Najstariji
šumadijski nedeljnik krajem marta kupio konzorcijum koji čine tri privatna
lica, a zaposleni sa strepnjom dočekali nove gazde. Poslovanje nastavljeno bez
velikih trzavica, a posle početne nervoze i vlasnici i redakcija očekuju „period
u kojem će biti vrlo zadovoljni“

„Svetlost“ je
najstariji šumadijski nedeljnik. U Kragujevcu, nekadašnjoj prestonici Srbije,
počeo je da izlazi 1935. godine, a od 1945. je neprekidno pred čitaocima.
Početkom devedesetih godina prošlog veka oslobodio se kontrole opštinske
vlasti, formulisao nezavisnu uređivačku politiku, a osnivač i izdavač postalo
je društveno preduzeće „Svetlost“. Privatizacija lista je obavljena na aukciji
29. marta ove godine, a većinski vlasnik postao je konzorcijum koji čine tri
privatna lica: Gvozden Jovanović, sa višegodišnjim političkim angažmanom,
trenutno je odbornik u Skupštini grada na listi DS, Vlatko Rajković, predsednik
gradske Skupštine od 2000. do 2004. godine i aktuelni gradski odbornik, takođe
sa liste Demokratske stranke, i Dragoljub Milovanović, koji je pre četiri
godine kupio „PKB – Kragujevac“. Početna cena na aukciji iznosila je 2.079.000
dinara, a postignuta je cena od 21.000.000 dinara. O privatizacionim planovima
i (ne)zadovoljstvima, saznajemo u razgovoru sa generalnim direktorom Nebojšom
Gigovićem:

„Svetlost“ je prodata po deset puta višoj ceni od
početne: šta je „miraz“ lista bio u trenutku aukcije, kapital, dugovi, tiraž,
plate zaposlenih?

– Prema analizama
koje je vlasnik – Konzorcijum kupaca, izvršio posle ulaska u preduzeće, odgovor
na ovo pitanje bi glasio: ni kapital, ni tiraž, ni dugovi, a ni plate
zaposlenih. Naime, može se tvrditi da je poslovanje „Svetlosti“ u okolnostima
koje su bile bremenite teškoćama i mnogobrojnim problemima, vrlo pozitivno.
Preduzeće je i praktično sačuvalo svoj kapital; dugovi nisu preveliko
opterećenje; tiraž jeste na nezavidnom nivou, ali stanje nije toliko kritično;
a plate zaposlenih su bile redovne (zaostajalo se sa jednom mesečnom zaradom)
što je pokazatelj određene stabilnosti. Dakle, ako ima „miraza“ on je u
činjenici da je poslovanje moglo biti nastavljeno bez velikih „trzavica“ koje
su možda neki očekivali, odnosno, nezadovoljstvo privatizacijom medija kako se
u javnosti prikazuje, nije uticalo na bilo kakve promene na primeru „Svetlosti“
i njen rad je nastavljen vrlo normalno.

Kako je
aukcija tekla?

– Na aukciji su
učestvovala četiri potencijalna kupca, koja su posle nadmetanja početnu cenu
zaustavila na cifri 21 milion dinara. To povećanje iznosi preko deset puta i
prema mojoj proceni cena je nerealno povećana. Ovo pokazuje da je postojao
veliki interes, ali i da je privatizacija pošteno odrađena. Kod ovog pitanja, a
na osnovu dosadašnjih privatizacija medija, ja bih postavio pitanje: zašto
zaposleni ne konkurišu i kupe sopstveno preduzeće? Čini mi se da bi tada za njih postojala veća
šansa da kupe jeftinije preduzeće, a ako veruju u svoju snagu i stručnost, u svoje
preduzeće, onda je logično da će uspešno nastaviti budući rad. U suprotnom nema
osnova za kritiku privatizacije.

Obaveza kupca bila je minimalna investicija od
727.000 dinara: šta je u proteklih sedam meseci realizovano?

– Kao što se vidi
obavezna investicija nije velika, bar prema postignutoj ceni, a u dosadašnjem
poslovanju nije ulagano sredstava koja bi opravdala ovu investiciju. Planiramo
da sredstva uložimo u nabavku novih računara i softvera za potrebe osnovne
delatnosti, s obzirom da sada radimo na vrlo starim računarima i opremi. Inače,
što se tiče „pravih“ investicija, očekujemo da u narednom periodu popravimo
situaciju u delatnosti štampe i eventualno ulaganja u druge sfere povezane sa
osnovnom delatnošću.

Šta je sa socijalnim programom i akcijama?

– Zaštita
zaposlenih jeste jedna od ugovornih obaveza, ali nije klasičan socijalni
program. Kupac nema pravo na otpuštanje radnika u periodu od jedne godine, ili
to može činiti sa znatnim posledicama. Moje je mišljenje da na ovom planu nema
tereta i iz razloga što se radi o malim kolektivima, gde se ova pitanja, po
pravilu, lako rešavaju. Dakle, socijalni aspekt privatizacije medija nema
oštrinu koja zahteva „veliku pompu“ kada su u pitanju prava radnika. Što se
tiče akcija zaposlenih procedure su po tom pitanju vrlo jasne. Mi smo ih sproveli,
registrovali akcije i u dogledno vreme one su slobodne za trgovinu na berzi.
Pod doglednim vremenom podrazumevam odluku da se uradi Prospekt preduzeća, da
se utvrditi reperna cena i da akcije mogu biti predmet trgovine. Za sada, kod
ovako malih preduzeća, troškovi svih ovih papira, potrebnih za berzu i njihovo
održavanje, su izuzetno veliki, pa smatramo da se time ne treba opterećivati,
bar za neko vreme.

Da li je nakon promene vlasničke strukture bilo
destabilizacije poslovanja, i ko je trenutno zadovoljniji – novi vlasnik ili
novinari?

– Poslovanje
preduzeća je nastavljeno bez velikih problema. Imali smo jedan finansijski
udar, očekivan, ali je relativno mirno prošao. Radi se o izvršnim rešenjima za
sudske sporove gde smo, po mom mišljenju, kao medij, nepravilno osuđeni.
Dovoljno je da kažem da smo jednu vrlo negativnu društvenu pojavu platili vrlo
skupo. To je jedno veliko breme, može se reći i „miraz“, koje smo dobili
kupovinom preduzeća, ali je to sada iza nas. Što se tiče zadovoljstva i radnika
i novog poslodavca, mišljenja sam da se posle izvesne, početne nervoze i na
jednoj i na drugoj strani situacija popravila i da ćemo u narednom periodu svi
biti vrlo zadovoljni.

Šta činite u borbi za tiraž?

– Pitanje tiraža
je vrlo složeno i zahteva vrlo suptilan prilaz. Jedan se odnosi i na koncepciju
lista i uređivačku politiku, a drugi su vezani za opštu privrednu situaciju i
standard građana. Kada je u pitanju promena u politici lista, koncepcijski se
neće menjati, odnosno u ovom segmentu će se dozvoliti puna sloboda u uređivanju
lista, ali da se zadrži njegova ozbiljnost i imidž koji „Svetlost“ ima. Ono
što, možda treba menjati, jesu navike novinara u smislu da sami ocenjuju
posledice nečega što se može desiti njihovom slobodom izražavanja. Naime, još
uvek smo vrlo siromašni da ne vodimo računa na moguće negativne sudske presude,
ili da tako kažem „sečemo granu na kojoj sedimo“. Pitanje ekonomije je pitanje
opstanka, pa je sve dozvoljeno da se preduzeće sačuva. Oni koji to ne mogu,
koji ne mogu da razumeju i shvate sadašnju situaciju, koji ne žele da se
menjaju, neće doprinositi poboljšanju stanja, naprotiv još će ga više
pogoršavati, a posledice moraju sami da snose. Danas se brzo živi, promene su
svakodnevne, prilagođavanja su neophodna, pa je i uloga medija drugačija nego
pre, a normalno je da se i neposredni izvršioci – novinari pre svega, moraju
menjati. Šansu moramo dati i mladima.

Kako privatizacija „Svetlosti“ izgleda u svetlosti
lokalne političke scene, i da li opština Kragujevac daje novac za informisanje
građana koji pune opštinski budžet?

Pre privatizacije
„Svetlosti“ razvijala se priča o povezanosti i interesima određenih političkih
struktura za preuzimanje ovog medija. Danas je ta priča splasnula. Saradnja
lokalne samouprave nije nešto posebno izražena i svedena je na komercijalnu
osnovu. „Svetlost“ je u avgustu ove godine pokrenula inicijativu za saradnju
opština regiona Šumadije sa namerom da omogući ostvarivanje interesa koji ima
lokalna uprava prema građanima u oblasti informisanja. Ovim bi se obogatio
koncept lista u neposrednijem tzv. regionalnom informisanju građana. Praktično,
namera nam je da imamo stalnu novinarsku rubriku o dešavanjima u lokalnoj
upravi, koju bi pripremali PR menadžeri uprave, gde bi bile obuhvaćene sve
opštine regiona. Kada je u pitanju grad Kragujevac tu ima određenih
specifičnosti i nadamo se da ćemo, sa odgovornima iz uprave, napraviti
zajedničku priču kako bi ova značajna funkcija bila u obostranom interesu i
interesu građana. Ovakvim pristupom mi izražavamo želju da politiku odvojimo od
medija, u onom smislu kako se to danas, uobičajeno, misli. Odnosno, sve
političke strukture će imati jednak tretman u mediju, a razvijaće se politika
nezavisnosti medija prema političkim strankama.