Valjevski nedeljnik
DNIP “Napred” privatizovan je pre šest meseci za 35 miliona dinara.
Privatizacijom list je, barem kako za sada izgleda, ušao u mirne vode nakon
dvogodišnjeg previranja prouzrokovanog
uplivom politike i interesa

Pre privatizacije
valjevski DNIP “Napred” izlazio je 62 godine uz dostignut prosečan tiraž od
preko 8.000 primeraka. Sa takvim tiražom, list je bio samofinansirajući i
nezavistan od osnivača SO Valjevo. Nezavisnost nedeljnika dovedena je u pitanje
2005. godine kada se vladajuća koalicija SPS – Nova Srbija – SNS – SRS – PSS u
SO Valjevo setila da bi od nedeljnika mogla zarad svojih interesa da napravi
stranački bilten. I još štošta.

Umetnost pravljenja veresije od gotovog

Počelo je
postavljanjem novog direktora…

Skupštinska većina
SO Valjevo je htela pod kontrolu list u smislu uređivačke politike. Prilikom
promene direktora uvek je bila praksa da se zaposleni pitaju za mišljenje, mada
opština kao osnivač postavlja direktora… Nikada nismo bili na opštinskom budžetu,
osim dela ugovora za jednu stranu da izveštavamo o delatnosti skupštine. To bi
procentualno bilo 1 do 2 odsto naših prihoda. Tada se završavao mandat
direktora Olge Petrović i bilo je logično da se produži. Radili smo dobro, tiraž
je bio 8.500 primeraka. Umesto toga opština je za direktora i glavnog urednika
postavila Jovana Bugarskog koji je kod nas do tada bio novinar poljoprivredne
rubrike – priča retroaktivno Zoran Milovanović aktuelni urednik “Napred” Valjevo.

Zbog toga je otpočeo
(8. jula 2005.) devetomesečni štrajk novinara, tokom koga su zbog opstrukcije
rada “zaradili” otkaze, krivične prijave i saslušanja u policiji zbog kleveta
upućenih direktoru. Ni “otpisani” novinari
nisu ostali dužni pa su tužili direktora za nezakoniti rad da bi konačno bili
vraćeni na posao odlukom Ministarstva za rad i socijalna pitanja s kraja marta
2006. godine.

Vd direktor postaje Dragan Branković inače sadašnji
direktor, a od opštine postavljen
direktor Bugarski gubi podršku koalicije na vlasti i napušta list. Uz otkaze
odlaze i novinari koje je Bugarski zaposlio nakon što je suspendovao i otpustio
prvu postavu “Napred”.

Ispostavilo se da
je odlaskom Bugarski poneo pečat i logo , koji je u međuvremenu zaštitio i
postao vlasnik 50 godina starog loga “Napred”.

“Privatizacija” loga

Nas sada najviše
zanima sudbina krivičnih prijava koje smo podneli protiv bivšeg direktora. Prva
je zbog stavljanja zgrade u kojoj se nalazi list (57 kvadrata), koja je inače
pod zaštitom države, pod hipoteku na ime godišnjeg ugovora vrednog 30.000 eura
za jednogodišnje advokatsko zastupanje i druge usluge. Hipoteka bi se
aktivirala ukoliko list ne bi do kraja 2006. godine namirio ovu materijalnu
obavezu. Druga prijava je što Bugarski četiri dana nakon što je razrešen
funkcije sa računa “Napred” skida 712.000 dinara – kaže Milovanović o aspektima
nasleđa štrajka.

Zanimiljiviji deo
priče je zaštita loga “Napred”, koji Bugarski u Zavodu za patente zaštićuje neposredno
pre nego što biva smenjen (mart 2007), i to na svoje ime. Suđenje zbog ovoga još
traje…

Bivši direktor je
došao do ideje da se ipak nekako ”ovajdi” od “Napreda”, pa je kod pomenutog
zavoda podneo zahtev da zaštiti, ni manje ni više, nego glavu lista “Napred” i
to pod svojim punim imenom i prezimenom ! Znao je da je “Napred” dobar
proizvod, pa je odlučio da bez para prigrabi znak koji svi u ovom delu Srbije
prepoznaju. Uložili smo tužbu, a Okružni sud u Valjevu je presudio u našu
korist (uz obrazloženje da je to “opšte poznata stvar”). Vrhovni sud Srbije je
preinačio ovu odluku i logo dodelio bivšem direktoru. Tražili smo reviziju presude jer logo pripada “Napred” još
od kada je 1957. godine osnovano DP “Napred”, i od tada smo svuda poznati po našem
znaku – kaže Dragan Branković direktor “Napred”.

S obzirom da na
odluku Vrhovnog suda nema prava žalbe neizvesno je da li će ”Napred” dobiti
nazad prvenstvo prava korišćenja “glave
lista”.

U međuvremenu zemaljski
dani su tekli i teku, pa je 29. marta 2007. godine Društveno novinsko izdavačko
preduzeće “Napred” prodato valjevskom biznismenu Živanu Nediću za 35 miliona
dinara.

Posle privatizacije ostala priča

Rano je za ozbiljnije
komentara šta će ubuduće biti sa listom. Za sada je stabilno – ni na bolje ni
na gore. Tiraž nam je ponovo preko 9.000 primeraka jer je tokom štrajka bio
upola manji – kaže o posledici privatizacije Zoran Milovanović urednik lista.

Kada sam došao na
mesto direktora bili smo u dubiozi, nekih 900.000 dinara, mada smo odmah uspeli
da “vratimo” neke ugovore, pa je minus bio manji – kaže još Dragan Branković
direktor, sada već privatizovanog nedeljnika.

Iz prethodne priče,
privatizacija je valjevskom nedeljniku došla kao neka vrsta rehabilitacije i
mirne luke nakon burne 2005/06. godine.

Iz Valjevskog
nedeljnika kažu da je ono što se događalo sa njima pre bio pokušaj brutalne
političke kontrole, nego pokušaj da se za nekog “pripremi” privatizacija medija
po što bagatelnijoj ceni (ova “pojava”je inače na delu). Izjava Olge Petrović
direktora pre dolaska Bugarskog, data tokom štrajka da je cilj cele “ujdurme da
se neko dočepa velelepne zgrade u centru Valjeva” u kojoj su smešteni “Napred”
i Radio Valjevo, otvara i ovo pitanje. Sa tim u vezi je i zahtev novinara (!?)
da opština Valjevo u svoj posed vrati zgradu kojoj su koristili bez nadoknade
od 1967. godine. SO Valjevo je “poslušala” novinare i 31. marta 2006. godine
preuzela zgradu koja nije sa listom prodata u privatizaciji i za čije korišćenje
“Napred” sada plaća.

Tekuća privatizacija
medija na primeru valjevskog ”Napred” pokazuje kolika je stvarna, i od čega sve
zavisi njihova vrednost, nezavisnost i snaga reči. Kreće se negde između
papirne igračke u rukama politike i “nazavisnosti” u rukama privatnika.