Četrdeset  sudskih sporova je tokom perioda od  2021.  do 2024. godine pokrenuo ’’Millennium team Doo’’ Beograd i njegovi vlasnici Ivan Bošnjak i Stojan Vujko  protiv medija u Srbiji. Povod za čak 37 sudskih slučajeva su bili izveštaji sa konferencije za štampu Srpske narodne stranke na kojima su javno iznete informacije o kupovini nekretnina ove firme. Tipičan primer primene SLAPP tužbi  koji je dve godine kasnije imao svoj epilog -prvu potvrdjenu presudu od strane Apelacionog suda u Beogradu koja je glasila – mediji nisu krivi…

SLAPP tužbe /„Strategic Lawsuit Against Public Participation/ predstavljaju pravni postupak koji se koristi kao alat za zastrašivanje, ućutkivanje i obeshrabrivanje kritičara ili protivnika kroz zloupotrebu pravnog sistema. Karakterišu ih pravno neosnovani i neutemeljeni zahtevi koji ukazuju na zloupotrebu prava ili procesnih pravila. U pitanju su tužbe koje koriste sudski postupak za druge ciljeve, a ne za stvarnu procenu, dokazivanje ili ostvarivanje prava. Namera tužioca koji koristi SLAPP nije da mu se usvoji tužbeni zahtev, već da ograniči, ućutka i spreči svaku kritiku usmerenu protiv njega, da zastraši tuženog, ali i sve ostale koji bi mogli javno da istupaju protiv njega, što za posledicu ima cenzuru i autocenzuru.

I pravosudni organi širom Evrope se susreću sa SLAPP tužbama. U cilju borbe sa pokušajima moćnika da putem zastrašivanja medija  onemoguće objektivno i istinito izveštavanje, Evropski parlament je doneo antislap direktivu. Usvajanje pomenute direktive, od strane Evropskog parlamenta, pruža pravnu mogućnost da sudovi u Evropskoj uniji  imaju ovlašćenje da odmah odbace očigledno neosnovane tužbe.Teret dokazivanja je na tužiocima I direktivom je predviđena  kazna za zloupotrebu prava na tužbu, nadoknada troškova I kompenzacija za štetu.

Nažalost, uvojena direktiva Evropskog paralemnta, u Srbiji nema i neće imati  primenu sve dok Republika Srbija ne postane članica Evropske unije. A dok se to ne desi, domaće medijske i nevladine organizacije moraće da rade na unapređenju postojećih zakona i formiranju mreže za zagovaranje promena.

Lokalni mediji I SLAPP tužbe

Godina 2021.  je označila početak intenzivnije primene SLAPP tužbi kada su u pitanju lokalni mediji. Samo Millennium team doo je podneo 30 tužbi dok su njegovi vlasnici I zastupnici Ivan Bošnjak I Stojan Vujko  podneli  još 9 sudskih tužbi protiv direktora I urednika tih medija. Uvidom u podnete tužbe moglo se zaključiti da nisu tuženi svi mediji koji su preneli informaciju već samo ciljani mediji.

Predmet pomenutih tužbi je bilo prenošenje izjava čelnika Srpske narodne Stranke na konferencijama za štampu održanim u Leskovcu I Vranju tokom februara 2021. godine.

U prvoj plovini 2021. godine na adresu Centra za demokratiju i razvoj juga Srbije /osnivač Regionalne informativne agencije Jugpress/ i Ljiljane Stojanović urednice JugPressa po osnovu Zakona o javnom informisanju i medijima pristigle su dve tužbe u vrednosti od 200.000 evra. Nešto kasnije kasnije stigla je I treća na ime Ljiljane Stojanović, direktorke I urednice Jugpressa a tužitelji su bili fizička lica, odnosno osnivači MillenniumTeam. U tužbama stoji  da dvojica čelnika/Ivan Bošnjak I Stojan Vujko/ podnose tužbe zbog ‘’ pričinjenog duševnog bola i nemerljive nematerijalne štete”. Takođe, navodi se I da su “tužioci uspešni poslovni ljudi i osnivači kompanije koja je nastala pre 18 godina i koja uspešno posluje nezavisno od političkih prilika u Srbiji i aktuelnih režima”.

Mere zastrašivanja medija

Duševni bol I nemerljiva nematerijalna šteta nastali su usled odbijanja čelnih ljudi da komentarišu informaciju koja je data na špomenutim konferencijama za štampu.

Jugpress je  krajem maja 2021. godine zatražio izjavu od Ivana Bošnjka, jednog od vlasnika Millennium team doo, povodom jednog od dva saopštenja leskovačkog odbora Narodne stranke u kojima se pominje MIlennijum team.Medij je želeo da profesionalno odreaguje i čuje i drugu stranu priče. Međutim, Bošnjak je odbio da da izjavu uz obrazloženje da ne želi da polemiše putem medija, uz pretnju da ako saopštenje medij prenese oni će ih tužiti.

Pored metoda direktnog zastrašivanja medija primenjivani su I indirektni modeli. Tako je obaveštenje o tužbi za poslednji od tri sudska slučaja protiv direktorke Jugpressa, pristizalo čak čak 5 puta  u redakciju. Novinari  su bili zbunjeni I više nisu bili sigurni da li se radi o istom ili novom sudskom slučaju pa je to prouzrokovalo dodatnu uznemirenost I zabrinutost. Razlog je, kako je zvanično zabeleženo, nemogućnost uručenja, iako je redakcija na toj adresi bila godinama unatrag. Na kraju, uz tvrdnje nadležnih da ne mogu tužbu da uruče direktno, urednica je morala da putuje u Beograd I tamo je lično preuzme. Da bi je preuzela  morala je preći 600 kilometara.  Dodatne administrativne probleme je imala pri uručenju tužbe. Službenica nije želela da joj uruči tužbu  I  do tužbe je došla na sopstveno insistiranje I uz mnogo nervoze. Po povratku direktorke medija u Leskovac, ova tužba je stigla još dva puta na adresu na kojoj predhodno nisu mogli da pronadju.

Uz psihološki pritisak, SLAPP tužbe imaju za cilj  I da finansijski iscrpe medij. Na svaku podnetu tužbu, postoji zakonska obaveza dostavljanja odgovora na istu, a to podrazumeva plaćanje sudskih taksi čija visina se određuje prema opredeljenoj vrednosti predmeta spora koju zahteva tužilac. Otuda SLAPP tužbe uglavnom glase na maksimalne iznose vrednosti.

 

 

Stvaranje sudske prakse

Jedan od prvih SLAPP sporova i pravnih bitki u lokalnim medijima vezana za Konferencije za štampu u leskovcu I Vranju bila je  parnica pokrenuta pod strane MILLENNIUM TEAM  doo protiv Centra za demokratiju I razvoj jug Srbije  koji je osnivač Regionalne informativne agencije Jugpress, koja se vodila pred Višim sudom u Beogradu u postupku zavedenim pod poslovnim brojem 18P3-141/21. Za samo par meseci usledile su još dve tužbe I sve su podrazumevala procenu vrednosti spora na od po 100.000 evra. U toku realizacije sudskih sporova taj iznos je smanjen na po 100 evra odnosno 1000 puta manju vrednost.

Prvostepenom odlukom Višeg suda u Beogradu,  godinu ipo dana kasnije, odbijeni su tužbeni zahtevi Millennium team doo u celosti kao neosnovani, a tužilac  je bio u obavezi da  nadoknadi troškove parničnog postupka. Na ovu odluku prvostepenog organa usledila je žalba Millennium team doo. Donošenjem drugostepene odluke od strane Apelacionog suda u Beogradu broj Gž-67/23 od 01.03.2023. godine, po izjavljenoj žalbi tužioca MILLENNIUM TEAMa, presuda Višeg suda u Beogradu potvrđena u celosti a žalba tužioca je odbijena kao neosnovana..

Prvostepenom, a potom i drugostepenom odlukom, jasno je obrazloženo da shodno odredama i primenom Zakona o javnom informisanju i medijima, postoji obaveza da se informacije pre objavljivanja provere.Postoji obaveza da urednik i novinar preuzete informacije, ideje i mišljenja prenosu verodostojno i potpuno, a ukoliko je informacija preuzeta iz drugog medija, da se navede naziv tog medija. Stoga je u presudi navedeno, da je jasno i nedvosmisleno utvrđeno da je tuženi medij  postupajući u skladu prema odredbama Zakona o javnom informisanju I medijima, u sporni medijski prilog preneo originalne informacije, odnosno reči funkcionera I predsednika jedne političke stranke, iznete na konferenciji za medije.

Nakon donošenja odluke Apelacionog suda u Beogradu, drugi postupci pokrenuti po tužbama MILLENNIUM TEAMa, pred Višim sudom u Beogradu protiv tuženih  medija Jugpress i glavnog i odgovornog urednika, okončani su povlačenjem tužbi i plaćanjem sudskih troškova tuženima.Ova presuda je bila veoma važna po dva osnova. Pre svega, što je bila osnov za stvaranje sudske prakse po osnovu SLAPP tužbi  I što za  male, lokalne medije predstavlja iskorak u borbi za istinu, tačno i objektivno izveštavanje.

Materijalno pravni propisi

Izvojevana pobeda Regionalne informativne agencije Jugpress u postupku po tužbi Millennium team doo predstavlja jedan od prvih koraka na osnovu kojih Republika Srbija, teži stvaranju sopstvene prakse koja se zasniva na usvajanju evropskih standarda i modela pravne zaštite. Iako Srbija, kao zemlja na putu ka EU, nema pravne modalitete da primeni direktivu Evropske unije, ista se ipak može iskoristiti kao podstrek za unapređenje nacionalnih zakona i podizanje svesti o problemu SLLAP tužbi.

Nacionalno zakonodavstvo svoje uporušte je našlo i u ratifikovanoj Evropskoj konvenciji za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Članom 10. Povelje garantovana je sloboda izražavanja što je primenjeno u nizu presuda Evropskog suda za ljudska prava. Opšti interes javne rasprave o događajima i pojavama o kojima javnost ima opravdani interes da bude informisana je iznad izražavanja koje ima određenu dozu provokacije koja može da povredi, šokira ili uznemiri,i koja je preneta u medijskom prilogu nekog medija.

Namera tužioca koji  koristi SLAPP tužbe  je da  ograniči, ućutka i spreči svaku kritiku usmerenu protiv njega, da zastraši tuženog, ali i sve ostale koji bi mogli javno da istupaju protiv njega,  a ne da se usvoji  njegov tužbeni zahtev. U slučaju tužitelja Millennium team doo nije uspeo jer su nakon prve donešene oslobadjajuće presude u korist Regionalne informativne agencije ‘’Jugpress’’ povukli I ostale tužbe. Medjutim, stres I strah za ekonomski opstanak tokom procesa su ostali kao posledica.

 

Pitanje poverenja u  sudove- nemarnost, nehat ili nešto drugo

Poslovno udruženje asocijacije nezavisnih I lokalnih medija ‘’Lokal pres’’ I advekati koji su bili angažovani u zastupanju a potom I u izradi Casy Stady  uputili su Višem sudu u Beogradu zahtev za pristup informacijama od javnog značaja 2. Aprila 2025. godine u kojem se tražio tačan broj pokrenutih sudskih sporova protiv medija od strane Millennium teama I njegovih zakonskih zastupnika Stojana Vujka I Ivana Bošnjaka. Takođe, zatraženo je I da se evidentiraju sudski slučajevi koji su imali za osnov izveštavanje sa Konferencija za štampu  Srpske narodne stranke u Leskovcu I Vranju. Odgovor Višeg suda je pristigao 30. Aprila 2025. godini. U njemu su navedena 24 sudska procesa sa brojevima predmeta I imenima tuženih.Uvidom u prosleđeni dokument primetili smo da dva sudska slučaja koja su vođena od strane Lokal pres advokata nisu ubeležena. Zato smo 14. maja 2025. godine zatražili dopunu informacije  od javnog značaja navodeći brojeve sudskih slučajeva koji nisu obuhvaćeni datom informacijom. Devetog jula 2025. godine pristigao je odgovor u kome je zabeleženo 40 sudskih slučaja, ovoga puta izlistanih samo po broju sudskih sporova. Obrazloženje Višeg suda  je bilo da  je Lokal pres u prvobitnom slučaju tražio podatke   po imenu firme /Millennium team doo/ a da su u novoj pretrazi koju su oni primenili u dopunskoj proveri ,tražili po matičnom broju I otuda različiti podaci. Ostaje pitanje kako  to da se naziv firme I matični broj ne podudaraju u bilo kakvoj bazi podataka?

 

 

Zaključna analiza

 

Srbija, kao zemlja kojoj tek predstoji dug put na razvojom putu u Evropsku Uniju, mora pronaći adekvatne sisteme, na osnovu kojih će kroz različite vidove mahanizama, stati u odbranu novinara, istinitog, tačnog, objektvnog i profesionalnog izveštavanja i informisanja, i identifikovati   prave i pravne načine za odbranu i zaštitu opravdanih interesa svih građana Srbije, a ne interesa pojedinaca i interesnih grupa.

 

U Srbiji trenutno ne postoje specifični pravni mehanizmi za brzo odbacivanje SLAPP tužbi, a postojeće odredbe u Zakonu o parničnom postupku nisu dovoljno efikasne za rešavanje ovih problema. U narednom periodu moraće da po ugledu na evropske zemlje u svom zakonodavnom sistemu pronađe adekvatne mehanizme za borbu protiv ovakvih tužbi I  uvede prave sankcije za zlouportrebu pravnog sistema.

 

Stoga, da bi zakonodavnoi sistem u Srbiji bio efikasniji I pravedniji neophodno je identifikovati I primeniti adekvatne načine za primenu specifičnih odredbi koje bi efikasno obeshrabrile podnošenje SLAPP tužbi. Predlaganjem i uključivanjem strožijih sankcija za tužioce koji zloupotrebljavaju pravni sistem i uključivanje novčanih kazni i obaveze nadoknade troškova postupka,  moglo bi značajno smanjiti broj SLAPP tužbi.