Kada bi mladi i obrazovani Romi bili vidljiviji bile bi srušene mnoge predrasude vezane za romsku zajednicu, smatra Slavoljub Đorđević iz kragujevačkog Roma centra. Jedan od najagilnijih romskih aktivista već gotovo dve decenije radi u okviru različitih udruženja na poboljšanju kvaliteta života svojih sunarodnika.

– Civilni sector je proteklih 10 godina zapravo najviše učionio na poboljšanju položaja Roma ne samo u Srbiji nego i na Balkanu. Da nije bilo romskog civilnog sektora, položaj Roma se ne bi ni malo promenio. Bio bi isto kao sredinom devedesetih. Pre tog perioda, koji je za Rome bio najgori, veliki broj ljudi je bio zaposlen, a zapošljavanje je najbitnija tačka koja može da reši problem romske zajednice. Država mora da shvati da u Rome mora da ulaže za dobrobit cele zajednice, kaže Đorđević

Šta je ključna misija Roma centra?

– Roma centar je osnovan 2011. godine kao Centar za razvoj romske zajednice. U kontinuitetu radimo program u koji je uključeno osam gradova iz Centralne i Zapadne Srbije i u pitanju je socijalno odgovorni monitoring lokalnih budžeta. Od ove godine počinjemo rad sa sindikatima na razvoju radnih prava.

Šta je monitoring pokazao kada je u pitanju finansiranje programa namenjenih romskoj zajednici?

– Mi smo pratili lokalni akcioni plan za Rome u Kragujevcu. On je nekada bio na tački 472 koja se odnosila na socijalnu zaštitu, prvi put prošle godine je akcioni plan posebno budžetiran. Ranijih godina odvajana je suma od 400 do 450 hiljada dinara, ali ta sredstva nikada nisu trošena kako treba. Jedina dobra stvar je bila nabavka knjiga za prvake, ostatak se trošio za verske praznike koji Romi obeležavaju poput Đurđevdana, Bibije, koji po nama ne bi trebalo da budu prioritet. Problem je i to što nije bilo konkursa, niti transparentnog trošenja tih sredstava. Od ove godine budžetirano je 3 miliona, postojao je javni konkurs i odgovornost za pravdanje tih sredstava.

Kako ocenjujete položaj Roma u Šumadiji?

– Zvanično, po popisu u Kragujevcu ima 1.420 Roma, u Topoli stotinak, koliko I u Aranđelovcu, u Batočini ima 20-ak, a u Kniću nekoliko porodica. Broj Roma u gradu na Lepenici nije realno prikazan jer samo u najstarijem romskom naselju Licika živi preko 2.000. Jedan od problema je svakako to što se Romi ne izjašnjavaju na popisu. Ne bih mogao da kažem zašto je to tako, jer je Kragujevac ipak otvoren grad .

Najveći probelmi Roma isti su kao I problem svih drugih građana – nedostatk posla i siromaštvo. Siromaštvo je posebno izraženo u romskoj zajednici. Zbog toga Romi i odlaze u Zapadnu Evropu, međutim, neće veliki broj ostati tamo I ono za šta moramo da budemo spremni je njihov povratak.

Koliko je Srbija uopšte spremna za readmisiju?

– Strategijom je readmisija pomenuta kao izazov, ali ono što država nije uradila, a Kragujevac jeste, ona u svom budžetu nije predvidela sredstva za readmisiju. Imam utisak da se država, kada je ovaj problem u pitanju, oslanja na pomoć zapadnih zemalja. Ono čemu se mi, kao romska organizacija, nadamo nisu direktna finansijska sredstva, već investicije sa zapada koje će pomoći da se ljudi zaposle. Na taj način nećemo pomoći samo onima koji se vraćaju, već ćemo i sprečiti odlazak, jer niko ne odlazi jer voli, već što nema posla.

Smatrate li da strategije i akcioni planovi zapravo treba da stave akcenat na zaopšljavanje?

– To je ključ za rešavanje problema. Recimo jedna od dobrih praksi su afirmativne mere za zapošljavanje, ali i poboljšanje kvaliteta obrazovanja koje je u direktnoj vezi. Stipendije, dodela 30 bodova prilikom upisa su mere koje pomažu da se Romi obrazuju, završavaju srednje škole i fakultete, treba im međutim omogućiti i da lakše dođu do posla. U Srbiji ima 1.300 visokoobrazovanih Roma, a mnogi od njih nemaju posao. Upravo oni treba da budu dobar primer za romsku zajednicu, zato im treba I omogućiti da se zaposle. Inače, sve što govorimo nema svrhe.

M. Obrenović