„Rokenrol umire. Zastrašujuće je kako će muzička scena izgledati za 20 godina.“ Tako je pre oko 30 godina govorio Kurt Kobejn, legendarni frontmen grupe „Nirvana“. Da li su njegovi strahovi iz ove perspektive bili opravdani? Da li je rokenrol „umro“ kako je on procenjivao ili se još uvek „održava u životu“?

Činjenica je da rok nije na onom nivou na kome je nekada bio. Isto kao što je i činjenica da su poslednji „pravi“ rok bendovi nestali sa muzičke scene krajem dvadesetog i početkom dvadeset i prvog veka. Za njihov delimični ili potpuni nestanak, kriva je popularnost koja je jenjavala, što zbog evolucije ovog pravca u negativnom smeru, nepojavljivanja novih i ponajviše ponavljanja starih lica.

Međutim u poslednje vreme daju se primetiti naznake da rok isplivava iz krize koja traje godinama. Pravo na ovakvo mišljenje daju mnogobrojni mladi bendovi koji ovaj muzički žanr čuvaju od zaborva.

Mi smo danas posetili srednjoškolski rok bend iz Kraljeva pod imenom „Grimizna sila“ i bliže upoznali samo jedan od mnogobrojnih primera ljudi koji prkose izjavi sa početka.

„Grimizna sila“ je bend osnovan 2017. godine. Postoji pod organizacijom „Rok planeta“. Trenutni sastav čine: Milica Zubljić, Valentina Vukomanović, Viktor Tanasković i Dimitrije Spasojević.

Pogled iz perspektive benda

Na pitanje kako im se čini trenutna muzička scena kod nas, nisu imali puno reči hvale. Mejnstrim muziku okarakterisali su kao „užasnu“, a alternativnu scenu kao nedovoljno dobru. Muzika je prema njihovom mišljenju odavno izgubila sve što bi trebalo da bude.

Kakav je odnos mladih prema rokenrolu kod nas?

„Rok je odavno prevaziđen kod nas. On je bio na vrhuncu sedamdesetih i osamdesetih i ne možemo da se nadamo da opet bude najpopularniji žanr. Iz tog razloga i ne možemo da očekujemo veliku slušanost kod mladih. Da bi bio privlačniji našim generacijama on može da se vrati u nekoj izmenjenoj formi kao što to rade „Arktik Mankis“, „Vikend“ i „Tejm Impala“ u svetu, ili „Kanda, Kodža i Nebojša“ i „Artan Lili“ kod nas.“

Smatraju ipak da je vrlo teško probiti se do publike i odgovarajuće medijske pažnje. Kao razlog navode popularnu muziku od koje se ne može dopreti ni do jedog medija. A upravo su mediji ti koje oni smatraju da treba da budu glavni pokretači promene. Međutim u kulturu se ulaže vrlo malo, a retko koji mediji želi da rizikuje popularnost zarad iste. Ipak veruju da postoji nada da se nešto promeni.

Postoji li perspektiva za rok kakav smo poznavali?

„Perspektive za rok kakav je bio ranije nema. Međutim naći novu formu, ali i neku svoju formulu može stvoriti muziku popularniju među širim masama. Kroz neki alternativni ili garaž rok može da se probije među mejnstrim muziku“

Pogled mentora

Razgovarali smo i sa Vladislavom Jurićem Džubom, mentorom benda i vodećeg čoveka „Rok planete“.

„Rok planeta“ je udruženje građana koje je registrovano za razvijanje rok i urbane kulture. Broji između 30 i 40 članova.

Kolika je zainteresovanost mladih za rad u ovoj organizaciji?

„Uzimajući u obzir okolnosti, iznenđujuće je dobra. Pre je bilo oko pedeset članova, a za 7 godina preko 300 članova. Održava se neki sličan broj ljudi, što je prirodna reakcija na ono što se ljudima servira. Potreban je ventil, jer je ovo što se naziva muzikom uvredljivo i štetno.“

Iz svega se može izvući par zaključaka. Prvi, popularna muzika daleko je od kvalitetne i ne bi trebalo da dobija količinu medijske pažnje koju dobija. Drugi, da bi rok opet bio barem naznaka onoga što je nekad bio, mora da prođe kroz velike promene. Možda baš ovi mladi ljudi budu imali snage i istrajnosti da te promene i izvrše.

Autor: Vojin Leševič, srednjoškolac iz Kraljeva i jedan od polaznika „Letnje novinarske škole“ PU „Lokal pres“

Priča – Rok kultura kod mladih: „Grimizna sila“ jedna je od nagrađenih priča polaznika ove radionice

„Letnja novinarska škola“ organizovana je u okviru projekta „Young Media“ koji zajednički sprovode Poslovno udruženje asocijacije lokalnih i nezavisnih medija Lokal pres i Dojče vele akademija.