Na konstitutivnoj skupštini održanoj 8. oktobra stvorena je heterogena skupštinska većina sastavljena od stranaka koje imaju različite pa čak i potpuno suprotne političke programe. Spoj nespojivog činile su odbornička grupa Šešeljevog SRS koja je sa 7 odborničkih mandata i najbrojnija odbornička grupa, zatim DZVM Pal Šndora sa 5 odbornika, NDS takođe sa 5 odbornika i dva odbornika SPS-a uz podršku dva odbornika PSS od ukupno 36 koliko ih ima u celoj skupštini.
Nova vlast je ekspresno donosila odluke, realizovana je smena u svim javnim preduzećima i ustanovama, tako da su umesto svih onih koji su na bilo koji način imali veze sa DS imenovani novi direktori čija stručnost nije bila u prvom planu prilikom opredeljivanje za imenovanja već politička pripadnost. Kao obrazloženje za ovakav kriterijum pripadnici petokrake koalicije su govorili da je to zbog želje da se napravi diskontinuitet sa prethodnom lokalnom vlašću. Kadriranje je vršeno za svako funkciju a glavnu reč u tom delu posla vodio je Pal Šandor tada imenovani predsednik skupštine opštine koji je inače bio član Izvršnog odbora za vreme mandata prethodne vlasti koja je prilikom primopredaje u opštinskoj kasi ostavila devet miliona dinara.
Već tih prvih dana vladavine je bilo jasno da će ova interesna grupa, koja je činila skupštinsku većinu, ostati na okupu sve dok ima novca tj. dok postoji ono što je doprinelo njihovom okupljanju. U tom periodu lokalni političari su bili obuzeti sobom tako da nisu imali vremena da se bave medijima iako su tokom predizborne kampanje, zbog nekih tekstova, najavljivane tužbe i visoki odštetni zahtevi.
Politička turbulencija
U međuvremenu jedan detalj i mala stvar za republičku političko scenu uzburkala je stvari u Bečeju i dovelo do prave političke turbulencije. Naime, Slobodan Vuksanović zbog ministarske fotelje odlučio je da se njegova stranka utopi u Koštuničinu DSS.
Očekivalo se da će po automatizmu do toga doći i u Bečeju, pa će tako u lokalnom parlamentu i DSS imati odborničku grupu iako Koštuničini na izborima nisu uspeli da osvoje ni jedan jedini mandat. Ali do toga nije došlo.
Posle dvonedeljnog nećkanja dvojica odbornika su sa svojim mandatima pristupili su DSS-u a preostala trojica su odlučila da pređu u Karićev PSS koji je već imao dva odbornika. Stekao se utisak da je ovakvim raspletom događaja završena priča koja je svojim kuriozitetom izazvala interesovanje i regionalnih elektronskih i štampanih medija.
Očekivalo se da će se ubrzo održati sednica skupštine na kojoj će biti verifikovani mandati i odborničke grupe.
Međutim, stiče se utisak de je ova mala promena, u strukturi petokrake koalicije koja bi zbog pojavljivanja DSS prerasla u šestokraku, zahtevala i novo kadriranje za koje nije postojalo apsolutno saglasje. Došlo je do pucanja skupštinske većine da bi na sednici od 21. februara, koja nije održana zbog nedostatka kvoruma, postalo jasno da je došlo do raspada dojučerašnjih koalicionih partnera. Na jednoj strani su ostali naprincipijelan politički spoj koji čine odbornici Radikala (7), DZVM (5), SPS (2) i DSS (2) a na drugoj strani je dvadeset odbornika iz tzv. Demokratskog bloka koji čine: NDS-PSS (5), G17 plus (4), SVM (4), DS (3), LSV (2), DSVM (2) koji su u subotu 16. aprila održali vanrednu sednicu na kojoj su razrešili dužnosti predsednika Skupštine opštine Pal Šandora tako da je on za kratak vremenski period praktično po drugi put od strane koalicionih izbačen iz vlasti.
Od početka krize opštinskog parlamenta lokalnim političarima su postali važni novinari i mediji jer je svako želeo svoju istinu da plasira u javnost i optuži drugu stranu za raznorazne stvari: zloupotrebe, malverzacije, visoke reprezentacije itd. Zanimljivo je da su se sve te navodne nepravilnosti dešavale u periodu kada su sada suprotstavljene strane živele u ljubavi i bili u koaliciji I to im tada nije smetalo.
Novinari sa pozivnicom I oni bez nje
Počelo je i etiketiranje novinara i novina. Pa se tako za dopisnika jednog dnevnog lista kaže da zastupa crveno-crnu opciju dok za Bečejski mozaik pripadnici crveno-crne koalicije, tvrde da je na strani Demokratskog bloka. Ocenu ispravnosti ovih tvrdnji najbolje će dati čitaoci.
Uređivačka politika Bečejskog mozaika je na stanovištu objektivnog, pravovremenog i potpunog informisanja po kojem je jedno od načela ravnopravan tretman dve strane ali vrlo često pripadnici crveno-crne koalicije ne žele da daju izjave za naš list.
Izuzev verbalnih optužbi za način pisanja i manjih pritisak novinari našeg lista nisu imali većih problema od strane političara sve do prošlog petka (8. aprila) prilikom posete visokih republičkih i funkcionera DSS-a kada je trebalo da se obavi osveštavanje i svečano otvaranje novih stranački prostorija. U Bečej je došao Predrag Bubalo, ministar za privredu i privatizaciju, narodni poslanik Radmilo Milošević koji je i predsednik Upravnog odbora Agencije za privatizaciju i Arsen Kurjački, narodni poslanik i član Odbora za poljoprivredu.
Na konferenciji za novinare koja je prethodila ovoj poseti održanoj 29. marta svi novinari pa i predstavnici Bečejskog mozaika su pozvani da prisustvuju svečanom otvaranju i tribini u hotelu. Zbog činjenice da je poseta zakazana za 8. april tekst najave za ovaj događaj nije napravljen u 258. broju Bečejskog mozaika koji je iz štampe izlazio 1. aprila, a kako je 259. broj iz štampe izlazio na dan posete republičkih funkcionera bilo kakva najava ne bi imala neki veći efekat. Međutim s obzirom da su u posetu dolazili visoki zvaničnici a ne samo stranačke ličnosti novinar i fotoreporter Bečejskog mozaika su otišli na lice mesta u naznačeno vreme kako bi napravili izveštaj i informisali čitaoce o događaju koji ima širi značaj jer jedan ministar je ministar svim građanima bez obzira na stranačku pripadnost. Međutim dvočlanoj ekipi našeg lista ispred novih prostorija DSS-a onemogućen im je pristup uz obrazloženje da nisu dobili pismenu pozivnicu a potom im je dato uputstvo da fotografije koje su načinjene u pasažu nikao ne smeju biti objavljene.
Nije prvi put da se novinari u Bečeju nađu na udaru predstavnika vlasti, političkih stranaka i drugih ali je prvi put da im se pravo da rade svoj posao uskraćuje na jedan nimalo kulturan i civilizovan način i to sa skupa na koji su prethodno bili pozvani a niko im nije javio da je došlo do promene. Možda u opštinskom odboru DSS-a nisu najbolje obavešteni.