U svakoj novoj generaciji brucoša otkrivaju se slični, često i isti problemi, o kojima se ili nismo dovoljno informisali ili jednostavno nismo bili spremni za njih. Kao savet drugima i priču o brucoškom iskustvu, pričali smo sa studentima iz Beograda. Među onima koji su odgovorili bilo je studenata sa Univerziteta u Beogradu (Filozofski, Filološki, Pravni, Farmaceutski, Učiteljski, Građevinski i Fakultet političkih nauka) i sa Univerziteta Metropolitan. Imena studenata koji su učestvovali u istraživanju ostaju anonimna.

Svrha studiranja, logično, jeste više obrazovanje u nekoj posebnoj oblasti, ali postoje stvari koje nas škola, a ni fakultet nisu naučili. Kako se to plaćaju računi? Kako se iznajmljuje stan? Kolika je to normalna kirija? A prevoz? Koliko je on? Je l’ mi treba nešto dodatnog materijala? Je l’ se on plaća? Je l’ postoji taj materijal na fakultetu? 

Na ove teme odgovaraju studenti iz svojih primera, sa nekim svojim prvim problemima i načinima na koje su ih prevazišli. Pre svega ,,Šta je to što bi voleli da su čuli pre polaska na fakultet?“

– Što se tiče fakulteta, volela bih da sam znala ranije koje mi sve opcije za budućnost imamo, odnosno posao kojim bih mogla da se bavim, da nam je lepše objašnjen ceo tok studiranja, a ne jedno kolo gde iz godine u godinu samo paziš na to da daš što više ispita da kroz obrazovanje ništa ne naučiš, već da čekaš od ispitnog roka do roka da SAMO prođu.

– Da ću ići na fakultet na kome su i profesori i studenti nezainteresovani za svoje postojeće ili buduće profesije.

– Predlažem onima koji se sele iz roditeljskog doma zbog školovanja da ipak ne okreću glavu kada nastupe kulinarski saveti. Verujte mi – trebaće vam. Takođe, vodite računa o tome šta raditi kada ispadne osigurač u zavisnosti od vrste priključka, kako i gde se plaćaju računi, kako se otpušavaju odvodi, menjaju sijalice, kako se sortira veš za pranje i uključuje mašina, koja sredstva su za koji segment čišćenja… 

Nabavite kontakte ljudi kojima možete da se obratite kada nešto od ovoga krene po zlu. Budite tolerantni prema cimerima i cimerkama i iskomunicirajte svaku svoju potrebu i želju. Lepo izaberite sa kim ćete živeti. Važno je da vas ta osoba razume, a morate razumeti i vi nju. Što je najvažnije – ne paničite. Odrastanje je lepo. Imate privilegiju što ćete sazreti brže od onih koji će se kasnije odvojiti od roditelja – tako rezonujte situaciju.

– Bolja organizacija, vremena i rada, iako nije nužno problem raditi na tome i u toku semestra, verujem da bi mi dosta olakšalo u mnogim situacijama.

Na Univerzitetu u Beogradu ima trideset i jedan fakultet, koji pohađaju hiljade studenata na osnovnim, master i doktorskim studijama. Brojni su oni koji svoj život u Beogradu započinju studiranjem. Kakvi su problemi studenata koji nisu iz prestonice? Kako njima izgleda nov život? Kako žive i gde?

– Kao student na samofinansiranju u prvoj godini, prvi problem je bio mesto stanovanja, traženje stana, dogovori oko kirije, kako se plaćaju računi jer do tada tih briga nije bilo, spremanje hrane i sve ostale dnevne situacije za koje si od tog dana morao sam da vodiš računa.

– Prevoz je jedan od glavnih problema sa kojime se susrećem. Morao sam da počnem da radim kako bih mogao da plaćam svoju mesečnu kartu, koja postaje sve skuplja. Takođe, ako vam se fakultet nalazi u centru grada, ko što se nalazi moj fakultet, predavanja su doslovno nepodnošljiva jer je bez otvorenih prozora zagušljivo, a sa otvorenim prozorima se profesori nadglašavaju sa bukom Beograda.

– Prvi problem sa kojim smo se suočili svi mi koji nismo iz Beograda jesu abnormalno visoke cene iznajmljivanja stanova i njihovo neprestano skakanje. Cene iznajmljivanja stanova ni na koji način nisu pravno regulisane, što je bilo naglašeno na Dijalogu mladih sa premijerkom, te je bilo koja osoba koja nema luksuz posedovanja stana u Beogradu, a pogotovo studenti i studentkinje, imala stalne glavobolje tim povodom. Takođe, mesta u studenskim domovima ima dvostruko manje u odnosu na broj studenata i studentkinja. To su sve egzistencijalna pitanja koja predstavljaju ključne probleme nekoga ko se odvaja od roditelja zbog školovanja. 

– Shvatiš koliko nemaš pojma o životu tek kada se odseliš od roditelja i tada ti preostaje da se snađeš ili da se predaš. Ne čeka te kuvana supa na stolu, i kada mašina poplavi kupatilo – to neće srediti mama i tata. Već ti. Ipak, u tome je i čar. Lepo je umeti da izneseš tu odgovornost i svest da je svaka tvoja odluka tvoj izbor, koji može doneti potencijalne posledice. U redu je i pogrešiti u tom procesu jer je svaka promena teška i izazovna. Treba samo u svemu pronaći lekciju i primeniti je ubuduće.

– Užasan raspored buseva, veliki vremenski razmak između predavanja – jedno ujutru u 9, jedno popodne u 16 časova, a zbog buseva ne možeš da odeš, pa da se vratiš i onda izgubiš ceo dan.

Osim ovih tema koje su studenti izneli kao važne i kao teme koje utiču na njih sa egzistencijalne strane, postoje i problemi na fakultetima koje ne očekujemo uvek, a finansijske su prirode. Takav je problem skakanja cene školarine na fakultetima, kao i traženje raznog dodatnog materijala za koji vas često ne pripreme i za koji niste spremni, poput dodatnih knjiga, ili materijala za makete, crteže, ili neke druge radove. 

Primer toga našli smo u razgovoru sa studentima Arhitektonskog fakulteta, koji su više od dve nedelje blokirali fakultet zbog podizanja školarine na 300.000 dinara. Naime, studenti nam navode da su im za fakultet potrebni dobri kompjuteri koji mogu da podrže programe pomoću kojih prate nastavu. Logično bi bilo da su im ti programi obezbeđeni. Prema izjavama studenata od otprilike šest potrebnih, obezbeđen je jedan program. Kao studenti arhitekture, njihov praktičan rad ogleda se u crtežima i maketama, koje takođe koštaju. 

Jedan od prisutnih studenata izjavio je da je samo za januarski ispitni rok, izdvojio skoro dve stotine evra za dodatni materijal. 

Studenti privatnih fakulteta, navode da treba obratiti pažnju na cenu studija koje plaćate. Cene na sajtu umeju da se ne poklapaju sa pravim cenama. 

Mnoga od ovih pitanja zvuče strašno i izazivaju logičan strah budućim studentima, na samu pomisao šta ih sve čeka. Bez brige, nije to toliko teško, ni strašno. Uz malo više rada, mnogo živaca i koncentracije, sve se da prevazići.

 

Autor: Relja Jarkovački

 

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“