Pozicije žena u
organima odlučivanja u vlasti koju nakon poslednjih lokalnih izbora u Kruševcu
vodi koalicija Srpske radikalne, Demokratske stranke Srbije i Socijalističke
partije, posmatrana jezikom brojki, deluje prilično optimistično, mada ni blizu
proklamovanih vrednosti rodne jednakosti u demokratskom društvu. I u ovoj
sredini još uvek važi pravilo da su mesta ključnih odluka rezervisana za
muškarce ali da, kada hoćete da budete sigurni da će se nešto dobro, efikasno i
stručno uraditi – posao poveravate ženama

U kruševačkom
parlamentu žene su zastupljene sa 24 odsto (premda su na izbornim listama
gotovo sve stranke otpoštovale obaveznu kvotu od 30 odsto manje zastupljenog
pola), što u odnosu na iskustva nakon 2000. godine deluje ohrabrujuće. Takođe,
poziciju  „prve među jednakima“, odnosno
predsednice u gradskom parlamentu po drugi put zauzima žena. U prošlom sazivu
je to bila Branislava Brkić, kandidatkinja DSS-a, a u ovom Nataša Marković iz
redova Srpske radikalne stranke. Možda i zato, aktuelna predsednica nije, kako
kaže, bila suočena sa surevnjivošću kolega i sumljom u liderske sposobnosti žena:

 

 – Nije bilo nikakve posebne
reakcije na to što je žena predsednica parlamenta. To je i inače, po mom
mišljenju svejedno. Važno je kako se nametneš, koliko si uporna, da li su tvoji
ciljevi ideje i projekti i sve ono što radiš dovoljno ozbiljni i vredni.

 

Zanimljivo je, inače,
da je Srpska radikalna stranka u kruševačkom parlamentu treća po procentualnoj zastupljenosti
žena u odborničkoj grupi, iako su se neke druge stranke mnogo više javno zalagale
za rodnu ravnopravnost u vršenju vlasti. Naime, od 18 odborničkih mandata,
koliko su radikali osvojili na poslednjim lokalnim izborima, ženama je pripalo
5, odnosno 28 odsto. Ispred radikala, po broju žena su Demokratska stranka koja
je od 20 osvojenih mandata, ženama poverila 7 ili 35 odsto, i Socijalistička
partija koja u sedmočlanoj odborničkoj grupi ima dve žene ili 29 odsto.
Odbornička grupa G17Plus od pet odbornika ima samo jednu ženu, što čini 20
odsto, dok je procenat zastupljenosti žena u odborničkoj grupi DSS-a – tek 13
odsto. Od 15 mandata, naime, samo 2 su pripala ženama. Ipak, najdrastičniji
podatak odnosi se na Jedinstvenu Srbiju. U odborničkoj grupi ove stranke sa pet
osvojenih mandata – nema nijedne žene.

 

Što bliže parama – manje žena (ili Pare nisu za žene?)

 

Rodna statistika još
je manje sklona izvršnoj vlasti. U gradskoj vladi, naime, od devet "lokalnih
ministara" samo je jedna žena (DSS). Funkcija gradonačelnika, te njegovog
zamenika i dalje je u rukama muškaraca, od 19 upravnih odbora javnih preduzeća
i ustanova, čak u pet (Javno komunalno, Vodovod, Toplana, Sportski centar i Istorijski
arhiv) nema nijedne žene. One se nisu našle ni među četiri novoustanovljene
funkcije predsednika upravnih odbora "na stalnom radu", a od šest
javnih preduzeća žena vodi samo jedno (JKP), još od prošlog mandata lokalne
vlasti.

 

Ženama su, pak, pripale
dve od pet funkcija pomoćnika gradonačelnika. Kandidovale su ih Srpska radikalna
stranka i Socijalistička partija Srbije.

 

Žene su u većem broju
na čelu ustanova (Nate Veljković, Turističke organizacije Centra za socijalni
rad, Narodnog muzeja,) različitih fondova (Fond za ekologiju, za podsticaj
razvoja mladih talenata), te novog preduzeća čiji je osnivač Grad – Biznis
inkubator centra.

 

Ono što, međutim, relativizuje
snagu izabranih, imenovanih i postavljenih žena, leži u činjenici da je
suštinska moć u lokalnoj politici u rukama predsednika gradskih odbora
političkih stranaka. A među njima nema žena.

 

Snežana Jakovljević,
koordinatorka ženske NVO "Peščanik" u Kruševcu, kaže da su donosioci
odluka na svim nivoima, od nacionalnog do lokalnog, najodgovorniji za
unapređenje ravnopravnosti polova. Ona podseća da je Srbija potpisnica svih
međunarodnih akata o eliminisanju diskriminacije, počev od najvažnijeg, CEDAW
konvencije o eliminisanju svih oblika diskriminacije nad ženama. – Koliko se država pridržava ovih međunarodno
preuzetih obaveza, kao i samog Ustava Srbije koji garantuje jednakost polova,
pokazuje činjenica da je Srbija još uvek jedina zemlja u regionu koja nema
zakon o rodnoj ravnopravnosti, a da nacionalna strategija za poboljšanje
položaja žena i unapređenje rodne ravnopravnosti, iako je urađena još pre dve
godine, još uvek čeka na usvajanje.

 

Kreativnije i pribranije u krizi

 

Kao „najisturenija“
predstavnica žena u gradskoj vlasti, Nataša Marković ocenjuje da su žene
dovoljno zastupljene u radu lokalne samouprave, mada podseća da je to zapravo
stvar stranaka koje učestvuju u parlamentarnom životu grada. Za svoju, Srpsku
radikalnu stranku, kaže da „naročito podstiče napredovanje žena i mladih“, te
da su to „najpovlašćenije kategorije“ u članstvu stranke.

 

– Osim predsednice Skupštine grada, iz SRS je i
zamenica načelnika Gradske uprave. Srpska radikalna stranka ima i tri žene na
direktorskim funkcijama, dve na mestu zamenica direktora i jednu pomoćnicu
gradonačelnika. To su sve odgovorne i velike funkcije – navodi Nataša
Marković , dodajući da se više ne može govoriti o tome da se žene nalaze samo
na čelu institucija koje se bave socijalom ili obrazovanjem. – Takođe mislim i da su žene na rukovodećim
funkcijama jako uspešne. Pokazalo se da su one mnogo oštrije i upornije od muškaraca,
spremnije da svaki zadatak izvedu temeljno i do kraja.

 

U oceni efikasnosti i
uspešnosti žena na rukovodećim i stručnim poslovima, sa prethodnom sagovornicom
slaže se i doktorka Tatjana Simović, direktorka Zavoda za javno zdravlje u
Kruševcu. Ona smatra da su žene „mnogo objektivnije, kreativnije i suštinskije
rešavaju probleme kada je zemlja u krizi, kada je ustanova u krizi ili kada je
bilo šta u porodici u krizi“.

 

– To je pokazala istorija civilizacije gde se
vidi da su žene spontano u takvim momentima preuzimale odgovornost. Ja lično
verujem da je deo odgovora na to pitanje u smirenosti i spremnosti da se
problemi reše na suštinskiji način a ne površno, odnosno u nedostatku one
ispoljene agresivnosti koju susrećemo kod muškaraca u tim okolnostima. –
ocenjuje ona.

 

Do uspeha – po mnogo većoj ceni

 

Tatjana Simović je,
inače, prva žena na čelu Zavoda za javno zdravlje u njegovoj šezdeset godina
dugoj istoriji. Kaže da, prilikom njenog imenovanja nije bilo eksplicitne
podeljenosti treba li da na čelo institucije dođe muškarac ili žena.

 

– Mislim da je, ipak, u početku bilo nedoumice da li imam dovoljno snage
za to, da li ću to moći da “izguram”. Vrlo brzo su se stvari nekako “dokazale”
i, ono što je najbitnije, imala sam podršku bukvalno svih zaposlenih u momentu
kada sam preuzela da vodim ovu ustanovu. Lično mislim da ženama još uvek treba
mnogo više energije da bi dostigle takozvani uspeh, nego muškarcima. Nije to
samo moje već mišljenje mnogih sa kojima dolazim u kontakt.

 

Tatjana Simović je i
aktivna kao političarka, članica je Gradskog odbora Demokratske stranke. Na
pitanje da li su žene u lokalnoj politici dobile adekvatnu poziciju, da li su u
dovoljnoj meri prisutne na mestima odlučivanja, konsultovane i uvažene, ili su
još uvek neka vrsta političkog demokratskog ukrasa, ona kaže:

 

– Uz ogradu da je reč o mom krajnje ličnom
stavu, iskustvo mi kazuje da žene moraju da se bore mnogo žešće nego muškarci
za nešto što žele da ostvare. One se još uvek mnogo više koriste za operativni
rad. Ne učestvuju mnogo u pregovaranju, ali kada se donese odluka onda one
operativno to sprovode – i to bez greške.

 

Savet za rodnu ravnopravnost – početak

 

Kruševac spada u
gradove u kojima se već duže vreme neguje prilično jak ženski pokret, pre svega
zahvaljujući udruženju "Peščanik" kroz čije je radionice, kampanje i
seminare o rodnoj ravnopravnosti prošao veliki broj političarki, sindikalki, žena
iz nevladinog sektora, medija i sfere biznisa. Da li je i u kojoj meri to uticalo
na promenu odnosa prema ženama, pitamo koordinatorku Snežanu Jakovljević.

 

– Samo donekle. Mi, naravno znamo da je unapređenje ravnopravnosti polova
kao jednog od suštinskih elemenata demokratije i poštovanja ljudskih prava
proces, i da, iako bismo mi želeli da se promene dešavaju brže, one se događaju
onoliko koliko to određene okolnosti dozvoljavaju. Ponavljam da je u ovom
procesu ključna odgovornost državnih struktura koje moraju da stvore preduslove
za rad na rodnoj ravnopravnosti i da ovo pitanje uvrste u svoje prioritete. U
tom smislu smatram da je unošenje odredbe u Statut grada Kruševca o obavezi
postojanja Saveta za rodnu ravnopravnost značajan korak napred u lokalnoj
politici, ali ne smemo da zaboravimo da je to samo početak.

Savet za rodnu
ravnopravnost, inače, od ovog skupštinskog saziva, ustanovljen je u okviru
stalnih tela lokalnog parlamenta. Ovo telo postojalo je i do 2004. godine, ali
ne kao stalni parlamentarni organ, pa ga je prethodna vladajuća garnitura
ukinula, uz obrazloženje da ne postoje pravne pretpostavke za njegovo
funkcionisanje. Kako saznajemo od predsednice Skupštine, savet ni ovoga puta
nije odmah pri formiranju radnih tela uvršten u stalna skupštinska tela.

 

– Inicijativu za njegovo osnivanje dao je DS, tu inicijativu podržao je i
SRS, i Savet za rodnu ravnopravnost smo uvrstili kao radno telo Skupštine
Grada. Savet još uvek nije konstituisan, ali se nadam da će već u toku sledeće
nedelje imati prvi konstitutivni sastanak, odrediti predsednika i zamenika
predsednika i konačno utvrditi strategiju – kaže ona.

 

Ocena svih naših
sagovornica, kada je reč o "ženskom" potencijalu u kreiranju uslova
života u Kruševcu, jedinstvena je – nedovoljno je iskorišćen. Tatjana Simović o
tome kaže:

 

– Ženski potencijal u sredini u kojoj se ja
nalazim je ogroman. Treba prepoznati da on postoji, da postoji dobra volja i
dati mu priliku. Kada na terenu razgovaram 
sa ženama, vidim da postoji izuzetna spremnost na lični angažman, čak i
volonterski (žene, inače, čine 99 odsto volontera). Kažu da imaju potrebu da
lično doprinesu rešavanju nekog problema, da pokažu da mogu isto što i njihove
kolege i da hoće da učine nešto za bolji život svoje dece. To su uglavnom
altruistički motivi.