Firmarina predstavlja izvorne prihode lokalnih budžeta pa je odluka da se ukinu, prilično razgnevila gradske i opštinske čelnike na jugu Srbije koji ne vide način kako da nadoknade izgubljeno
U budžetu Vranja za 2013, čija je izrada u toku, nedostajaće 130 miliona dinara, ili sedam odsto ovogodišnjeg koji iznosi 1,9 milijardi.
Ovaj deficit direktna je posledica odluke Vlade Srbije da krajem oktobra usvoji predlog Ministarstva finansija i privrede, koje vodi lider Ujedinjenih regiona Srbije Mlađan Dinkić, i izmenama Zakona o izmenama budžetskog sistema ukine komunalne takse (firmarine), koje su predstavljale Ustavom zagarantovane „izvorne prihode“ lokalnih samouprava.
Ostale rupe u budžetu
U susednoj Surdulici firmarine čine trećinu budžeta od 540 miliona pa Novica Tončev, predsednik opštine, danima već „lupa glavu“ kako da u narednoj godini nadomesti ovaj novac:
– Predlog Dinkićevog ministarstva je sulud, kao i odluka Vlade – ogorčen je Tončev.
Prema njegovim rečima, Mlađan Dinkić želi da apsolutno centralizuje finansije u državi:
– Ukidamo prihode, a na drugoj strani tražimo kredite i pomoć iz inostranstva! Pa, neka mi neko objasni zašto kafić, koji pravi hiljadu evra dnevnog pazara, ne može da godišnje izdvoji sto, a da ne govorim o velikim firmama – ogorčen je Tončev.
Međutim, osnovni prihod od firmarine ove opštine činile su tri velike kompanije koje posluju na njenoj teritoriji: fabrika vode „Rosa“, koja je u vlasništvu „Koka kole“, austrijski „Knauf“ i hidroelektrane „Vrla“ „Elektroprivrede“ Srbije.
Zbog toga Tončev kaže da su izmenama Zakona o izmenama budžetskog sistema, na gubitku svi građani Surdulice:
– Korist će imati samo ove velike firme koje su do sada bez problema izdvajale novac za firmarinu – kaže on.
Firmarina predstavlja izvorne prihode lokalnih budžeta pa je odluka da se ukinu, navodno sa ciljem da se u vreme krize rasterete građani i privreda, prilično razgnevila gradske i opštinske čelnike na jugu Srbije.
Dragan Spirić, koji u Gradskom veću Vranja brine o budžetu i finansijama, objašnjava da je firmarina u ukupnim dažbinama koje su 2011. u Vranju plaćali privreda i građani iznosila 0,64 odsto.
– Kako taj iznos može predstavljati opterećenje za privredu, a ostatak od 99,36 procenata ne? – pita Spirić.
U Vranju je tokom 2011. godine naplaćeno 15,7 milijardi dinara javnih prihoda, dok je istovremeno gradskom budžetu, zajedno sa transferima vraćenim iz Beograda, od tog novca ostalo 1,435 milijardi.
– To je manje od 10 odsto. Ovo kao argument Vojvodini da mi uzimamo njima. Ko onda uzima naših 14 milijardi – pita Spirić.
Shodno tome, Mlađan Dinkić, ministar finansija, postao je glavni predmet gneva u Vranju, ali to ovde ni na koji način neće uticati na vlast jer se, za razliku od republičkog nivoa, u njoj ne nalaze njegovi Ujedinjeni regioni.
Dragan Spirić objašnjava da se do 31. avgusta ove godine u budžet na osnovu naplaćenih firmarina slilo 48,8 miliona dinara, a tokom čitave 2011. oko 130 miliona.
Raspon godišnje firmarine u Vranju, čija je visina određena 2005. godine, kreće se od 3.300, koliko plaćaju radnje, pa do 2,95 miliona dinara, koliko iznosi obaveza BAT-a (Duvanska industrija). Telekomunikacione kompanije (Telekom, Pošta, Telenor, Vip) plaćaju od 750.000 – 1,85 miliona, banke 676.000, a kockarnice 187.000.
– Zbog firmarine još nijedna firma nije otišla iz Vranja. Nijedna banka nije otišla, a došle su nove. Znači da je tržište reklo svoje. Da li je 183.000 godišnje razlog da NIS zatvori svoju pumpu u Vranju? Nije, jer je u međuvremenu došao OMV! Da li je kockarnicama mnogo 187.000? Ako jeste, neka odmah idu – kaže Spirić.
Komunalna taksa predstavlja takozvani opšti prihod budžeta, što znači da se koristi za sve rashode: da banalizujemo, i za zapošljavanje pripravnika, za mlade talente, sportiste, gladne i bolesne…
– Zbog toga će svi korisnici budžeta biti oštećeni naredne godine – reći će Spirić.
Prema njegovim rečima, Vranje će morati da se odrekne određenih, ne i vitalnih, projekata ali u ovom momentu ne može da kaže gde će konkretno morati da se štedi.
Kao kap u moru
Na teritoriji grada registrovano je oko 2.900 „privrednih subjekata“, od čega je oko 2.000 preduzetnika. Firmarina koju su donedavno svi oni plaćali, bila je određena na osnovu tri kriterijuma: gradske zone, veličine objekta i vrste delatnosti.
Perica Janković, koji je u prošlom sazivu Gradskog veća bio zadužen za privredu i preduzetnike, poznaje obe strane medalje. Kao čovek koji zna kako funkcioniše budžet, ukidanje firmarine ocenjuje kao potez koji može imati teške posledice po gradsku kasu, a kao privrednik se raduje ovakvoj mogućnosti.
– Visina firmarine nije menjana od 2005, a mi smo ispravili nepravdu prema lokalnim preduzetnicima koji su do pre nekoliko godina za ovu taksu izdvajali isti novac kao i velike kompanije, poput duvanske, Telekoma, Pošte, EPS-a…
Janković dodaje da su proteklih godina od firmarine sprovedeni projekti zapošljavanja školovanih pripravnika, omladinskog preduzetništva zajedno sa američkim USAID-om…
– Sad ne verujem da će biti prostora za slične poduhvate – ocenjuje Janković.
Dragan Aleksić, vlasnik „Nutrika“, jedne od najuspešnijih kompanija na jugu Srbije koja ima pedesetak zaposlenih i poslovni prihod od blizu 600 miliona dinara prošle godine, ogorčen je zbog ukidanja firmarine jer smatra da se radi o licemernom potezu vlasti.
Prema njegovim rečima, budžet će značajno biti zakinut od čega će korist imati samo veliki državni monopolisti:
– Firmarina, koja u slučaju moje firme iznosi 50.000 dinara godišnje, samo je kap u moru davanja prema državi. Nekim firmama će značiti njeno ukidanje, na primer bankama, duvanskoj industriji, državnim monopolima, koji u tu svrhu izdvajaju veliki novac, ali ja, a verujem i druge firme slične mojoj, ništa nećemo uštedeti jer nas vlast dere na drugoj strani – kaže Aleksić.
On objašnjava da „Nutriko“ godišnje za gradsko građevinsko zemljište daje 300.000, a za ekologiju 200.000 dinara..
– Neću, dakle, mnogo uštedeti – kaže Aleksić.