Već godinu dana, u Kragujevcu se sprovodi projekat skrininga radi ranog otkrivanja raka grlića materice, dojke i debelog creva. Kakvi su rezultati?

 

Skrining podrazumeva organizovanu primenu nekog pregleda ili testa kod osoba bez simptoma, u cilju što ranijeg otkrivanja određene bolesti. Krajem prošle godine, u opštinama širom Srbije, počelo je sprovođenje Nacionalnog programa za rano otkrivanje raka grlića materice, dojke i debelog creva. U Kragujevcu projekat podrazumeva sprovođenje sve tri vrste skrininga.

 

Načelnik Službe za zaštitu žena Doma zdravlja Kragujevac i jedan od koordinatora projekta, ginekolog dr Ivica Magdić, ističe u razgovoru za “Šumadijapress” da je izuzetno važno što je država na rastući trend oboljevanja od karcinoma grlića materice reagovala pokretanjem Nacionalnog projekta skrininga na nivou većeg broja gradova i opština u Srbiji. Doktor Magdić podseća da je na teritoriji grada Kragujevca i ranije uspešno realizovano nekoliko akcija skrininga raka grlića materice. Jedna od takvih akcija sprovedena je tokom 2010. godine, kada je skriningom bila obuhvaćena studentska populacija. Drugom akcijom, u 2011. i 2012 godini realizovan je skrining 4.400 žena u pojedinim seoskim područjima.

 

– Naša zemlja je do nedavno bila na prvom mestu po oboljevanju od raka grlića materice, a na drugom mestu po smrtnosti u Evropi. Skrining program je doprineo da se ovaj zastrašujuće negativan rejting polako kreće u pravcu pozitivnijeg. Evropske zemlje su program skrininga regulisale zakonom pa tako, ukoliko se žena ne odazove pozivu lekara na skrining, a nakon toga oboli od raka, sama snosi troškove lečenja. U Srbiji je ovo prva godina Nacionalnog skrining programa, pa su u budućnosti moguća ovakva ili slična rešenja – objašnjava doktor Magdić.

 

Najčešći uzroci raka grlića materice su HPV virusi u kombinaciji sa tzv. KO faktorima, a to su, na primer, slab imunitet, pušenje, promiskuitetnost. Po pravilu, od trenutka dijagnostifikovanja HPV virusa do oboljevanja prođe par godina, mada je bilo i drugačijih, progresivnijih slučajeva. Žene u 80 odsto slučajeva imaju virusnu infekciju HPV virusom, međutim, ukoliko je imunitet dobar, organizam će se izboriti sam u 95 odsto slučajeva.

 

Odziv žena skriningu je dobar, kaže naš sagovornik, ali bi uvek mogao biti bolji.

 

– S obzirom da projekat skrininga nije vremenski ograničen, očekujemo još bolje rezultate u budućnosti. Ženama koje nisu obuhvaćene skrining programom, što podrazumeva žene preko 64 godina starosti, skrining se obavlja u sklopu redovnog sistematskog pregleda. Ovim se znatno smanjuje rizik od oboljevanja i kod starijih žena, s obzirom da je broj obolelih od raka grlića materice kod žena koje imaju preko 70 godina, u porastu – kaže dr Ivica Magdić.

 

Koordinatorka projekta Doma zdravlja, dr Svetlana Marinković, objašnjava za “Šumadijapress” proceduru skrininga raka dojke. Prema njenim rečima, žene se na skrining pozivaju telefonom, po određenom spisku osiguranika Doma zdravlja. Zatim se javljaju ginekologu, gde dobijaju identifikacioni broj koji je neophodan i određuje im se tačan datum javljanja.  Nakon čitanja rezultata u Domu zdravlja, od strane radiologa, obavlja se i drugo čitanje u Kliničkom centru, a nakon toga, u situacijama gde postoji sumnja u postojanje karcinoma, i treće čitanje. Dijagnostifikovani karcinom je PH verifikovan, što znači da je postoperativno dokazan, odnosno da je potvrđen biopsijom na isečku. Do sada je, prema rečima dr Marinković,  potvrđeno 7 karcinoma dojke, PH verifikovanih.

 

– Motivisanost žena za odaziv skriningu je mala, najčešće usled straha od pozitivnih rezultata. Mi stalno apelujemo na žene da se suoče sa strahom i nađu načine da ga prevaziđu, jer nakon oboljevanja može biti kasno – upozorava doktorka i još jednom poziva žene da se odazovu skriningu.

 

Podatke koji se odnose na sve tri vrste skrininga predočila nam je dr Nada Milanović, specijalista socijalne medicine i zamenik koordinatora projekta skrininga. Podaci se odnose na period od 31. januara 2013. godine, kada je zvanično počelo sprovođenje programa skrining raka grlića materice i raka dojke, odnosno na period od 20. decembra 2013. godine kada je počelo sprovođenje programa skrininga raka debelog creva, pa do 10. oktobra 2013, kada je napravljen presek.

 

Skriningom raka grlića materice, obuhvaćena je populacija žena od 25 do 64 godine starosti. Od 31.januara ove godine pozvano je 4.657 žena, od kojih je 3.994 pristalo da se odazove, a broj onih koje su i došle na pregled je 3.632. Nakon skrininga svi sumnjivi, pozitivni i 10 procenata negativnih nalaza šalju se dalje na superviziju, u Klinički centar Kragujevac. Do sada su potvrđena 3 raka grlića materice. Inače, broj pozvanih čini trećinu ukupne populacije žena na teritoriji grada Kragujevca, odnosno, obuhvaćene su samo one osiguranice koje imaju svog izabranog lekara opšte prakse. Skrining interval je na 2 godine, nakon čega sve pozvane žene ponovo bivaju pozivane. 

 

Žene koje imaju izabranog lekara, a starosti su od 50 do 69 godina, obuhvaćene su i skriningom raka dojke.  Broj ovih žena je 9.600. Do sada je na skrining pozvano 1.529 žena, od kojih je 1.161 prihvatila poziv, ali mu se odazvalo tek 937 žena. Srećom, karcinom dojke je dijagnostifikovan u samo jednom slučaju. Skrining interval kod raka dojke obavlja se, takođe, na 2 godine.

 

Skriningom karcinoma debelog creva obuhvaćena je populacija od 50 do 69 godina starosti, opet uz napomenu da se radi o osiguranicima koji imaju izabranog lekara u svojim Domovima zdravlja. Planirano je da se na skrining raka debelog creva u ovoj godini pozove 13.880 osiguranika. Međutim, do sada je pozvano tek 932 osiguranika, na pregled je pristalo 589, a test je uradilo samo 435 građana. Na pitanje zašto je, kod ovog skrininga, toliko mali broj obuhvaćenih osiguranika, dobili smo odgovor da su nedostajali neophodni testovi. Trenutno je u toku procedura javnih nabavki za dobijanje ovih testova, pa se krajem 2014.godine očekuje stabilizacija i kod skrininga raka debelog creva, koji bi ubuduće trebalo da se radi na 2 godine. Od pregledanih građana, do sada je karcinom debelog creva dijagnostifikovan u 7 slučajeva. 

 

– Ukoliko bi se svi osiguranici obuhvaćeni programom odazvali skriningu, broj obolelih bi se smanjio za 40 procenata. Odziv od 50 odsto, značio bi smanjanje broja obolelih za 20 procenata, dok bi odziv od 10 odsto smanjio broj obolelih za samo 4 procenta – kaže zamenica koordinatora skrining projekta dr Nada Milanović.

 

Iako navedeni podaci zvuče grubo, ne treba zaboraviti da se, u ovom slučaju, iza svakog procenta kriju stotine ljudskih života. Zato, bez obzira na sporu proceduru, zamerke zdravstvenom sistemu, lične strahove i razna “opravdanja”, odazovite se pozivu. Sledeći put će možda već biti kasno.