Zvončići, zvončići zvonite za nas, nek se svako raduje i peva na sav glas, kaže stara, dobro poznata dečja pesmica.

Mnogim ljudima novogodišnji i božićni praznici, međutim, ne donose vedro raspoloženje.

– Praznična depresija je veoma česta u periodu pre novogodišnjih i Božićnih praznika, kaže Tamara Stojanović, psihoterapeut iz Kragujevca.

Previše posla, gužve, finansijski pritisak i te kako mogu da pokvare raspoloženje. Dodatan stres stvara preterana komercijalizacija praznika i pritisak da se tokom praznika mora biti ushićen i srećan.

– Sa druge strane, kraj godine donosi sumiranje rezultata, preispitivanje, šta smo uradili, šta smo mogli da uradimo, što stvara osećaj žaljenja, neuspeha.

Praznici nas podsećaju na bliske osobe koje smo izgubili, uspomene na ranije praznike koje smo provodili zajedno, što dovodi do osećanja tuge, bezvoljnosti, usamljenosti, kaže Stojanović.

Poseban izazov praznici mogu predstavlja i za stare osobe.

Kampanja „Tu sam za tebe – zajedno protiv depresije“ U Srbiji oko 250.000 ljudi boluje od depresije: Za njih period praznika može da bude posebno izazovan. Zbog toga su upravo pred novogodišnje praznike Udruženje psihijatara Srbije uz podršku udruženja „Herc“ i „Videa“ koja okupljaju osobe sa problemima mentalnog zdravlja, kao i Udruženja pacijenata Srbije, odlučili da pokrenu kampanju „Tu sam za tebe – zajedno protiv depresije“. Cilj je da se smanje predrasude povezane sa depresijom, ali i drugim mentalnim bolestima u našem društvu, ali i ohrabre osobe koje se suočavaju sa depresijom da potraže pomoć.

 

 

 

Istraživanje „Usmaljenost i društvena izolacija kod starijih osoba“ pokazuje da se više od trećine starih u Srbiji u prethodne dve godine susrelo se sa smrću bliske osobe (38%).

Nešto više od četvrtine učesnika i učesnica istraživanja je u poslednje dve godine doživelo smrt bliskog rođaka ili prijatelja (27%), a 11% partnera, odnosno partnerke.

Rezultati ovog istraživanja govore i da je 68% starijih osoba u Srbiji usamljeno, a usamljenost je jedan od glavnih faktora rizika za mentalno zdravlje starih.

Za one koji će Novu godinu i Božić provesti sami vreme tokom praznika može učiniti da se osećaju još tužnije i beznadežnije.

– Osećaj tuge, anksioznosti i razdražljivosti, problemi sa spavanjem, gubitak interesovanja za uobičajene aktivnosti, socijalna izolovanost, znaci su koji mogu ukazivati na prazničnu depresiju, objašnjava Stojanović.

Prevelika očekivanja od perioda koji nisu kao svaki drugi „običan dan“ predstavlja veliku zamku.

– Praznici ne moraju biti savršeni. Ne moraju biti isti kao prethodni ili isti kao kod drugih ljudi. Važno je biti realan, postaviti realne ciljeve i očekivanja. Postaviti granice, izbegavati prenatrpane rasporede koji donose stres, dati sebi vremena za odmor i opuštanje, kaže naša sagovornica.

Fizička aktivnost, svež vazduh, šetnje, slušanje muzike, čitanje knjiga, posvećenost stvarima koje nas opuštaju dobra su preventiva za prazničnu depresiju.

– Podrška, razgovor sa bliskim osobama o svojim osećanjima mogu znatno pomoći da se izađe iz začaranog kruga negativnih misli i osećanja. Svakako, ako se melanholija i negativna osećanja nastave, treba potražiti stručnu pomoć, objašnjava Stojanović.

Znakovi depresije ne smeju se ignorisati, pogotovo jer istraživanja pokazuju da oko 15 odsto obolelih od depresije pomisli na suicid ili oduzme sebi život.

Svetska istraživanja pokazuju da je depresija bila prisutna kod 85% starijih osoba koje su izvršile samoubistvo.

Kome se javiti ukoliko imate simptome depresije U Specijalističko konsultativnoj službi Doma zdravlja Kragujevac postoji posebno Savetovališe za mentalno zdravlje. U Savetovalište se dolazi po uputu izabranog lekara, a usluge u Savetovalištu se pružaju svim punoletnim korisnicima zdravstvene zaštite koji stanuju na teritoriji Kragujevca. Savetovalište za mentalno zdravlje nalazi se u Ulici Zmaj Jovinoj bb (nekadašnji ATD), a kontakt telefon za zakazivanje pregleda je 069/323-91-22.

Medijski prilog je prenet sa sajta redakcije Pressek, članice PU “Lokal pres“.  

Odabir plasiranih medijskih priloga zasnovan je  na visokim profesionalnim i etičkim standardima koji se primenjuju u novinarstvu  lokalnih medija.