Lokalne samouprave skoro i da ne koriste kazne jer
su to "nepopularne mere", kaže Nada Pešić Prijepoljska nevladina
organizacija “Argument” je još 2007. godine napravila Nacrt lokalnog ekološkog akcionog
plana za opštinu Prijepolje, ali do danas nisu dobili odgovor od lokalne
samouprave. Ulaganja u životnu sredinu u
predpristupnom periodu članstva u EU iznose 1,5% do 2,5 %  bruto društvenog proizvoda, kod nas se izdvaja
svega 0,3% ,kaže profesor biologije Sead Kuhinja

 

Koliki je značaj zdrave i čiste životne sredine
vidi se i kroz donetu Strategiju održivog razvoja Srbije, a posebno Strategije
održivog razvoja drinskog sliva koje je inicirala Evropska Unija. Važan deo
drinskog sliva upravo predstavlja Polimlje, odnosno sliv reka Lim i Uvac.

 

Ove strategije bazirane su na velikom
hidroenergetskom potencijalu, obilju zdrave pijaće vode, bogatom kulturno-istorijskom
nasleđu (prostor ukrštanja civilizacija), proizvodnji organske hrane i svih
oblika turizma, naročito seoskog. Podrška Evropske Unije usmerena je ka
očuvanju i unapređenju resursa, podsticaju turizma, malih i srednjih
prerađivačkih preduzeća, uslužnih delatnosti i jačanju ljudskih resursa. To se
iskazuje i kroz finansijsku podršku organizacija kao što su UNDP, SCOOPS, PPO i
Komisije za reku Drinu.

 

Nada Pešić iz Turištičkog udruženja “Kamena Gora”
kaže da je 2004. godine uspostavljena saradnja između opština u slivu reke Drine
kroz Komisiju za ovu reku, gde učestvuje osamnaest opština iz Crne Gore, Srbije
i Bosne i Hercegovine.

 

Kroz projekte, Komisija je pokušala da utiče na
poboljšanje ekološkog statusa u slivu, imajući u vidu da u ovom prostoru
ekonomski razvoj direktno zavisi od ekološkog stanja.

 

– Činjenice govore da se veliki biznis seli ka
Koridoru 10 koji povezuje Evropu, Balkan i Bliski istok sa budućim gasovodom
"Južni tok" koji će dati energetsku sigurnost biznisu. Takođe je i
budući autoput prema Jadranskom moru zaobišao Polimlje. To ne znači da ovaj
prostor gubi šansu za napredak, ali da bi došlo do napretka, prostor se mora
očistiti, kaže Nada Pešić.

 

Ona dodaje da je sadašnje stanje
nezadovoljavajuće.

 

– Rukovanje svim vrstama otpada je van svih
ekoloških standarda i zakonske regulative. Gradske deponije smeštene su na
obalama Lima i Uvca, smetlišta su na svim vodotokovima, pored magistralnih i
lokalnih puteva, u pristupačnim uvalama i vrtačama. Ona se uvećavaju bez
ikakvih sankcija, ističe gospodja Pešić”.

 

Stiče se utisak da lokalne samouprave isčekuju
završetak zajedničke sanitarne deponije koja je već dve godine u izgradnji, kao
i projekat za otpadne vode, da bi se upustile u rešavanje nagomilanih ekoloških
problema. Međutim, do tog još uvek nedefinisanog termina mnogo se može uraditi,
ukoliko se primeni zakonska regulativa i postigne dogovor sa svim interesnim
grupama stanovništva. Aktivnim radom inspekcijskih službi mogu se rešiti
problemi sa klaničkim otpadom, otpadom sa pilana, smetlištima u zaštićenim zonama
i turističkim destinacijama.

 

– Lokalne samouprave skoro i da ne koriste kazne
jer su to "nepopularne mere", kaže Nada Pešić. Ona dodaje da već
nekoliko godina nevladin sektor putem tribina, izložbi, seminara, propagandnog
pisanog i elektronskog materijala pokušava da podigne svest stanovništva o
uticaju zagađenja na sve oblasti življenja i ekonomije.

 

 – To je
uglavnom volonterski rad uz veliko uloženo vreme i energiju. Efekti nisu
vidljivi jer je izostala podrška lokalne samouprave kroz primenu kaznenih mera.
Opšti je zaključak svih da su "kazne" najefikasnija mera podizanja
ekološke svesti i dok se one ne budu primenjivale, svi volonteri i entuzijasti
skoro da uzalud troše snagu, kaže aktivistkinja udruženja “Kamena Gora”.

 

Inače, lokalne samouprave su u obavezi da donesu
lokalne ekološke akcione planove. Do danas je jedino opština Priboj donela takav
dokument. Prijepoljska nevladina organizacija “Argument” je još 2007. napravila
Nacrt predloga LEAP za opštinu Prijepolje uz podršku Holandske ambasade u
Beogradu.

 

– Kao polaznu tačku za rad na prvoj fazi
LEAP-a  rađena je anketa na
reprezentativnom uzorku, gde su građani imali priliku da kroz odgovore na
pitanja daju svoje mišljenje o problemima životne sredine, kaže Slobodan
Martinović predsednik NVO “Argument”. On dodaje da se i kroz veliki broj
tribina održanih na razne teme, iskristalisala potreba za objedinjavanjem
pristupa u definisanju ekoloških problema i potreba njihovog sistematskog rešavanja.

 

– Nacrt lokalnog ekološkog akcionog plana je
dostavljen na razmatranje skupštini opštine Prijepolje, kao polazni dokument za
usvajanje LEAP-a za našu opštinu. Međutim, do danas nismo dobili odgovor, niti
mišljenje šta nedostaje, šta je pozitivno, kao ni šta opština razmišlja po
pitanju ekologije.

 

Postavlja se logično pitanje “Zašto?”, kaže
Martinović.  On ističe da se u Prijepolju
stalno organizuju akcije čišćenja Lima, “ ali nije problem u čišćenju, nego u
sistemu upravljanja komunalnim otpadom,odnosno u ekološkom planu koji se zove
LEAP”.

 

Martinović ističe da iskreno veruje da će ovaj
dokument koji je priredila njegova organizacija biti od koristi budućim
generacijama na stvaranju održive zajednice.

 

– Na žalost sadašnja generacija političara u
Prijepolju ne zna šta je održivi razvoj i oni nisu u toj priči, zaključuje
Martinović.

 

Sead Kuhinja profesor biologije u Prijepoljskoj
Gimnaziji kaže da se ekološki problemi naše opštine ne mogu posmatrati van
konteksta ekološkoh problema Srbije i celog regiona.

 

Ako se govori konkretno o ekološkim problemima
Prijepolja onda po mišljenju profesora Kuhinje postoje tri ključna problema.

 

– Prvi je zabrinjavajuće niska ekološka svest
građana. Ona bi se mogla popraviti kroz medijsku kampanju i veću zastupljenost
ekologije u školama, kaže Kuhinja.

 

Profesor Kuhinja smatra da bi ekološka društva i
pokreti mogli imati veću ulogu u ovom procesu, pa ih lokalna samouprava mora
podržati.

 

– Dodatni problem je to što su u ovu oblast u
principu minimalna ulaganja i političari se za rešavanje ovih problema zalažu
samo deklarativno. Ohrabruje činjenica da je ovih dana Ministarstvo prosvete
zvanično predložilo uvođenje ekologije kao izbornog predmeta u školama, ističe
Sead Kuhinja.

 

Prema njegovoj oceni drugi problem je to što
Prijepolje nema jasne kratkoročne i dugoročne ekološke planove koje je potrebno
što pre uraditi.

 

 – Ekološki
priblemi se ne mogu rešavati parcijalno i površno, već sistemski. Međutim to ne
može da se radi ako nemate tim stručnjaka koji mogu da identifikuju i definišu
ekološki problem a zatim i predlože rešenje. Naravno za to su potrebna sredstva
kojih po pravilu nema. Primeri iz prakse pokazuju da su ulaganja u životnu
sredinu  u predpristupnom periodu
članstva u EU iznosila 1,5% do 2,5 % učešća u bruto društvenom proizvodu.
Sribija međutim ulaže svega 0,3% BDP i tako značajno zaostaje za zemljama koje
su nedavno postale članice EU.

 

Prema klasifikaciji profesora Kuhinje treći
problem su mere zakonske regulative koje se ili ne primenjuju ili su u raskoraku
sa evropskim standardima.

 

– Lokalna samouprava zato mora pojačati
inspekcijsku kontrolu a nadležne inspekcije kaznenu politiku.  Ako bi se rešila ova tri problema, onda bi rešavanje
bilo kog ekološkog incidenta u budućnosti bila rutinska stvar, zaključuje profesor
Kuhinja.