Naši sagovornici nemaju dileme kada je položaj mladih u Čačku u pitanju. Jednom rečju – beznadežno, sa tendencijom da situacija bude još lošija ako u skorije vreme ne dođe do promena u lokalnoj vlasti

 

U političkom smislu Čačkom vlada nacionalističko-socijalistička lokalna vlast koju čini koalicija Nova Srbija-DSS-SPS-PUPS-SRS. U propagadnom smislu Čačak je sedište organizacije Srpske Dveri. Ono što ovako komponovana lokalna vlast propušta u radu sa mladima, kompenzuju aktivisti Dveri Srpskih, koji već godinama u ovom gradu imaju agresivan medijski nastup namenjen, pre svega, vrbovanju mladih ljudi. I ne samo to. Saradnja stranaka na vlasti u Čačku i Dveri Srpskih nije samo na ideološkom i medijskom planu, već je operativna i u zajedničkim nastupima na mitinzima na gradskom trgu i sličnim javnim skupovima, kao i u organizaciji Letnjih dana kulture u Čačku, koji su finansirani iz budžeta grada, a prošle godine, gotovo u potpunosti programski oslonjeni na Dveri Srpske.

 

Čačak je grad išaran nacionalističkim i šovinističkim grafitima, pri čemu se nacistički kukasti krst može videti na mnogim fasadama i u samom centru, ali reakcije lokalne vlasti na tu pojavu nema. Na drugoj strani omladina se upućuje na ideologiju koja propagira srbstvo i ksenofobiju, netrpeljivost prema svemu što nije pravoslavno i zaziranje od svega što dolazi sa zapada. U takvom, nesumnjivo nepovoljnom ambijentu, svoje mesto pod Suncem traže oni mladi ljudi u Čačku, koji su se odlučili da aktivnim političkim delovanjem  pokušaju da promene lokalnu politiku koja je, od stuba otpora Miloševićevom režimu i primera samoodržanja i ekonomske vitalnosti zahvaljujući privatnom preduzetništvu u vremenu privredne izolacije Srbije od ostatka sveta, Čačak žrtvovala političkoj karijeri jednog čoveka i pretvorila ga u učmalu srpsku palanku.

 

Mladi u politici

 

Naši sagovornici na mini okruglom stolu posvećenom temi mladi i politika su Svetlana Konjikušić, predsednik Kluba demokratske omladine pri Gradskom odboru DS, Jovana Civrić članica Gradskog odbora LDP-a u Čačku i dr Slobodan Blagojević, odbornik G17 Plus u Skupštini grada Čačka. Evo kako oni razmišljaju na temu učešća mladih ljudi u politici.

 

– “Generalno gledano učešće mladih u politici u Srbiji, a naročito u Čačku, je minimalno. Mladi su tu da učestvuju ali ne i da odlučuju, što je paradoksalno samo po sebi, jer upravo mladi ljudi koji su danas politički aktivni su oni koji će sutra donositi važne odluke i biti nosioci politika partija i stranaka kojima pripadaju. Moj motiv da se aktiviram politički bio je program stranke G17 Plus u kome sam prepoznao političke stavove i principe kroz čiju realizaciju Srbija sebi otvara puteve ka Evropi i vodi ostvarenju težnji koje prepoznajem i kao svoju ličnu težnju, a to je da građani Srbije postanu ravnopravni sa građanima ostalih evropskih država. Ima i drugih političkih stranaka, demokratske opcije, sa programom koji vodi istom cilju i mislim da je u tome naša snaga. Očigledno je da takve stranke mnogo više ulažu u svoje mlade članove, pre svega u edukaciju svog podmlatka, nego što to rade političke stranke koje imaju retrogradne programe. Recimo moja stranka ima izuzetnu saradnju sa Beogradskom otvorenom školom i Fondacijom “Konrad Adenauer“, pa tako često imamo mogućnost učešća na edukativnim seminarima“ – kaže dr Slobodan Blagojević.

 

– “Osnovni cilj omladine političkih stranaka iz, nazovimo demokratskog bloka, je pre svega animacija mladih ljudi da izlaze na izbore. Cilj je da se mladima predoči sav značaj aktivnog učešća na izborima i preuzimanja građanske odgovornosti da svojim glasom na izbornom mestu kreiraju političke procese u državi. Mladi koji su pasivni snose deo odgovornosti za to što se u Srbiji samo deklarativno, od izbora do izbora, otvaraju teme vezane za interese mladih ljudi, ali suštinski krivica je na strankama koje se mladih sete samo pred izbore. Moramo shvatiti da veće učešće mladih u politici donosi i veći uticaj na donošenje odluka, a time raste i stepen odgovornosti mladih ljudi za aktuelna dešavanja u društvu. Sve skupa utiče, naravno, na mnogo bolji kvalitet odluka koje se donose. Iz svog iskustva i kao profesor engleskog jezika, dakle sa životnim opredeljenjem da se kroz svoj radni vek bavim obrazovanjem, znam da su ljudi danas najvažniji brend i da su mladi motor svakog društva. Shodno tome, mlade u DS doživljavam kao motornu pokretačku snagu stranke“ – ističe Svetlana Konjikušić, predsednica Kluba demokratske omladine u Čačku.

 

– “Mladi u Srbiji danas nemaju neku važnu društvenu opciju kao što je u poslednjih šezdeset godina nikada nisu ni imali. To je naročito izraženo u Čačku, gde ih se malo ko seti i pred izbore a, i kada ih se neko seti, mladi su većinom nezainteresovani. I u Vladi i ministarstvima nije ništa bolje, a i ovo malo mladih koje imamo u vrhu vlasti ponašaju se kao starmali. Moje aktivno bavljenje politikom počelo je pre desetak godina pojavom Otpora, kada sam stekla nadu da slede velike i značajne promene u našem društvu. Posle svega što se desilo, nakon nazovi demokratskih promena u Srbiji, priključila sam se LDP-u kao političkoj partiji koja je, po mom mišljenju, jedina spremna da nastavi započeti reformski put bez kompromisa. Čini mi se da predsednik moje partije još uvek prepoznaje interese mladih u politici na način kako ih je zastupao kada je i sam, kao vrlo mlad čovek, bio u žiži političkih zbivanja. Smatram da on najbolje od svih političkih lidera koje danas u Srbiji imamo na najbolji način ume da politiku približi interesima mladih“ – smatra Jovana Civrić.

 

Mladi u Čačku

 

Naši sagovornici nemaju dileme kada je položaj mladih u Čačku u pitanju. Jednom rečju – beznadežno, sa tendencijom da situacija bude još lošija ako u skorije vreme ne dođe do promena u lokalnoj vlasti.

 

– “U našem gradu najmanje se ulaže u omladinu, a poneki lokalni političare retko ih se sete i pred izbore. A i tada samo u funkciji lepljenja plakata i statiranja na izbornim listama. Pomoć nadarenim učenicima i studentima prilikom školovanja je simbolična i svodi se na više nego bednu budžetsku stavku, a  stimulacija povratka mladih ljudi u Čačak posle studiranja je nikakva. Tako na studiranje svake godine iz Čačka ode čitava jedna generacija, a vrate se samo oni koji nikako nisu uspeli da završe studije ili da se i nekoliko godina po završenom studiranju zaposle u nekom većem gradu ili u inostranstvu, pa im je Čačak poslednja stanica. Lokalna vlast, godinama unazad, ne radi ništa na tome da školovanu omladinu vrati, da je stimuliše za dalje stručno usavršavanje ili zaposli“ – kaže dr Slobodan Blagojević.

 

Blagojević ističe da kao opozicioni odbornik u Skupštini grada, malo može da utiče da se donošenjem adekvatnih skupštinskih odluka  situacija popravi.

 

– “Osnovni problem je nespremnost odbornika lokalne koalicione vlasti da podrže bilo koji predlog opozicije. Opozicioni odbornici vrlo aktivno učestvuju u radu Skupštine grada i podnose brojne amandmane i predloge, ali politika lokalne vlasti u Čačku je da se apriori odbija svaki predlog opozicije, ma koliko konstruktivan bio. Zbog toga nam ostaje jedino mogućnost da svoje ideje i predloge realizujemo vaninstitucionalno, kad god je to moguće“ – konstatuje dr Blagojević.

 

– “Slobodan je apsolutno u pravu kad kaže da ne postiji stimulacija za povratak mladih u Čačak, po završetku studiranja u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu ili nekom drugom većem gradu. Mi stalno tražimo da se povećaju stipendije, jer par hiljada dinara onome ko studira u Beogradu nije ni simbolična pomoć. Demokratska stranka je u svom predizbornom programu istakla inicijativu da se u Čačku otvori Kancelarija za mlade, kako bi se aktivnije pristupilo rešavanju problema mladih u našem gradu. Nažalost, to i dalje stoji samo kao inicijativa jer DS nije na vlasti u gradu, a postojeća vlast ne nalazi za potrebno da takva kancelarija postoji. Mi ćemo i dalje insistirati na tome, a u međuvremenu Klub demokratske omladine DS će pokušati da stranka organizuje u svojim prostorijama jedan informativni punkt koji bi mladima davao potrebne informacije o zapošljavanju, programima edukacije, kulturnim dešavanjima i drugim oblastima za koje mladi pokazuju interes. Kao predsednica KDO inicirala sam organizovanje promocija i akcija na kojima mladima predstavljamo demokratske i evropske ideje, koje smatramo temeljnim vrednostima svakog uređenog društva“ – kaže Svetlana Konjikušić.

 

Ona ističe da je veoma važno pripremiti i edukovati svakog mladog čoveka kako bi mogao da učestvuje u političkom i društvenom životu zasnovanom na sistemu vrednosti koji je opšteprihvaćen u uređenim i demokratskim društvima.

 

– “Ja bih ulogu mladih u lokalnoj zajednici i politici okarakterisala na isti način kao i ulogu mladih u srpskom društvu uopšte, a to je uloga – statiste. Dok u Čačku bude važilo pravilo da je neko zelen da se bavi politikom dok ne napuni šezdeset godina, nema uslova da se promeni uloga omladine u našoj lokalnoj zajednici. Tačno je da je nezainteresovanost mladih ogromna, ali i kod ono malo njih koji bi da budu aktivni ima ih koji povlače ručnu sve u strahu zbog pritisaka sa strane, pa da li će odabrati pravu stranačku opciju, pa kako će se protumačiti njihova namera da i oni nešto kažu, pa da li će okolina da prihvati njihovu aktivnost, pa krenu ogovaranja i na kraju krajeva šta ako ne budu mogli da se zaposle zato što su politički aktivni. Generalno, ovaj grad, pod pritiskom vlasti kakvu ima, ne prihvata omladinu urbanog tipa. Ovde se neguje kičeraj, turbo-folk, kult pečenjare i novosrbijanski primitivizam. Ovaj grad sa sto hiljada stanovnika u gradskoj zoni, ima samo jedan Internet kafe. Godinama  već nije bilo nijedne kvalitetne pozorišne predstave, sportskog događaja, a bioskop tavori, pa projekciju filma možete pogledati samo ako nahvatate još troje-četvoro ljudi koji bi bili voljni da u vonjivoj i hladnoj sali sede sa vama, jer projekcija ne počinje ako u sali nema najmanje petoro gledalaca. Pitijade i kupusijade su, po merilima lokalne vlasti, vrhunac kulturnih događanja u gradu“- zaključuje Jovana Civrić (LDP).

 

Aktivan ili pasivan

 

Na kraju razgovora u okviru našeg mini okruglog stola na temu mladi i politika, naše sagovornike pitali smo šta preporučuju svojim vršnjacima – biti politički aktivan ili na politiku gledati samo kao pasivan posmatrač.

 

– “Moja preporuka, u svakom slučaju, je biti aktivan, jer samo ako uzmeš učešće u nečemu možeš to da promeniš i imaš pravo da kritikuješ. Ako si pasivan posmatrač nemaš pravo ni da kritikuješ ono što je loše, ni da hvališ ono što je dobro. Ima kod nas još uvek onog titoističkog shvatanja politike, e šta će ko da pomisli o tvojim političkim stavovima i šta je dozvoljeno a šta nije i da li si na pravom kursu. Evidentno je da nas muče isti problemi, samo političke stranke često različito vide načine kako te probleme rešiti. U razmeni idejnih rešenja, leži ono konačno, a mlade ljude treba ohrabrivati da, u zavisnosti od svojih shvatanja i prihvatanja programa i delovanja političkih stranaka, postanu politički aktivni i vremenom i sami postanu oni koji donose odluke“- smatra dr Slobodan Blagojević (G17 Plus).

 

– “Mislim da je ovo pitanje oko koga ćemo se svi složiti i da definitivno treba biti politički aktivan. Svaka vrsta apatičnosti, kako u našim privatnim životima, tako i u našem političkom i društvenom životu je opasna već kao samo činjenica da, na takav način, odluku o svojim životima prepuštamo drugim ljudima, koji često znaju biti vrlo neodgovorni i skloni tome da društveni i  opšti interes uvek podrede svom ličnom interesu. Imali smo prilike da u najnovijoj istoriji tako nešto i sami doživimo i u Srbiji i u našem gradu“ – kaže Svetlana Konjikušić (DS).

 

– “Sigurno je da se treba uključiti u aktivna društvena dešavanja a samim tim i u politiku koja, na kraju krajeva, ta dešavanja i kreira i to, pre svega, zbog sebe samog, jer svako sebi, svojoj porodici i prijateljima  želi najbolje i niko drugi mu neće, na uštrb sopstvenog interesa, činiti bilo kakvu uslugu. Rekla bih to ovako: učestvuj i budi kreator a ne žrtva politike“ – zaključuje Jovana Civrić (LDP).