Problem pasa lutalica bi mogao biti rešen sistemskim i sveobuhvatnim pristupom, kaže ovdašnji veterinar nakon napada na sedmogodišnju Angelinu Stiković 9. jula u dvorištu porodične kuće. U poplavi novih vesti i događaja, pažnja koju je napad izazvao je splasla, ali je problem ostao, a mogao bi se rešiti, tvrdi ovaj stručnjak, uz poštovanje zakona i uključivanje svih relevantnih službi i institucija u taj proces.
Kako bi se smanjio broja pasa lutalica potrebno je delovati na tri fronta, smatra veterinar sa višedecenijskim iskustvom i koji je želeo da ostane anoniman. Ono što bi najpre trebalo preduzeti, kako bi se postojeći psi humano uklonili sa ulice, je formiranje higijeničarske službe pri Javnom komunalnom preduzeću „Lim“, koja bi hvatala pse i transportovala ih do veterinarske ustanove. Tu bi se obavljala kastracija mužjaka i sterilizacija ženki. Tako bi se sprečilo kasnije parenje pasa, a samim tim i rađanje novih. Nakon obavljene hirurške intervencije, vakcinacije, čišćenja od parazita i adekvatnog obeležavanja, psi bi bili vraćeni na ulicu, na kojoj bi biologija odradila svoje i oni bi, kada za to dođe vreme, uginuli. Ove usluge može da izvrši skoro svaka veterinarska ambulanta u Prijepolju ili okolnim gradovima. Najbitnije u svemu je da bi to smanjilo period čekanja na intervencije službi komunalnih preduzeća iz drugih gradova, sa kojima lokalna samouprava sada sklapa ugovore i plaća im ove usluge.

Foto: Canva

Znatno bezbednija varijanta je osnivanje azila, kaže veterinar, jer to što su psi prošli sve prethodne procedure ne garantuje da nakon puštanja na ulicu neće napasti ljude ili domaće životinje. Ova varijanta je i humanija, ako bi azil funcionisao na pravi način. Životinje bi u njemu bile zbrinute, a tamo bi mogle da čekaju i potencijalno udomljavanje. Imale bi dovoljno prostora za život, obezbeđenu hranu i stalnu zdravstvenu zaštitu. Takođe, dodaje veterinar, ne sme se zanemariti ni što bi otvaranje azila obezbedilo nova radna mesta i zarade za ljude koji bi se brinuli o psima. Oni ne moraju biti školovani i takva ustanova ne mora nužno zapošljavati doktora veterinarske medicine ili veterinarskog tehničara, što bi moglo predstavljati prepreku za njeno otvaranje. Nedostatak ovog kadra može se prevazići sklapanjem ugovora sa nekom od postojećih veterinarskih ustanova. Oni koji žele psa mogu ga pokupiti i sa ulice, ali oni smešteni u azilu su garantovano vakcinisani i zdravi i to je mnogo sigurnije mesto za odabir kućnog ljubimca. Varijanta otvaranja azila je skuplja, ali, s obzirom na kakve se sve druge, manje bitne, stvari daje novac, ona se zapravo isplati, smatra naš sagovornik.

Ako se, međutim, ne reši drugi deo problema sa psima lutalicama, sve ovo prethodno nema nikakvog smisla: mora da se spreči priliv novih jedinki u naš grad i okolinu. To se jedino može uraditi podizanjem svesti ljudi, odnosno poštovanjem postojećih propisa i zakona. Naime, zakon kaže da svaki pas i mačka stariji od tri meseca moraju imati pasoš, biti obeleženi mikročipom i jednom godišnje vakcinisani protiv besnila. Ukoliko pas ne ide u lov. Ako se radi o lovačkom psu onda se vakcinacija protiv besnila mora obavljati dva puta godišnje. Ukoliko bi pas bio pronađen na ulici, momentalno bi, uz korišćenje veoma jeftinog čitača čipa i uvidom u Vet Ap (VetUp) sistem, bilo moguće pronaći vlasnika, koji može biti pravno ili fizičko lice. Na taj način se vrlo lako može pronaći i kazniti odgovorno lice, jer su svi njegovi podaci evidentirani u pasošu i sistemu. Međutim, na teritoriji naše opštine je znatno veći broj neevidentiranih pasa u odnosu na one „sa papirima“, tvrdi veterinar. Ovo se pogotovu odnosi na lovačke pse. Kaže da je osnovni razlog taj što se neodgovorni vlasnici mogu svojih pasa, koji im više ne trebaju iz bilo kog razloga, rešiti puštanjem na ulicu bez ikakvih posledica. Da bi se ove zloupotrebe sprečile neophodna je koordinacija i odgovornost u radu pravosuđa, MUP-a, veterinarske, komunalne i lovne inspekcije, smatra veterinar.

Treća stvar, ali ne manje bitna, je raširenost ovog problema, zbog čega i sve do sada nabrojano ne bi bilo dovoljno, ako bi se sprovodilo samo na teritoriji jedne, u ovom slučaju naše opštine. Naš sagovornik kaže da ništa bolja situacija nije ni u bližem i daljem okruženju, a komšije se ponašaju po principu „brigo moja pređi na drugoga“. Drugim rečima, svoje ulične pse prebacuju na teritoriju susednih opština, a ni one njima ne ostaju dužne, pa se pravi vrzino kolo. Dakle, treba sprečiti dovođenje pasa iz drugih opština, odnosno ovaj problem se mora rešavati istovremeno u svim lokalnim samoupravama i sve opštine ili gradovi moraju se ponašati po slovu zakona. Samo delovanjem na sva tri fronta može se rešiti ovaj veliki problem, koji vremenom postaje sve veći, završava naš sagovornik.

Već godinama se iz lokalnog budžeta troše višemilionske sume za odštete zbog ujeda pasa lutalica i štete koje naprave. Narednih dana ćemo predstaviti te podatke i proveriti kakva rešenja nude nadležni.

Projekat „Lokal pres Lab 2.0“ je razvijen i podržan od strane programa „Medijski inkubator za Zapadni Balkan“ Free Press Unlimited, koji je finansiran od strane Ministarstva spoljnih poslova Holandije a realizuju ga članice PU „Lokal pres“.

Medijski prilog je prenet sa sajta redakcije foruminfo.rs, članice PU “Lokal pres“.  

Odabir plasiranih medijskih priloga zasnovan je  na visokim profesionalnim i etičkim standardima koji se primenjuju u novinarstvu  lokalnih medija.