Iako brojke kazuju da je u gradskom parlamentu ispoštovana obavezna kvota
od 30 posto žena, na samom vrhu lokalne vlasti njih gotovo da i nema. Gradonačelnik
Sremske Mitrovice, njegov zamenik, kao i svih pet pomoćnika pripadnici su muškog
roda. Muškarci su, takođe, i predsednik Skupštine i njegov zamenik, a i gradsko
veće je onaj deo lokalne vlasti u kome caruju isključivo muškarci
U odnosu na 2000. godinu, kada se nakon demokratskih promena u parlamentu
sremskomitrovačke opštine nalazila samo jedna odbornica – Maja Sedlarević iz
Lige socijaldemokrata Vojvodine, danas je zastupljenost žena na lokalnoj političkoj
sceni najvećeg grada u Sremu mnogo bolja, jer od 61 odbornika, koliko ih ima u
današnjem sazivu, 19 njih su žene. Prema
izbornom zakonodavstvu sve stranke su dužne da na listi kandidata za poslanike
imaju minimum 30 odsto žena, tako da – posmatrajući brojke, deluje kao da se svaka
stranka trudila upravo to: samo da ispoštuje obaveznu kvotu i ništa više preko
toga.
Tako je u Demokratskoj stranci Srbije
od 16 odborničkih mandata samo četiri povereno ženama, u Srpskoj radikalnoj
stranci od 20 odbornika osam je žena, dok Demokratska stranka, koja u gradskom
parlamentu ima najviše odborničkih mesta čak 22, ima samo šest odbornica. Koaliciju G 17 plus i Lige socijaldemokrata
Vojvodine koja ima tri odbornika predstavlja samo jedna žena.
Iako brojke kazuju da je u gradskom parlamentu ispoštovana obavezna kvota
od 30 posto žena, na samom vrhu lokalne vlasti, njih gotovo da i nema. Gradonačelnik,
njegov zamenik, kao i svih pet pomoćnika
su pripadnici muškog roda. Muškarci su, takođe, i predsednik skupštine i njegov
zamenik, a i gradsko veće je onaj deo lokalne vlasti u kome caruju isključivo muškarci.
Jedina žena u tom "carstvu" muškaraca na samom vrhu lokalne političke
scene nalazi se na mestu sekretara Skupštine. Najgora situacija u pogledu
zastupljenosti žena sasvim sigruno su mitrovačka javna preduzeća, gde su svi
direktori muškarci. Na vodećim pozicijama žene nisu dovoljno zastupljene čak ni
u oblasti kulture, iako je postalo gotovo već pravilo da je upravo kultura
oblast koja se najčešće i jedino prepušta ženama. Tako se od ukupno osam
institucija kulture, koliko ih ima u Sremskoj Mitrovici, žene nalaze na čelu
samo tri, a to su pozorište, biblioteka i Ustanova za negovanje kulture. Jedina
svetla tačka na lokalnoj političkoj sceni su opštinske uprave, gde se, prema
staroj odluci koja je još uvek važeća, žene nalaze na četiri, od ukupno šest načelničkih
mesta.
Već drugi mandat na mestu načelnice Opštinske uprave za obrazovanje i
kulturu nalazi se Zorica Gašpar, koju smo pitali kako je to biti žena u
politici.
– Ja imam tu sreću da sam u svojoj stranci, a to je Demokratska stranka
Srbije, okružena zaista izuzetnim ljudima. Svoje najveće životno iskustvo
stekla sam upravo u tom periodu kada sam se priključila njima. Ni u stranci, ni
na svom radnom mestu nisam osetila da me
je to što sam žena u bilo kom smislu degradiralo, čak naprotiv. Žene u politici
su uvek dobrodošle i ako šire pogledamo, upravo one sve više zauzimaju visoke
pozicije u državnom sistemu.. Zato ja zaista nemam osećaj da je žena koja se
bavi politikom ili obavlja neku javnu funkciju u podređenom položaju u odnosu
na svoje muške kolege.
Predrasude su prevaziđene
A da li u našoj sredini postoje predrasude u odnosu na te žene?
– Mislim da je to prevaziđeno. S obzirom da sam ja već duži period u ovom
poslu, odlazeći na razne seminare i edukacije primetila sam da je sve veći broj
žena koje se bave ovim poslom. Žene su jako dobri organizatori, pošto
organizuju i domaćinstvo u svojoj kući. A u ovom poslu je ta sposobnost
organizacije veoma važna, jer je potrebno uskladiti više stvari i napraviti
jednu dobru kombinaciju. Zato mislim da su žene u odnosu na muškarce u tom
smislu nadarenije. Ipak, ja ne preporučujem ženama koje su više vezane za
porodicu da se upuštaju u ovakvu vrstu posla, jer je ovo zaista nešto posebno i
zahteva dodatnu energiju. Samo žena koji je spremna da žrtvuje svoje slobodno
vreme može da se bavi ovim poslom. A najvažniji preduslov je da to zaista voli i da uživa u tome, inače će za nju taj
posao biti patnja – kaže načelnica.
Inače, Zorica Gašpar za sebe kaže da je politikom aktivno počela da se bavi
2000. – te godine, a osnovni motiv da uključi u to bio je promena tadašnjeg režima
Slobodana Milošević i želja da se u zemlji desi neki preporod.
– U tom momentu sam osetila da imam dovoljno snage da uđem u politiku i da
na taj način dam svoj lični doprinos. Tada smo svi bili poneti talasom promena i optimizma i on je doveo neke
nove ljude na političku scenu. Među njima sam, sticajem okolnosti, bila i ja. Od 2000. do 2004. – te
godine bila sam postavljena na mestu direktorke jedne ustanove kulture, a od
2004. godine do danas sam na mestu načelnika za obrazovanje i kulturu, gde sam
i u drugom mandatu izabrana da obavljam istu funkciju – kaže Zorica Gašpar.
Prema njenom mišljenju, da bi se neko bavio ovim poslom, neophodno je da
ima urođenu predispoziciju za to, da ima osećaj za javnu scenu i da ima
interesovanja za oblast funkcionisanja državnog sistema, kao i osećaj za dobru organizaciju. Na kraju,
ali ne i najmanje važno – potrebno je da poseduje i energiju koja će sve to da
potkrepi.
– Ne mislim da je takav posao teže obavljati ženi nego muškarcu, već
smatram da je sve to krajnje individualno i da zavisi od toga kako ko
organizuje svoj privatni život. Ja imam tu sreću da su obe moje ćerke velike,
jedna je na studijama, druga ide u srednju školu, tako da sam u prilici da to
mogu da organizujem. Međutim, da je situacija drugačija, da su mi deca mala,
zaista ne znam kako bih to uradila. Uskladiti svakodnevni i porodični život sa
ovim poslom je zaista teško, jer to nije samo osmočasovno radno vreme, nego je
to celodnevno bavljenje raznim vrstama aktivnosti. Osam sati ste na radnom
mestu, a posle ste na raznoraznim sastancima, i konsultacijama, kako u vezi
posla, jer je to ipak funkcija koja je javna, tako i u vezi stranačkih
aktivnosti, ili u raznim društvenim grupama koje pokrivaju oblast u kojoj
radim. Ipak, i pored brojnih obaveza, veoma
retko sebe dovodim u dilemu da li sam na pravom putu kada je u pitanju bavljenje
ovim poslom, jer smatram da je to posao kao i svaki drugi. Jako je bitno da se
osoba koja se bavi politikom dobro oseća u tome, odnosno da radi ono što voli i
da se dobro snalazi u tome, onda joj ništa nije teško, a to je slučaj sa mnom –
kaže načelnica.
Birala sam da se čuje moj glas
A da žene koje učestvuju u lokalnoj vlasti kvalitetno obavljaju posao koji
im je poveren, potvrđuje i činjenica da je i na mesto načelnice Opštinske uprave za predškolsko
obrazovanje, sport i socijalnu zaštitu u drugi mandat povereno Nataši Kopčić,
koja je tu funkciju obavljala i prethodne
četiri godine.
– Odluku da se aktivno uključim u određenu političku grupaciju, a to je
Demokratska stranka, donela sam 1999. godine, iako sam se politikom počela
baviti još za vreme studentskih protesta 1996. i 1997. godine. Za svo vreme
svog političkog angažovanja nikada nisam imala bilo kakvih problema niti
osporavanja. Mislim da žene koje se bave politikom, ipak, imaju više posla, u
smislu da moraju mnogo više da rade da bi bile primećene, s obzirom da je
politika oblast kojom se uglavnom više bave muškarci. Ja ne pristajem da budem
kvota, niti se politikom bavim zato što je nekom uredbom odlučeno da jedna trećina
na listi trebaju da budu žene. Ja sam isključivo zbog svog ličnog angažmana
bila odbornica u prošlom sazivu
parlamenta. Mada u mojoj stranci ne, ipak mislim da još uvek postoji neka vrsta
pozitivne diskriminacije kada su žene u politici u pitanju. Još uvek društvena
okolina na žene koje se bave politikom gleda kao na osobe koje imaju višak
slobodnog vremena ili koje nisu realizovane u porodičnom ili profesionalnom
smislu. Kod mene nije takva situacija, ja ne mislim da zbog toga što radim ovaj
posao trpe moj muž, porodica, ili prijatelji, niti da se žrtvujem za opštenarodno
dobro. Moj izbor da budem u politici je moje opredeljenje. Politika nije birala
mene, nego sam ja birala da aktivno učestvujem u tome da se moj glas čuje i
naravno da mi je velika satisfakcija kada svoje ideje mogu da pretočim u neko
delo. Ne mislim da muškarci ženama uskraćuju mogućnost da se nalaze na mestima
odlučivanja, iako verovatno kod muškog dela populacije postoji neka doza skepse
o tome da li su žene spremne da budu na rukovodećim mestima i da li su one te
koje mogu da donesu odluke. Ipak, mislim da to dosta zavisi od samih žena,
odnosno da je to krajnje individualno. Ako neka žena ima dovoljno ideje, volje,
želje, profesionalnih sklonosti i sposobnosti, ako je dovoljno radna, vredna i
uporna, onda sasvim sigurno može da dođe do određenog položaja, bez obzira na
to što je pripadnica ženskog pola. Ne mislim da žena treba da bude kućna pomoćnica
mužu, jer se sve porodične i privatne obaveze, uz dobru organizaciju i podršku
porodice, mogu realizovati i uskladiti sa poslovnim ili stranačkim obavezama. Takođe,
ne smeta mi ni kada kažu da sam karijerista, jer smatram da je doza ambicije vrlo
poželjna, a to je nešto što negujem i kod svog deteta – kaže načelnica Nataša
Kopčić, izražavajući svoje uverenje da će se sve više žena uključiti u
politiku, bez obzira da li će to biti aktivno ili pasivno.
Jedna od malobrojnih žena koje se nalaze na nekom od čelnih mesta
institucija kulture je i direktorka Pozorišta "Dobrica Milutinović",
akademska slikarka Tatjana Marelj Zečević.
Iako se ne bavi aktivno politikom, odnosno nije članica nijedne političke
stranke, Tatjana je bila jedan od nekoliko entuzijasta koji su prošle godine,
na Dan Evrope, 9. maja, osnovali pokret "Mitrovica evropska regija".
– Svakodnevno sam u prilici da sarađujem sa ženama koje su racionalne,
odlučne, obrazovane i vredne. Ipak, naslućujem da je za potpunu realizaciju njihovih
planova u krajnjoj liniji neophodna saglasnost muškaraca, koji izgleda bolje
odlučuju i jasnije percipiraju stvarnost. Ne znam da li je ovakvo uopšteno mišljenje
posledica muškog šovinizma, ili je to možda slučajnost, ali sam sigurna da su
smešni oni stavovi koji se baziraju na šovinizmu, jer nisu civilizacijski.
Predrasude i predubeđenja svojstveni su osobama sa deficitom emocija – kaže
Tatjana Marelj Zečević, direktorka mitrovačkog Pozorišta, dodajući kako smatra
da pol nije presudna kategorija za većinu profesija, pa ni za bavljenje
politikom, nego da su najvažnije predispozicije koje određena osoba poseduje.