Od potpunog
odricanja nacionalnog identiteta kao nevrednog i necenjenog, osećanja
nacionalne inferiornosti koje neminovno „ljulja tlo“ pod nogama ličnosti u
formiranju, do bahatog i agresivnog insistiranja na nacionalnoj superiornosti „lutaju
duše“ mladih u šizofrenoj stvarnosti države koja se ni sama nije jasno odredila
prema sopstvenim nacionalnim vrednostima. Zbunjujući imputi koji stižu od
roditelja, političara, medija, težak život i „getoizacija“ iskustava u skučenom
životnom prostoru, pothranjuju posezanje za stereotipima koji će popuniti
prazninu pozitivnog (inter)nacionalnog iskustva

– Nacionalizam je kod nas iskompromitovan kao
pojam, predstavlja jedno polje primitivizma i, na žalost, oni koji se opredeljuju
za nacionalizam, opredeljuju se za takvu vrstu nacionalizma – primitivnog, bez
da poznaju istoriju, kulturu naroda, da uzdižu takve vrednosti, već kao da smo
na nekom fudbalskom terenu, pa je naš klub najjači i mi smo kao huligani jači od
drugih i onda teramo svima u inat i baš je super što smo takvi – kaže Branimir Šoškić, profesor istorije
u kruševačkoj Gimnaziji. Srednjoškolci, smatra on, na sve stvari gledaju površno,
retko razlikuju političke stranke, opredeljuju se navijački i većinom drže
svojih porodica.

Dragan Stevović,
profesor u srednjoj Hemijsko-tehnološkoj školi i koordinator kruševačke
nevladine organizacije „Edukativni centar“, iz iskustva rada sa internacionalnim
grupama mladih uočava da se često pozitivna želja naših predstavnika da u
ime Srbije pobede u sportskim, kulturnim
nadmetanjima pretvara u želju da ponize protivnike. – Taj impuls prevashodno potiče iz porodice, plod je loše ekonomske
situacije, nezadovoljstva načinom života, ubeđenja da je tome kriv Zapad i nacionalnih
tema koje se neprekidno plasiraju preko medija.

I jedan i drugi
smatraju da edukacija o pravim nacionalnim vrednostima i kontakt sa vršnjacima
iz drugih zemalja mogu razbiti predrasude sa kojima se mladi danas suočavaju.

Građani Evrope

Kruševačka
Gimnazija već nekoliko godina neguje programe razmene učenika. Preko Udruženja
nastavnika istorije Evrope realizuju se uzvratne posete vršnjaka iz Kruševca i
Kopenhagena, a u okviru saradnje sa međunarodnim odeljenjem Druge mariborske
gimnazije slična razmena uspostavljena je i sa mladima Slovenije.

– Mi u Gimnaziji pokušavamo da, verujući da naša
država ide ka Evropi, pripremimo decu, da im uspostavimo kontakt sa nekim školama
van zemlje i sa vršnjacima, jer oni nemaju zaista taj doživljaj Evrope. Kada odete
u razmenu, vi živite u nekoj porodici, doživljavate taj narod iznutra, stvarate
prijateljstva sa ljudima tog naroda. Svaki put kada su stranci dolazili kod
nas, oni su imali zadatak da našu kulturu prezentuju na jedan pozitivan način.
Znači, nije to samo učenje kako da prihvatiš stranca, već i kako da ono što imaš
primetiš i razumeš njegovu vrednost.

Time, smatra Šoškić,
inače jedan od autora programa razmene, deca koja sada završavaju Gimnaziju i
odlaze na fakultete i koja će sutradan kada se budu zapošljavali, možda biti na
evropskom tržištu, stiču sigurnost u komunikaciji sa okruženjem. – Oni moraju da imaju samopouzdanje, da se
ne plaše te Evrope, da znaju gde stoje u odnosu na neke vršnjake iz drugih
zemalja. Baš iz tih grupa koje su bile u saradnji, puno njih počelo je i da
studira u inostranstvu, puno njih je uspostavilo kontakte i nastavilo prijateljstva,
tako da oni postaju polako, preko Gimnazije, građani Evrope, onoliko koliko je
Kruševac, ipak jedna provincija u Srbiji, to u mogućnosti. I to je ono stvarno
povezivanje sa Evropom. To je mnogo kvalitetnije od bilo koje ekskurzije. Hoćemo
li mi formalno da se učlanimo ili ne, to nema smisla ako se ne uklopimo u tu
veliku zajednicu.

Strah od putovanja

NVO „Edukativni
centar“ u Kruševcu jedna je od pet organizacija u Srbiji akreditovanih za primanje,
slanje i distribuciju kratkoročnih i dugoročnih volontera. Dragan Stevović
podseća da je u poslednjih nekoliko godina više međunarodnih omladinskih
kampova organizovano u Kruševcu, ali i da su mladi Kruševca bili u prilici da
borave u drugim zemljama.

– Ako je nešto uspeh naše organizacije, onda je to
činjenica da je u poslednjih nekoliko godina oko 150 mladih ljudi iz sveta, a
kada se to pomnoži sa njihovim kontaktima pri povratku, znači oko 1500 ljudi
saznalo o ovoj Srbiji nešto drugo. Slično je i sa našom decom. Kada se vrate u
Srbiju, pričaju svojim vršnjacima, porodici, komšijama i tako razbijaju mnoge
predrasude kako o drugim narodima kod nas, tako i njihovih o nama.

Za Dragana
Stevovića fascinantno je iskustvo da u svim aktivnostima u tim međunarodnim
kampovima mladi iz Srbije uglavnom prednjače. Odlično govore jezik, odlični su
u sportu, kulturnim aktivnostima, naratorstvu, prvi ostvare emotivne veze,
lideri su u svojim grupama, imaju harizmu. Ipak, plaše se putovanja u druge
zemlje.

– Poslednjih godina došlo nam je petoro dugoročnih
volontera iz Francuske, Makedonije, Italije, a mi smo, nažalost poslali samo
dvoje. I koliko god da se smatra da su problemi
novac, viza i slobodno vreme, ispostavlja se da je najveći problem strah
kod mladih ljudi od inostranstva. Da, na ekskurziju zajedno sa grupom i da, na
letovanje sa roditeljima. Ali sam na duže vreme – ne. I to je jedna od
posledica ovog našeg zatvaranja, stalnog uveravanja da nas svet ne bi
dobronamerno primio. Zanimljivo je, najveći nacionalisti su baš oni koji nikada
nisu putovali – kaže
Stevović koji je od nedavno i direktor jedne od evropskih omladinskih mreža pa će, kaže, biti više u prilici da u Kruševcu
organizuje susrete mladih iz raznih zemalja.

– Naš zadatak i jeste to – povezivanje sa svetom i
izvoz i uvoz otvorenosti, kulture i novih saznanja o svetu.

Politički nacionalni obrazac

Mladi kruševački
političari, ma kojoj opciji da pripadaju, uvereni su da među mladima u njihovim
strankama nema netrpeljivosti prema drugim narodima.

Nataša Marković
potpredsednica je OO SRS i odbornica u lokalnom parlamentu. Ona kaže da njena
stranka ne deli ljude prema nacionalnom identitetu već na građane Srbije i one
koji to nisu, a kao primer navodi sastav poslaničkog kluba radikalne stranke u
kome ima Mađara, Slovaka i Crnogoraca.

– U Kruševcu imamo dva mesna odbora koje vode
osobe romske nacionalnosti, reč je o mladim ljudima, i dva mesna odbora koje
vode ljudi muslimanske veroispovesti, od kojih je jedan takođe mlada osoba. I u
programskom savetu imamo muslimanske vernike, a peti stub naše socijalne
politike jeste strategija pomoći Romima u našem gradu – navodi Nataša.

Polazeći od
stanovišta da je i ova, kao i mnoge druge teme na neki način Srbiji nametnuta
bez stvarnog razloga, Aleksandar Ranković, lider omladine DSS-a u Kruševcu i
potpredsednik Izvršnog odbora omladine na nivou stranke, smatra da Kruševac kao
gotovo potpuno etnički homogena sredina sa Romima kao jedinom značajnijom manjinskom
etničkom zajednicom, nema problem sa ekscesima na nacionalnoj osnovi, te da je
nivo nacionalne tolerancije među mladim Kruševljanima veoma visok.

– Omladina Kruševca je otvorena za komunikaciju sa
svetom, ponekad i do nivoa da strance koji ovde dolaze doživljava kao nekog ko
je gradu učinio čast svojim dolaskom. To je
donekle i posledica činjenice da su, zbog društvene situacije koja im
nije, kao drugima u Evropi, omogućila da putuju, razmenjuju iskustva, željni
kontakata – kaže
Aleksandar koji pri tom insistira i na razlikovanju pozitivnog, izvornog
nacionalizma kao oblika poštovanja sopstvenih, ali i tuđih nacionalnih
vrednosti koji DSS kao umereno desničarska i izvorno konzervativna stranka podržava,
i onog drugog, koji podrazumeva nacionalnu netrpeljivost.

– Meni lično, podjednako su dragi i dobri
prijatelji i Ivan sa Voždovca, Sanela iz Subotice, Samir iz Novog Pazara, Elmir
iz Sarajeva, Mitrev iz Skoplja, Senada iz Tuzle, Šoljan iz Prištine, Sandra iz
Kraljeva, Luka iz Gospića – navodi Andrija Dimić, predsednik
omladine DS-a u Kruševcu, dodajući da demokrate najviše vole svoj narod, ali da
vole i sve druge narode, poštuju ih i spremni su da sa njima sarađuju. – Sa onima sa kojima živimo u istoj zemlji živećemo
kao jedna složna porodica, a sa onima iz drugih zemalja, slagaćemo se kao
najbolje komšije. Na našu sreću, u Kruševcu nismo u nekoj značajnijoj meri
osetili nacionalnu mržnju i učinićemo sve da tako i ostane – kaže on.

Romska priča

Milanka Krasnić
je učenica četvrtog razreda Hemijsko-tehnološke škole, aktivna je i u
nevladinom sektoru i asistentkinja je na projektu koji se bavi trafikingom… Po
nacionalnosti je Romkinja i, kako kaže, nema loših iskustava u komunikaciji sa
vršnjacima.

– U našoj školi ima manje od desetak Roma, a u
drugim srednjim školama ih, mislim, ima još manje. Veoma je mali broj Roma sa
srednjim obrazovanjem. Ja lično nisam imala neprijatna iskustva u odnosima sa
vršnjacima srpske nacionalnosti. U mojoj školi toga nema i nemam taj osećaj
kada sam u društvu da sam različito tretirana ili da postoje predrasude prema
meni. Više se družim sa Srbima nego sa Romima, i zato što u školi ima veoma
malo Roma, ali i mimo toga, jer moja porodica ima kućne prijatelje podjednako i
romske i srpske nacionalnosti. I u grad izlazim sa srpskim društvom i nikada
nisam imala nikakav neprijatan doživljaj. Ipak, čujem priče drugih mladih Roma
kako se ponašaju prema njima, kako ih ponižavaju i potcenjuju – kaže Milanka, navodeći rečenice tipa: „Vidi,
oni su Cigani, vidi kakvi su, prljavi“
koje je mnogo puta čula u svom okruženju. – Iskreno ima i među Romima onih koji doprinose da se tako o nama priča.
Nedavno me je u prodavnici jedna moja sunarodnica koja, inače, prosi na ulici,
napala što ja ne prosim, jer je to naša kultura, naša tradicija. Bila sam zatečena
toliko da nisam znala ni šta da joj odgovorim.

Milanka ima dečka
romske nacionalnosti, završio je srednju školu i po zanimanju je autoelektričar.
Kaže da nikada nije imala dečka srpske nacionalnosti, a na pitanje da li bi se
zabavljala sa Srbinom, decidno je odgovorila – ne.

– Uvek
mi je to bilo strano. Mislim da bi tu ipak bilo podvajanja, mislim da bi
roditelji prvo reagovali. Nekako se sigurnije i bolje osećam u vezi sa svojim
sunarodnikom. Roditelji i inače najviše utiču na predrasude mladih prema Romima – zaključak je ove naše sugrađanke, odlučne da se uhvati ukoštac sa
streotipima sa kojima se u Srbiji suočava njen narod.