Decentralizacija se svela na efekte smanjenja rashoda budžeta Republike na jednoj i na povećanje rashoda lokalnih budžeta gradova i opština, na drugoj strani. To znači da će republički budžet biti uravnoteženiji, dok će budžeti mnogih lokalnih zajednica biti deficitarni 

 

Efekti političkih odluka mogu biti vidljivi na različite načine, a naročito su transparentni u tokovima novca. Tako je i sa prethodnom odlukom centralne vlasti da se kao praktični vid decentralizacije, deo prihoda koji je Republika ubirala na lokalnom nivou prepusti lokalnim samoupravama.

 

Efekti su se u mnogim opštinama pokazali pozitivnim, naročito kada su u pitanju takse za isticanje firme i slične.

 

Zbog boljeg punjenja budžeta od predviđenog, čačanska lokalna vlast u septembru je kroz gradski parlament progurala rebalans budžeta. Ovih dana je Gradsko veće razmatralo Izveštaj o izvršenju budžeta Grada za prvih devet meseci ove godine. Izveštaj je predstavila šefica Službe za trezor Sida Zatežić koja je posebno istakla da se sve obaveze Grada uredno izmiruju, da likvidnost nije ugrožena i da se na računu Grada trenutno nalazi oko 160 miliona dinara. Prihodi i primanja budžeta u prvih devet meseci ostvareni su u ukupnom iznosu od 1.915.610.153 dinara, što predstavlja 67,81 odsto u odnosu na planirane.

 

Izgubljeni milioni

 

Reklo bi se da decentralizacija u Čačku bujno cveta i da dežurni skeptici, koji su svojevremeno otkrivali skrivene mane ideji da se pojedine vrste naplata i odlučivanja o trošenju lokalnih para delegiraju lokalnim samoupravama, sumnjajući „na još jednu Dinkićevu ujdurmu“, sada moraju da pognu glave.

 

Da li je, ipak, tako? Šefica trezora upoznala je gradske većnike o povećanom prilivu para u budžet, koji bi procentualno bio još veći da budžet nedavno nije rebalansiran, ali nagovestila je i da će zbog ukidanja 28 lokalnih komunalnih taksi od 1. oktobra, Grad do kraja godine ostati uskraćen za oko 20 miliona dinara.

 

Duško Savković, načelnik gradske uprave za poresku administraciju, upozorio je rukovodstvo Grada da će zbog ukidanja lokalnih taksi Grad sledeće godine ostati uskraćen za najmanje 105 miliona dinara. Kako se radi o značajnim sredstvima, poručio je da treba razmišljati kako ta sredstva nadoknaditi. Njegov predlog je da se od Vlade Srbije zatraži da u potpunosti lokalnim samoupravama prepusti naplatu i kontrolu poreza na imovinu, nasleđe i poklone, kao što je to i predviđeno zakonom.

 

– Poslednjim izmenama zakona lokalnoj samoupravi su umanjeni prihodi dok je Republika svoje prihode povećala. Porez na imovinu, porez na nasleđe i poklone, kontroliše Poreska uprava Srbije koja zadržava taj prihod i onda nam ga prosleđuje. Mi nemamo predstavu koliko dobijamo. Predlažem da se založimo da i taj prihod pređe u našu nadležnost kako je zakon i definisao, jer tu se prihodi kreću u milionima – rekao je Savković.

 

A šta kaže opozicija, pitali smo Dragana Vučetića odbornika DS, koji je u prethodna dva saziva Skupštine grada bio predsednik skupštinskog Saveta za budžet i finansije.

 

– Ideja o decentralizaciji i spuštanju nadležnosti na lokalne samouprave je odlična, jer centralna vlast nije mogla na dovoljno efikasan način da pomogne lokalnim zajednicama. Sa pravom smo očekivali da će promene u načinu ubiranja prihoda u lokalu dati pozitivne efekte u Čačku, koji će se odraziti i na bolje punjenje budžeta Grada a dati i pozitivne efekte na lokalne privredne tokove. Nažalost, nismo imali očekivane efekte. Na jednoj strani budžet jeste imao poboljšanu prihodnu stranu, ali uz veće prihode grad je dobio i veće obaveze, koje su opteretile rashodnu stranu budžeta – kaže Vučetić.

To praktično znači da je, recimo, naplata prihoda od poreza na zarade i lična primanja Čačana bila bolja nego kada se o tome starala republička Poreska uprava. Međutim, uz pravo da Grad sam ubire ovaj prihod, stigao je i niz novih obaveza koje Grad mora da finansira, a ranije su delom ili u celosti finansirani iz budžeta Republike.

 

Na štetu gradskog budžeta

 

– Kada izbalansiramo nove izvorne prihode, koje je Grad dobio kroz decentralizaciju, sa troškovima novih obaveza koje je republika spustila na nivo Grada, gubimo efekte koje smo očekivali. Decentralizaciju smo shvatili i podržali kao ideju da će gradovi i opštine dobiti nove prihode kojima će moći da finansiraju projekte korisne za lokalnu zajednicu ili da investiraju u komunalnu infrastrukturu kako bi se privukli investitori i kako bi se poboljšao kvalitet života građana. Ovako ispalo je da taj uvećani prihod umesto za ove korisne namene, otišao za pokrivanje troškova raznih nadležnosti koje je Republika spustila na nivo gradova i opština, a koji, kako vidimo na primeru Čačka, premašuju novoostvarene prihode – kaže Dragan Vučetić.

 

Kao primer nadležnosti koje su sa republičkog spuštene na lokalni nivo i time opteretile budžete opština i gradova, Vučetić navodi puteve.

 

– Imamo puteve i ulice koje su ranije bili u kategoriji regionalnih saobraćajnica pa se o njihovom održavanju starala republika, a sada su preneti u nadležnost lokalnih samouprava. Umesto da novcem stečenim iz prihoda koje je donela decentralizacija, Grad Čačak investira gradnju novih puteva i ulica, taj novac odlazi na letnje i zimsko održavanje ulica i puteva koji su ranije bili u nadležnosti države – ističe Vučetić.

 

Po njegovom mišljenju decentralizacija je vremenom pokazala suprotne efekte od proklamovanih.

 

– Hoću da kažem da je cela priča pala u vodu i svela se na efekte smanjenja rashoda budžeta Republike na jednoj strani i na povećanje rashoda lokalnih budžeta gradova i opština, na drugoj strani. To znači da će republički budžet biti uravnoteženiji, dok će budžeti mnogih lokalnih zajednica biti deficitarni – smatra Dragan Vučetić.

 

Možda efekti decentralizacije, kada je novac u pitanju, nisu onakvi kako je očekivano, ali postoje i efekti koji se ne mere novcem, ali takvi efekti vidljivi su samo u bogatim državama, što Srbija svakako nije.