Primenom novog Zakona o finansiranju lokalnih samouprava, Loznica će dobiti natrag svojih 332 miliona dinara, što je trećina njenog sadašnjeg budžeta. Grad nema zaduženja, pa  dodatna sredstva otvaraju niz novih mogućnosti

 

Kada je pre  desetak godina Nenad Čanak, lider LSV pitao: “Čije su naše pare?”, većinska Srbija  u tome je videla krunski dokaz autonomaštva. Danas, kada osiromašene opštine i gradovi u celoj Srbiji isto to pitaju, Čanak se nervira, jer mu niko ne priznaje autorsko pravo.

 

– U poslednje vreme došlo je do poplave decentralista i regionalista u Srbiji zato što stranke prate istraživanja javnog mnjenja koja govore da decentralizacija danas ima podršku među građanima – kaže Čanak.

 

Sistemsko pitanje

 

U Srbiji još nije ni u izgledu izrada nacionalne strategije koja bi trebalo da definiše u kom bi pravcu trebalo da se odvija proces decentralizacije iako je još 2009. godine osnovan Nacionalni savet za decentralizaciju, zatim Stručna radna grupa, kao i Kancelarija nacionalnog saveta za decentralizaciju. U startu je zapelo oko definisanja da li je to isključivo pitanje jačanja lokalne samouprave ili regionalizacije, ali verovatno i političke volje da se pruži istinska podrška tim telima.

 

Pitanje decentralizacije dobilo je ubrzani tempo kada je početkom aprila URS pokrenuo kampanju za potpisivanje narodne peticije kojom se tražila izmena zakona koji su prepreka decentralizaciji i ravnomernom razvoju Srbije. Pretpremijera je bila u Kragujevcu, a premijera dan kasnije u Loznici kada je URS  u najjačem sastavu poručio da neće odustati od te namere. Više od 10.000 Lozničana stavilo je potpis na peticiju, a mesec dana kasnije gradonačelnik i visoki funkcioner URS-a Vidoje Petrović tražio je i dobio podršku  odbornika Skupštine Grada za promenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave, Zakona o lokalnim izborima kako bi se direktno birali gradonačelnici i predsednici opština i Zakona o svojini. Koalicioni partneri DS I DSS ostali su uzdržani. DSS – jer nisu imali stav centrale stranke, a DS jer je “inicijativa klasično političko pitanje”. Kasnije, u republičkom parlamentu narodni poslanik Mihailo Purić (DS), glasao je za izmenu Zakona o finansiranju lokalne samouprave.

 

– Odbornička grupa DS bila je uzdržana jer to nije tema kojom treba da se bavi Gradska skupština. Ovo je u startu postavljeno kao političko, a ne kao suštinsko pitanje. Istina, za izmenu zakona o finansiranju lokalnih samouprava nisu glasali svi poslanici  DS, ja jesam jer znam da je Loznici svaki dinar dobrodošao. Ipak, pitanje finansiranja lokalne samouprave je veoma kompleksno i nije vezano samo za izdvajanje iz poreza na zarade. Neravnomernu nerazvijenost Srbije ne možemo popraviti na ovakav način. Ako ovim dopunskim sredstvima Loznica dobije 332 miliona, a Beograd 17 milijardi, iz kojih sredstava će država moći da pomogne da Loznica sustigne razvoj susednih Šapca i Valjeva. Potrebni su i mehanizmi solidarnosti sa još nerazvijenijim opštinama. Zato i dalje tvrdim da pitanje decentralizacije ili regionalizacije nije stvar jedne političke organizacije ili nametanja teme, nego dobro utemeljenih procena koje nadležnosti treba preneti na lokalne samouprave, jer ne bi bilo dobro da se ispostavi da one nisu kadre da ih sprovode bolje od centralnih vlasti – kaže Purić.

 

Vidoje Petrović, gradonačelnik i član Predsedništva URS, kaže da nema ni govora o politizaciji jer  je danas svima jasno da Srbija ne tretira sve svoje opštine i gradove na jednak način i da je upravo zbog toga njihova inicijativa dobila široku podršku.

 

– Iako čak 80 procenata stanovništva Srbije živi u manjim mestima i mada se najveći deo poreza prikuplja u tim istim sredinama, plate su najveće u Beogradu, a nezaposlenost višestruko manja nego u ostatku Srbije.  Zbog toga je na desetine hiljada mladih ljudi  napustilo svoja rodna mesta jer tamo za njih nema ni posla ni šansi. Sadašnja organizacija sistema čini da bogati budu još bogatiji, a siromašni još siromašniji.

 

Opštine bez novca, bez ovlašćenja i bez imovine su potpuno zavisne od Beograda i često su njegovi taoci. Za brži razvoj Srbije neophodna su nova sistemska rešenja koja će omogućiti da svi njeni regioni, odnosno gradovi i opštine, imaju jednake šanse. To podrazumeva  dekoncentraciju izvršne vlasti, uspostavljanje srednjeg nivoa vlasti, odnosno regionalizaciju i direktan izbor gradonačelnika i predsednika opština – kaže Petrović ističući čvrsto uverenje da se pokrenuti točak decentralizacije više ne može zaustaviti.

 

Kad je naše – vaše

 

Petrović je na čelu Loznice od 2004. godine, najpre kao neposredno birani predsednik opštine, a zatim i kao gradonačelnik. Iako bi mu mnoge kolege iz Srbije mogle pozavideti upravo na investicijama koje su došle iz državne kase, on kaže da Loznica deli sudbinu svih drugih gradova koji su daleko od centralne vlasti.

 

– Mi smo još pre sedam godina rešili da “uzmemo stvar u svoje ruke”, a ne samo da sedimo, kukamo i čekamo da li će nam centralne vlasti “udeliti” koji dinar za projekte koji su od vitalne važnosti za grad. Reformisali smo gradsku upravu u servis građana, profesionalizovali kadar, dali šansu mladim i obrazovanim ljudima. Danas imamo sve potrebne strateške planove razvoja i izgrađene partnerske odnose sa svima koji mogu da nam pomognu jer su  prepoznali naš trud. Došli su i strani investitori, završili smo ili smo na putu da završimo sve kapitalne infrastukturne projekte, ne spadamo više u devastirane nego u srednjerazvijene gradove, a mogli smo i mnogo više da nas nisu usporavali  apsurdnim zakonima kao što je Zakon o svojini iz 1995. i nepotrebim birokratskim procedurama – kaže.

 

Milojka Smiljanić, načelnica gradske uprave, pokazuje pismo koje je uputila Koštuničinoj vladi, a koje bi  danas sa malim izmenama mogla da adresira i na kabinet Mirka Cvetkovića.

 

– Lokalna samouprava često ima vezane ruke pred brojnim problemima sa kojima se svakodnevno susreće jer nisu u njenoj nadležnosti, naročito kada je u pitanju rad inspekcijskih službi. Još polovinom 2005. godine Loznica je ostala bez vodoprivrednog inspektora, sada nadzor u celom okrugu sprovodi samo jedan inspektor čije je sedište u Šapcu. Uz to, svi smo svedoci raznih zloupotreba rečnog bogatstva Drine, a jedan čovek ne može da sam sve drži pod kontrolom. Uskraćeno nam je i sedište sanitarnog inspektora pa moramo da čekamo kada će da doći inspektor iz Šapca, tako je, da ne nabrajam, i sa svim drugim, ili ih ovde nema ili ih nema dovoljno – kaže.

 

I Mihailo Purić, takođe, ukazuje na iste probleme, ali ističe da Loznica polako vraća nadležnosti koje su joj oduzete kao u slučaju “Elektrodistribucije”, pravosuđa, poreske uprave, fondova penzijskog i zdravstvenog osiguranja.

 

– Međutim, budimo svesni činjenice da država mora zadržati suverenitet nad strateškim pitanjima kao što je bezbednost, zaštita životne sredine, vodotokova, regionalnih deponija ili nekim drugim, a ozbiljna analiza tek treba da ukaže koje poslove država može da poveri opštinama i gradovima, a da bude sigurna da je to bolje za građane.

 

Naši sagovornici se, pak, potpuno slažu o pitanju svojine, odnosno prava lokalnih samouprava da odlučuju i raspolažu imovinom koja sada i jeste i nije njihova.

 

– Loznica ima oko 500 hektara obradivog poljoprivrednog zemljišta koje je u državnoj svojini, a o njemu se stara lokalna samouprava. Da bismo ga izdali pod zakup, moramo najpre da napravimo elaborat, pa da tražimo saglasnost resornog ministarstva, zatim da sprovedemo postupak licitacije i opet da tražimo saglasnost, a na kraju prihod delimo 60:40 u korist države – kaže Smiljanićka.

 

Posle silnih procedura  i četiri meseca čekanja na saglasnost, Loznica je ovih dana konačno raspisala javni poziv za izdavanje pod zakup, pod povoljnijim uslovima od tržišnih, parcele u industrijskoj zoni, što bi trebalo da smanji listu nezaposlenih na kojoj se nalazi više od 11.000 ljudi.

 

Ali, ima i primera za koje je teško naći bilo kakvo logično objašnjenje.

 

– Mi već više od godinu dana ne možemo da počnemo gradnju Omladinskog centra za koji je novac obezbeđen u saradnji sa regijom Emilio Romanja iz Italije jer sve vreme čekamo saglasnost Direkcije za adaptaciju prostora u gimnaziji – kaže gradonačelnik Petrović, navodeći i razne druge primere. Među njima su svakako i primeri kako lokalna samouprava teško ostvaruje pravo na izbor obrazovnih profila, pa tako ne mali broj dece posle osmogodišnje škole odlazi iz grada jer se  u Ministarstvu prosvete godinama taloži prašina na zahtevima da se u Loznici otvore odeljenja zbog kojih deca idu u Šabac, Beograd ili još dalje od kuće. Na muku su dobijena odeljenja informatike, medicinske, farmaceutske struke ili neka ogledna ekonomska. Od kako su otvorena, tu je svake godine i najjača konkurencija za upis. Međutim, otvaranje srednje muzičke škole je za Loznicu nemoguća misija.

 

– Uz pomoć lokalne samouprave učinili smo sve što je bilo do nas da dokažemo Ministarstvu da naša osnovna muzička škola, koja postoji od pedesetih prošlog veka, ispunjava sve uslove da može da organizuje i srednji nivo obrazovanja sa veoma malim ulaganjima, ali ne nailazimo na odobravanje. Uspeh naših učenika, nagrade koje donose sa državnih takmičenja, zainteresovanost da nastave muzičko obrazovanje, kadrovi, sve je na našoj strani, a najpre činjenica da mnogi talenti ovako ostaju uskraćeni – kaže Dragan Đedović, direkor OMŠ “Vuk Karadžić”.

 

U prilog zagovornicima decentralizacije, evo jednog banalnijeg primera. Proverili smo, još uvek je na snazi propis iz devedesetih po kojem građani ne mogu samostalno da određuju nazive svojih ulica i trgova. Mogu da predlažu, ali njihov izbor mora da se dopadne i komisiji u nadležnom ministarstvu.