Zla godina naterala orla

Valjevska kancelarija za dostupnost
informacija od javnog interesa slovi za (naj)bolju u Srbiji, pa se njen glavar
Vukajlo Nenadović, ali i Milena Pavlović, načelnica Opštinske uprave,
produciraju na skupovima na kojima se govori o toj temi. Gotovo da niko,
pritom, ne pominje da su za njeno otvaranje, i opremanje, zapravo najzaslužniji
aktivisti Evropskog pokreta u Srbiji, koji su pre nekoliko meseci osmislili
projekat i konkurisali za sredstva kod nadležnih institucija.

gdja Milena Pavlovich, načelnica Opštinske uprave

Kancelariju je otvorio republički poverenik
Rodoljub Šabić, a onda se, po onoj narodnoj „gde će kolo bez kokana, pojavila gđa
Pavlović“ i ničim izazvana počela da se ponosi tom stvari, dok je Nenadović, za
mnoge baš nenadano, u finišu devetomesečnog štrajka zaposlenih u nedeljniku
„Napred“, zaseo u povereničku fotelju.

Istini za volju, Nenadović, po obrazovanju
pravnik, bio je dugogodišnji sekretar DNIP „Napred“, pre toga sudija krivičar Opštinskog
suda u Valjevu, pa je „ispao“ zgodno rešenje za taj važan posao. Ima razumevanja
za novinare, radan je i pedantan, a kao bivšem sudiji ne pada mu na pamet da za
bilo koga potura leđa i eventualno rizikuje primenu kaznenih odredbi Zakona o
dostupnosti informacijama od javnog interesa Srbije.

Igrom slučaja, potpisniku ovih redova zapalo
je da prvi dobije odgovore na pitanja, postavljena preko Evropskog pokreta u
Srbiji, dva-tri dana uoči Šabićevog dolska u Valjevo i otvaranje kancelarije
lokalnog poverenika. A opštinske čelnike, koji, neverovatnom lakoćom i
podrazumevajućom brzinom, srastaju sa foteljama, pitao je o visini ličnih primanja,
imovinskoj karti, troškovima putovanja u inostranstvo i efektima te njihove
potrebe („da im dupe vidi puta“)…

Usput ih je podsetio da je na slična pitanja,
koja im je postavio na jedinoj (!) do sada pres konferenciji „opšte prakse“ od njihovog
ustoličenja 2004, odgovore čekao godinu i po (!) dana. Podsetio ih je, takođe,
i na to da je valjevska opštinska vlast još za vakta gradonačelnikovanja Dušana
Mihajlovića (1985-89) umela da obelodani listu zarada i bez ičijeg pitanja, a
posebno u situacijama kada bi neko posumnjao u to da sa „kovertama“ nisu čista
posla.

Elem, odazvali su se svi osim aktuelnog
gradonačelnika dr Jovana Tomića (1938), hirurga u penziji, jednog od šest
potpredsednika Nove Srbije kapitalnog ministra Velja Ilića i najstarijeg
predsednika opštine u Srbiji. Penzioner i eks savezni poslanik ponudio je
novinaru Revije „Kolubara“ da mu se najavi e da bi mu, valjda u četiri oka,
pojasnio kako stvari stoje. Hvala na pitanju, poziv nismo prihvatili, gradonačelnik
ćuti, poverenik takođe, vanrednih lokalnih izbora odavno je trebalo biti i u Valjevu
(a nije, kažu „ne da Veljo“, kao što je i uvođenje prinudne uprave kiselio bar šest
meseci sve dok Vlada Srbije, 14. decembra, nije zasedala u prestonom mu Čačku)!

Ostali p(r)ozvani cvrkutali su samo tako.
Ispostavilo se da stalno zaposleni funkcioneri, u gradu koji je po primanjima u
društvu opština juga Srbije, „biju“ (pre nekoliko meseci) oko 40.000 dinara, a
volonteri, po ugovoru o delu, „tuku paušal“ od po 30.000 dinara. Zemlje nemaju,
kuće i stanovi ne retko se vode na bračnom drugu, automobili su im stari 20-30
godina…

U međuvremenu, doduše, neki su uskočili u
nov(ij)a kola (sa CG tablicama), a, Bogu hvala, letuje se i po ostrvima prijateljske
nam Grčke…

Inače, prema Nenadovićevoj izjavi, datoj
pojedinim lokalnim medijima, Valjevci su do sada, za osam meseci, postavili 59
pitanja iz rada lokalne samouprave. Na njih je uredno odgovoreno, nema problema
sa ažurnošću (propitivanih) funkcionera i (prozvanih) nadležnih službi. Najveći
je interes za trošenje budžetskih sredstava, broj zaposlenih u Opštinskoj
upravi i njihove zarade, probleme bespravne gradnje i legalizacije objekata,
sanaciju i izgradnju objekata posle razornog zemljotresa koji je Valjevo i
Kolubarski okrug pogodio 30. septembra 1998. i 30. aprila 1999. godine.

U sudovima i tužilaštvima, izveštači nemaju problema.
Prednjači Dragan Obradović, predsednik Okružnog suda, koji je novinarima
dostupan u svakoj situaciji, bez obzira iz koje su redakcije. Valjevski SUP je,
posle 5. oktobra 2000, bio doista otvoren. Docnije, a posebno od ministrovanja
Dragana Jočića, stvari se komplikuju, pa je, neretko, problem dobiti podatke i
o najbanalnijoj saobraćajnoj nezgodi. Ipak, nikak nije bilo da nekak nije
bilo…

Sve u svemu, građani baš i nemaju naviku da od
onih što apanažu primaju sa njihove grbače traže da im češće polože račune, a i
novinari se, sem retkih izuzetaka, najčešće zadovoljavaju tima da posao smandrljaju
po sistemu „veži konja gde ti gazda kaže“. Pritom, nažalost, ama baš nikakve
veze nema ni to da li uopšte imaju (državnog ili društvenog) gazdu, kao ni to
kako taj gazda „gazduje“ – koliko novca izdvaja, ako ga uopšte izdvaja, za omiljena
mu „sredstva“ javnog informisanja.

Bar da plati kad već klati!