Do sada smo imali posetu pet
osnovnih škola koje su dovele svoje đake da se upoznaju sa procesom reciklaže
i, kao naši gosti, provedu popodne u parku, a često susrećem sugrađane koji
ovde vikendom dovode decu i tu provedu dobar deo dana.To me je, zapravo uverilo
da sam uradio dobru stvar i dalo nadu jer sam video da se našim mališanima
dopalo ovo što mi radimo, što, kako su nam rekli, pravimo nešto ni od čega – kaže Nikola Kotur, vlasnik firme "Nikolo" i
tvorac prvog Parka reciklaže u Srbiji.

Kada je u aprilu 2007. godine
privatno preduzeće "Nikolo", koje se bavi proizvodnjom plastične
ambalaže i reciklažom plastike, u kruševačkoj industrijskoj zoni otvorilo novi
park, simbolično nazvan "Park reciklaže" – prvi te vrste u Srbiji,
vlasnik firme, Nikola Kotur, rekao je da je to njegov doprinos lokalnoj
zajednici i da se nada da će Kruševljani zavoleti i koristiti ovaj prostor.
Sada, nepune dve godine kasnije, možemo reći da se park "primio" u
srcima Kruševljana, a njegov autor nastavio da ispunjava obećanje – da za svaku
tonu prerađenog plastičnog otpada, u ovaj park zasadi po jednu sadnicu.

 

– Svi su ovde dobrodošli i mene obraduje svaki posetilac koji dođe da
provede vreme u parku kome smo, u skladu sa našom tradicijom, dali ime
"Carica Milica" –
kaže Kotur, podsećajući da je ideja o osnivanju "Parka reciklaže"
inspirisana sličnom akcijom francuskog proizvođača automobila, firme
"Reno", koja za svaki reciklirani auto na teritoriji Francuske posadi
po jedno drvo. – Reno, primera radi,
tokom svoje akcije u martu i aprilu izfinansira sadnju 10.000 stabala, što nije
ni malo beznačajno sa aspekta očuvanja životne sredine. Doznavši za tu akciju,
ja sam odlučio da na parceli od nekih 10 ari, koja je do tada služila uglavnom
za odlaganje različitog otpada, napravim Park reciklaže u Kruševcu i obavezao
sam se da ga stalno obogaćujem – objašnjava on.

 

Javno vlasništvo – privatnim
sredstvima

 

Zemljište na kome vlasnik firme
"Nikolo" podiže ovaj, jedinstveni parkovski prostor, pripada gradu
(vlasništvo je ovdašnjeg javnog preduzeća Vodovod koji je pozdravio ideju o
parku). Generalnim planom taj prostor je i inače predviđen za podizanje
zaštitnog zelenog pojasa uz reku Zapadnu Moravu, i ostaće kao trajno dobro
lokalne zajednice.  U njegovo opremanje
Kotur je do sada uložio oko 3.500 evra. Mesto u parku, uz šezdesetak sadnica,
našle su i ljuljaške, klackalice, drveni suncobrani i klupice a ovog leta će,
kaže, sadržaj parkića upotpuniti toboganom, drvenim kućicama, pa čak i malim
bazenom. Park je potpuno otvoren za svakog, uz obavezu da za sobom ne ostavlja
smeće i ne lomi sadnice.

 

– Ideja
o parku podržana je od lokalne samouprave utoliko što su prisustvovali njegovom
otvaranju, ali je dobra stvar što su za to čule kruševačke škole i vrtići. Do
sada smo imali posetu pet osnovnih škola koje su dovele svoje đake da se
upoznaju sa procesom reciklaže i, kao naši gosti, provedu popodne u parku.To me
je, zapravo, uverilo da sam uradio dobru stvar i dalo nadu, jer sam video da se
našim mališanima dopalo ovo što mi radimo – što, kako su nam rekli, pravimo
nešto ni od čega. Dopao im se i park i izgled i tehnologija rada u našoj firmi – kaže Kotur, dodajući da već
ovih dana treba da se sastane i sa grupom gimnazijalaca koji se u okviru
priprema za takmičenje iz ekologije, interesuju i za proces reciklaže i ideju o
Parku reciklaže.

 

Inače, ovaj parkovski prostor
"usvojili" su i mnogi drugi Kruševljani, pa, kaže Kotur, često
vikendom u parkić dođu čitave porodice da provedu dobar deo dana. I ljudi koji
rade na okolnim njivama često dođu u park da ručaju i malo se odmore, a neki od
njih i posade po neko stablo, voćku ili ruže. 

 

„Reciklaža – budućnost svake
proizvodnje“

 

Preduzeće "Nikolo",
inače, osnovano je 1994. godine kao porodična firma, do 1997. godine bavilo se
trgovačkim poslovima, a zatim i proizvodnjom plastične ambalaže za prehrambenu
i hemijsku industriju, a od 2005. svoj program je proširilo i na posao
reciklaže plastike. Dvadesetdevetogodišnji Nikola Kotur rukovođenje firmom
preuzeo je još 2001. godine jer su, kako kaže, roditelji želeli da se malo
oslobode obaveza, a ideju da započne posao sa reciklažom "otkrio" je
prilikom jednog službenog putovanja.

 

– Kada smo 2005. godine počeli da pravimo proizvodnu halu, imao sam sreće
da budem pozvan u jednu veliku firmu u Austriji koja se bavi reciklažom. Reč je
o kompaniji "Verner Krušic" u Klagenfurtu i impresioniran time što
sam tada video, shvatio sam da je reciklaža zapravo budućnost svake proizvodnje
koja ima nusproizvode. Po povratku u Srbiju odlučio da počnem sa preradom
industrijskog otpada. Nabavio sam odgovarajuće mašine i krenuo.

 

U međuvremenu je, zahvaljujući
projektu "Alternative recikliranja i zapošljavanja", "Mersi
korps" preduzeću "Nikolo" iz fonda USAID-a dodelio dodatnu
opremu za reciklažu plastike u vrednosti od 25.000 dolara, čime je, uz
stvaranje uslova za uklanjanje netoksičnog otpada, otvoreno i pet novih radnih
mesta u kompaniji.

 

– Veoma sam zahvalan donatorima jer su mi mnogo pomogli u poslu. Pomalo mi
je žao što su značaj te proizvodnje, umesto moje države i lokalne zajednice
prepoznali stranci, ali, šta je tu je. Uspeo sam da na teritoriji opštine
Kruševac vežem ugovore sa Trajalom, Rubinom, FAM-om i Zdravstvenim centrom i od
njih dobijam znatno kvalitetniji otpad od onog komunalnog. Visok procenat tog
otpada uspevam da preradim u svojoj proizvodnji i, što je još bitnije, dobar
deo tih prerađenih materijala mogu da iskoristim za proizvodnju gotovih
proizvoda u sopstvenoj firmi, tako da je moj interes u preradi dvostruk – ne
samo da proizvedem novu sirovinu, već da tu sirovinu iskoristim za nove
proizvode. Ti proizvodi, naravno, nisu za prehrambenu industriju, oni odlaze u
hemijsku industriju za punjenje varikina, 
sonih kiselina, antifriza i tako dalje, ali je važno da smo napravili
dobru cenu i za naše kupce. Ona je znatno povoljnija od one koju bi plaćali da
pravimo boce od novog materijala.

 

Obnovljivi izvori energije –
naredni korak

 

Na pitanje da li je razmišljao
da reciklažu proširi i na komunalni plastični otpad, pre svega na PET ambalažu,
Kotur kaže da bi takav poduhvat za firmu njegove veličine, koja zapošljava osam
radnika, bio preskup. –  Ja sada imam 70 do 80 odsto iskorišćenja
otpadnih sirovina. Komunalni otpad iziskuje veća sredstva i za prikupljanje i za
samu preradu i podrazumeva manji procenat iskoristljivosti. Ja smatram da
kompanija moje veličine nema potencijal da se nosi sa ovim poslom, već bi za to
iza prerađivača morala da stane ili neka velika investiciona grupa, ili država,
odnosno lokalna samouprava  –
smatra on, tvrdeći da bi projekat reciklaže komunalnog plastičnog otpada, uz
dobru organizaciju, vođenje računa o troškovima i kretanju sirovina na tržištu,
mogao da bude isplativ.

 

Ono što našeg sagovornika u
ovom trenutku zaokuplja je proizvodnja energije iz obnovljivih izvora, odnosno
transformacija nusprodukta u preradi otpada u neke vidove energije. Kotur,
naime, planira da već ove godine u svojoj firmi instalira opremu uz pomoć koje
će neiskoristljivi deo otpada koji ostane nakon njegove prerade, uz
odgovarajuće peći i filtere za vazduh, iskoristiti za zagrevanje proizvodnih
hala u sopstvenoj firmi. 

 

– Proizvodnja energije iz obnovljivih izvora je tema o kojoj će se tek
govoriti jer je to, uz globalno zagrevanje, svetsko pitanje broj jedan.
Budućnost jeste u tome. Ako uspete da iz otpada generišete energiju, da otpadom
koji pretiče iz prerade komunalnog otpada, na primer, zagrejete jedno selo ili
tople leje u njemu, jednom minicentralom obezbedite struju za jednu ulicu, ili
energijom vetra koji, na primer ovde gde se ja nalazim duva najmanje 250 dana u
godini, napojite bar nekoliko firmi u industrijskoj zoni, vi ste napravili veliki
uspeh, pojeftinili proizvodnju, poboljšali standard stanovništva i, naravno,
sačuvali životnu sredinu – ocenjuje Nikola Kotur. On naglašava da sve te
stvari treba pokretati na vreme i u našoj sredini, kako ne bismo, kao što obično
biva, kasnije već gotova rešenja kupovali za velike pare.

 

Inače, preduzeće
"Nikolo", koje zapošljava 8 radnika, u prošloj godini preradilo je
oko 80 tona otpadne plastike, od čega je najveći deo iskoristilo za sopstvenu
proizvodnju. Firma je, kaže Kotur, prvenstveno izvozno orijentisana. – U izvoz ode oko 80 odsto naše proizvodnje. Do
sada smo uspeli da otvorimo tržišta Bosne, Makedonije, Hrvatske i Slovenije.
Plan za ovu godinu je da pokrijemo Crnu Goru i Albaniju. Za nas je posebno
važan izvoz u Sloveniju jer nam on otvara vrata i za sve ostale zemlje Evropske
unije – navodi on, dodajući da i u zemlji "Nikolo" ima dobre i
jake partnere.