Nacionalna
pripadnost, privrženost jednom ili drugom klubu, odnos žene i muškarca, a još
nismo ni spomenuli jedan od najpogubnijih izvora opasnosti koje vrebaju: o
borbi, netrpeljivosti, svađi među političkim partijama i posledicama po društvo
svega toga. Na svu sreću u dosadašnjoj političkoj izbornoj kampanji do
bukvalnog ukrštanja mačeva se još nije stiglo, ali do pesničenja jeste…

Ovih dana kao da
smo zapljusnuti vestima iz štampe i sa televizije o zbivanjima, koliko
stravičnim toliko i zastrašujućim i tragičnim, koja za aktere sve odreda imaju
mlade ljude, bilo u ulozi počinioca ili žrtve. Tema je za duboko razmišljanje,
da li to nastaje talas nasilja ili se radi ”samo” o nizu pojedinačnih slučajeva
u kojima se nasrće na tuđi život sa posledicama često kobnim. Najčešće je reč o
zdravom razumu nepojmljivoj pobudi da se zapravo i bez bilo kakvog racionalnog
razloga dođe do međusobnog obračunavanja ili nasilničkog ponašanja, o
šikaniranju i zlostavljanju i da se ne govori. No, i kada bi postojao neki
”razlog” nasilje ne bi bilo opravdano, jer nasilje nikad nije prihvatljivo i ne
može imati opravdanja.

Jedan od
najnovijih primera je slučaj iz Subotice, kada je jednog mladića mađarske
nacionalnosti od 19 godina u centru grada nakon isprovociranog verbalnog sukoba
nožem povredio jedan njegov vršnjak. Smrtnog ishoda doduše nije bilo, ali ga je
lako moglo biti, samo da je oštrica noža dohvatila žilu kucavicu, što se srećom
nije dogodilo. U ovom slučaju se možda ipak najtragičnijom može pokazati pretpostavka
da se tu radilo o napadu zbog nacionalne netrpeljivosti. Naime napadača, koji
je inače uhapšen, po svoj prilici iritira ako neko u gradu sa svojom devojkom
govori na mađarskom.

Akteri jednog drugog,
takođe slučaja iz Subotice jesu još mlađeg uzrasta. I tu je sevnuo nož, ali je posledica ovaj put bila
fatalna: žrtva je nakon nekoliko dana u bolnici podlegla povredama. Navodno se
radilo o navijačima dva fudbalska kluba, između kojih postoji rivalitet. Nemamo
nameru da morališemo povodom ovih zbivanja i da razglabamo o ulozi u svemu tome
trougla društvo-škola-porodica, jer su to već učinili mnogi od nas pozvaniji i
stručniji, i na kraju krajeva svi znamo razloge koji dovode do ovakvih
”sindroma”. Nas zanima jedno prosto pitanje: na šta misli dete ili mladić koji
polazeći u školu ili žureći na korzo stavi u džep i jedan nož? Sigurno je da to
ne čini radi samoodbrane. Ako pak čini zbog toga, onda je krajnje vreme da se pozvoni na
uzbunu.

U Futogu kraj
Novog Sada je iz džepa jednog mladića ”izletelo” vatreno oružje i ako ga je već
imao u rukama, bogme je i opalio. Epilog: jedan mrtav i jedan ranjeni
”protivnik”. I sve to prilikom unapred dogovorenog (?!) obračuna navijača
(„Vojvodine” i „Partizana”). I opet bi se moglo postaviti gore navedeno
pitanje…

U Zrenjaninu se
iz jedne ženske tašnice iznenada ”stvorio” tamo unapred brižljivo pripremljen
nož. Naime, ubica mesnog taksiste je navodno bila njegova prijateljica. Ovakav
epilog ljubavnih odnosa je do sada obično bila ”privilegija” muškaraca… Da
nije reč o tragičnom događaju, moglo bi se čak reći da je, eto, i ženska
emancipacija počela dolaziti do izražaja.

 Nacionalna
pripadnost, privrženost jednom ili drugom klubu, odnos žene i muškarca… a još
nismo ni spomenuli jedan od najpogubnijih izvora opasnosti koje vrebaju: o
borbi, netrpeljivosti, svađi među političkim partijama i posledicama po društvo
svega toga. Na svu sreću u dosadašnjoj izbornoj kampanji do bukvalnog ukrštanja
mačeva se još nije stiglo, ali do pesničenja jeste. U Novom Sadu je
aktivistkinju jedne partije ”izlemao” jedan njen vršnjak, kome se nisu dopale
partijske boje dotične aktivistkinje.

Sve ovo se
izdešavalo samo u roku od nekoliko dana, u periodu između dva zaključenja lista
jednog nedeljnika.

Sa zebnjom je očekivati
dane koji slede.