid, a plate im se kreću od 30 do 90.000 dinara sa putnim troškovima i raznim drugim dodacima koje su sebi sredili, a visinu tih primanja određuju UO njihovih udruženja a ne lokalna samouprava koja im to isplaćuje, što je apsurdno – oštar je naš sagovornik.

 

Majke i maćehe

 

Na ovom mestu nameću se i dva vrlo zanimljiva pitanja: da li društva za pomoć mentalno nedovoljno razvijenim licima treba uvrstiti u OOSI i da li u njima zaposleni mogu biti osobe bez invaliditeta pa samim tim i na gradskom budžetu kao neko ko pripada pomenutim organizacijama? Profesor Predrag VUKASOVIĆ, sa beogradskog Instituta za uporedno pravo, inače jedan od najistaknutijih predstavnika invalidskog pokreta, kaže da formalno gledano, to nisu organizacije samih mentalno nedovoljno razvijenih lica, koja zbog prirode svog hendikepa ne mogu biti subjekti društvenog organizovanja, ili to mogu biti tek u ograničenoj meri.

 

– U tim društima trebalo bi da rade roditelji ili srodnici lica sa nedovoljnim mentalnim sposobnostima, jer se jedino tako sprovodi načelo samopomoći koje je dominantna odlika svih ostalih invalidskih organizacija – mišljenja je Vukasović.

 

Pokušavajući da saznamo zbog čega su ovi privilegovani u odnosu na ostale OOSI, kod većine sagovornika smo naišli na zid ćutanja. I dok je Srđan Trajković demantovao da je privilegovan, ljudi iz prozvanih OOSI ne žele da svojim izjavama na bilo koji način poremete stanje stvari koje im, očigledno, odgovara. Moguće objašnjenje nudi Gordana Stojanović, spuštajući stvar na nivo svima razumljivog i bez uvijanja kaže:

 

– Zato što je Stojančić nekome “majka”, a nekome “maćeha”! Njegovi miljenici na budžetu dobijaju sve, a mi ostali ništa ili samo mrvice. Kada Stojančić pominje 12 miliona, koliko je novca iz budžeta dato OOSI, to izgleda nenormalno, ali tek kada pojasni kako i kome je novac otišao u to ćemo poverovati. Istinu ne govori ni Srđan Trajković. To što oni plaćaju porez na fotokopirnice ništa ne govori. I naše udruženje plaća porez na stvari koje prodajemo a proizvodene su u okviru naših radionica (posuđe, nameštaj, ukrasi). Da li Trajković baš sav novac uplati u banku ili nešto “legne” i u SPS? Njegova priča je bezvezna i služi za skretanje pažnje sa pravih problema. Trebalo bi samo da vidite njegovu kuću u naselju Raška i njegov golubarnik koji izgleda bolje od kuće u kojoj ja stanujem! Od kog novca je to napravio? Ljudi, pa to je stvar za policiju. Ovi ostali što su na budžetu su dobili nenormalno mnogo novca, a ne rade apsolutno ništa – oštra je naša sagovornica.

 

Na pitanje zbog čega u udruženjima pristaju na poredak stvari za koji kažu da nije legitiman i da im ne odgovara, odgovorili su nam da ne mogu da učine ništa protiv takve vrste selekcije koju sprovodi većnik Stojančić jer, kako su se izrazili, “on je vlast”.

 

Stojančić odgovara da nije on taj koji deli pare i da se upravo zbog zloupotreba zalaže za projektno finansiranje.