U poplavi presudnih,
"referendumskih" i svih ostalih izbora u kojima su, kako kažu, mladi
političari od 2000. stekli veći "izborni staž" nego njihovi roditelji
za čitav život, sudbonosna pitanja za Srbiju ostavila su malo prostora za
potrebe mladih, ali i za njihovo političko "uzrastanje" u sopstvenim
strankama. Ipak, ocena je učesnika okruglog stola, situacija je danas daleko
bolja nego pre osam godina

Iako duboko odani
programima svojih političkih opcija, mladi političari, za razliku od svojih
starijih kolega, poseduju mnogo viši prag tolerancije i kulture političkog
dijaloga, utisak je sa okruglog stola o temi "Mladi i politički
izazovi" koji je u Kruševcu organizovala redakcija nedeljnika GRAD. U
prilog tome govori i tvrdnja jednog od učesnika, Aleksandra Rankovića,
predsednika omladine DSS-a, koji je ocenio da će politička scena Srbije za 15
godina, kada današnji mladi ljudi postanu "političari od formata",
izgledati mnogo drugačije.

– Danas mladi ljudi
mnogo ozbiljnije ulaze u politiku, i za petnaest godina današnji mladi čovek,
budući političar izgledaće mnogo ozbiljnije jer se za razliku od današnjih
političara, mnogo ozbiljnije edukuje za politički rad i političke veštine –
zaključuje Aleksandar, uveren da ćemo u dogledno vreme imati mnogo drugačiju
strukturu ljudi u parlamentima.

Među učesnicima
debate našli su se i predstavnica
omladine Jedinstvene Srbije, Sandra Crnogorac, Vladimir Đorđević, koordinator
mladih u GO LDP, te lider mladih u DS-u, Andija Dimić.

Sandrina, ali i ocena
ostalih učesnika okruglog stola jeste da
su mladi danas mnogo politički aktivniji, ali da su im pozicije odlučivanja još
uvek u velikoj meri nedostupne. – Dobro je što su se mladi trgli, odlučili da
se uključe u politiku. Ja, lično, u politiku sam ušla da pomognem svima, ali
pre svega mladima, da vratim vrednosti, da promenim preovlađujuće modele ponašanja.
Mladi imaju mnogo ozbiljniju ulogu u politici danas u odnosu na raniji period –
smatra Sandra. – Mislim da nismo zapostavljeni, ali da smo i dalje nedovoljno
uključeni u njeno kreiranje.

Politička lutanja
i uticaji

Vladimir Đorđević, o
svojim motivima za bavljenje politikom, kaže: – U politiku sam se uključio još
1998. godine, još kao maloletan učestvujući u demonstracijama sa velikim političkim
liderima. Tada sam, doživljavajući ih kao snažne osobe koje vode ljude i
menjaju Srbiju, poželeo da i ja svojim delovanjem dam svoj doprinos. Neka je to
i jedan odsto, ja sam zadovoljan.

Vladimir je politički
angažman započeo u DSS-u ali je odlučio da promeni stranku, zbog, kako kaže, želje
da se Srbija vrati na "taj optimizam od 24. septembra 2000. godine. Sada
je, kaže, u stranci u kojoj je mnogo veoma aktivnih mladih ljudi. O promeni
političke opcije kao političkom izazovu, Vladimir kaže da ona za mlade
predstavlja legitiman "put pronalaženja svog političkog bića". Po
njegovom mišljenju, mladi u najvećoj meri u politiku ulaze iz ubeđenja, a ne iz
ličnih interesa, i period lutanja u potrazi za pravim političkim programom
jedan je od načina političkog sazrevanja.

I Aleksandar Ranković
takođe veruje da su mladi u političkom životu danas mnogo prisutniji i da, iako
nedovoljno brzo, u realizaciji potreba mladih ima mnogo promena na bolje.

– Ja sam u politiku ušao
nekoliko meseci pre izbora 2000., tada sa nepunih 17 godina, naravno ne kao član
stranke – navodi Aleksandar Ranković. On na sopstvenom iskustvu zaključuje da
je politički izbor mladog čoveka u dobroj meri je i posledica vaspitanja.- Kao
dete vaspitavan u duhu umerene desnice u ekonomskom i socijalnom smislu i u
DSS-u sam prepoznao te principe – navodi Aleksandar, praveći razliku između
dnevnopolitičkih poteza i suštinske ideologije jedne političke stranke. I
njegova ocena je da mladi u politiku pre svega ulaze iz iskrenog ubeđenja, što
za starije članove nije preovlađujući motiv.

Vaspitanje za
politički aktivizam

Kada je reč o
vaspitanju za politički aktivizam, svi naši sagovornici složili su se da je
neophodno kroz sistem obrazovanja mlade učiti aktivnom demokratskom odlučivanju,
počev od odluke o tome kakvu užinu žele, preko izbora predsednika odeljenjske
zajednice, do učeničkih parlamenata koji, po opštoj oceni, još nisu dobili
pravu poziciju u lokalnim sredinama.

Andrija Dimić,
predsednik omladine DS-a, zaključuje da mladi ljudi od 2000 godine imaju mnogo
više mogućnosti. – To, naravno, nije na nivou i u obimu koj smo želeli i koji
bi trebalo da imamo, jer smo mnogo vremena izgubili na nepotrebna sporenja.
Jedna od najvažnijih stvari za mlade je sticanje iskustava kroz putovanja i
iskustvena saznanja i to je ono što, evo, kroz vizne olakšice stiže – smatra
Andrija. Neku vrstu političke apstinencije kod mladih, Andrija tumači
"zgroženošću" načinom na koji se politika vodi u Srbiji. On, takođe,
naglašava da članstvo u političkim strankama ne znači istovremeno i bavljenje
politikom koje podrazumeva aktivno učestvovanje u kreiranju politike, slažući
se da je bavljenje politikom mnogo šire od okvira političkih stranaka i da ne
treba zanemariti civilni sektor koji još nema "pravo građanstva" u
Srbiji, naročito u lokalnim sredinama.

Sudbinska pitanja
i "ad hoc" politika

Smisao uključivanja
mladih u kreiranje politike, učesnici okruglog stola vide u povećanju broja
mladih u poslaničkim, odnosno odborničkim klupama, a zajednički zaključak je i
da mladi trpe posledice neprestabnih sudbinskih izbora u našoj zemlji.

Po Sandrinom mišljenju,
politika brige o svakodnevnim životnim potrebama, kvalitetu života građana, pa
time i mladih, konstantno je "skrajnuta" prioritetnim i sudbonosnim
državnim pitanjima, a Aleksandar smatra da su prioriteti objektivna kategorija,
da su neka od njih, poput Kosova, suštinska, odnosno pitanja "biti ili ne
biti", ali da je paralelno sa
njihovim rešavanjima i moguće i neophodno baviti se i ostalim važnim političkim
pitanjima, između ostalih i pitanjima potreba mladih.

Andrija Dimić se u
tom kontekstu osvrnuo i na percepciju ulaska u Evropsku uniju, podsećajući da
taj termin u tom kontekstu nema bukvalno značenje, već podrazumeva uspostavljanje
standarda kvaliteta u svim oblastima života.

Po oceni Vladimira, mladi su u Srbiji tim
"sudbonosnim", "visoko globalnim" pitanjima ugroženi već više
od 10 godina. – Prirodno je da je mlad čovek optimističan, energičan, hrabar i
donosi promene, ali ako on stalno glasa za neke sudbonosne stvari, a ja sam od
1998. godine glasao 15 puta, više nego moji roditelji za čitav život, a ta
sudbinska pitanja i dalje ostaju sudbinska, počinju da gube veru u suštinske
promene, već osećaju da se sve stvari kod nas dešavaju "ad hoc" a ne
kao deo dugoročnog plana – kaže Vladimir.

– Zašto mladi moraju
da imaju lidere – zapitao se Andrija, komentarišući izjave da lideri treba da
daju više šanse mladima, a Aleksandar je dodao da mladi treba da veruju u
ideje, a da su lideri promenljiva kategorija. Zajednička ocena je da se kod nas
lideri još uvek teško menjaju, ali i da mladi članovi stranaka imaju sve više
lične hrabrosti da u strankama traže mehanizme koji sprečavaju pozicioniranje
mladih na marginama stranačkog delovanja.

Svi učesnici okruglog stola ukazali su na opasnost
"preslikavanja" netrpeljivosti sa političke scene u svakodnevnu
komunikaciju "običnih ljudi" (i mladih), i zaključili su da su mladi
nosioci jedne nove političke kulture koja podrazumeva veći stepen uvažavanja
političkih protivnika, toleranciju i "pristojan" politički jezik.