U decembru 2021. godine, na ulicama grada Šapca osvanuli su plakati koji su grafički podsećali na poternice iz vestern filmova, sa slikama troje Šapčana. Jedna od njih bila je Isidora Kovačević, urednica „Podrinskih“. Na poternicama je pisalo „Traže se“, uz obećanu nagradu građanima Šapca – miran san Šapčana. Ispod imena mlade urednice lokalnog medija stajalo je i „medijski pokrovitelj batinaša“.
Tri godine nakon ovog događaja i medijskog interesovanja za slučaj doneta je prvostepena presuda – dve godine zatvora za lice koje je lepilo plakate u alkoholisanom stanju, uz meru zabrane približavanja i komunikacije sa oštećenom u trajanju od godinu dana. O naručiocima, kreatorima kampanje i odgovornima za štampanje takvog materijala – ni reči.
Krivični sudski postupak, vođen pred Osnovnim sudom u Šapcu tokom tri godine pod predmetom 3 K-849/22, i pored prvostepene presude kojom se osuđuje lice koje je lepilo poternice, još uvek nema konačan epilog. Ovaj slučaj predstavlja specifičan primer zastrašivanja i targetiranja novinara u lokalnim zajednicama u Srbiji. U konkretnom slučaju, jedini razlog zbog kojeg se novinarka i urednica Isidora Kovačević našla na poternici bio je to što je profesionalno obavljala svoj posao i objektivno informisala javnost o aktuelnim događajima u Šapcu.
Šta je prethodilo sudskom procesu?
Dana 27.11.2021. godine, na šabačkom mostu preko reke Save, tokom protesta građana i blokade mosta, došlo je do sukoba između okupljenih građana i maskirane grupe mladića. Građani su mirno protestovali izražavajući svoje neslaganje sa Zakonom o eksproprijaciji i referendumu. U pokušaju da probije blokadu mosta, koristeći bager, aktivista vladajuće Srpske napredne stranke krenuo je ka okupljenim građanima. Iza bagera išla je grupa maskiranih mladića sa palicama, koja je napala i tukla mirno okupljene građane. Vozač bagera nije krio svoj identitet. Do sada, on nije sudski procesuiran zbog ovog incidenta, kao ni maskirani napadači sa bejzbol palicama, koji su svoj identitet skrivali fantomkama.
Šta se tada dogodilo?
O ovom događaju na šabačkom mostu javnost je izveštavala Isidora Kovačević putem medija u kojem je radila – „Podrinske“. Njeno izveštavanje bilo je profesionalno, objektivno i u skladu sa Kodeksom novinara i Zakonom o javnom informisanju i medijima. Prema analizi sadržaja, koju su advokati kasnije sproveli, u izveštavanju nije bilo uvreda, kleveta ni netačnih informacija. Uz tekst su objavljene i fotografije vezane za ovaj događaj.
Jedini cilj, zadatak i Isidorina želja bili su da građane Šapca i Srbije informiše na profesionalan i objektivan način o realnoj ljudskoj borbi za zaštitu osnovnih prava, dostojanstva i potrebi za boljom i sigurnijom budućnošću.
Reakcija SNS-a na medijske priloge
Kao odgovor na medijsko izveštavanje „Podrinskih“, ubrzo su se pojavile odštampane poternice, koje su izlepljene po ulicama Šapca, ubačene u poštanske sandučiće i okačene na parkirane automobile. Na njima su targetirana tri lica: jedan lokalni advokat, maloletno lice i urednica „Podrinskih“. Poternice su imale zajednički naslov „Traže se“, a ispod slika svakog od njih stajala su objašnjenja puna sarkazma – „konsiljere batinaša“, „kriminalac“ i „medijski pokrovitelj batinaša“. U prevodu, „konsiljere batinaša“ bi mogao označavati osobu koja savetuje mafiju ili koordinira aktivnosti nasilnika, bilo u političkom, kriminalnom ili nekom drugom kontekstu. „Medijski pokrovitelj batinaša“ može označavati novinare i medije koji kroz svoje izveštavanje opravdavaju, prikrivaju ili čak podstiču delovanje nasilnih grupa, bilo da su politički ekstremisti, plaćeni provokatori ili neki drugi akteri koji koriste silu za ostvarenje svojih ciljeva.
Građanima Šapca je kao nagrada obećan „miran san“. Na taj način, bezbednost i sigurnost Isidore i ostalih targetiranih građana, kao i njihovih porodica, bile su ozbiljno ugrožene i dovedene do krajnjih granica straha i agonije.
Nakon što su poternice sa Isidorinom slikom dospele u javnost, započela je pravna borba za pronalaženje počinilaca, ali i psihološka borba za prevazilaženje strahova i trauma nastalih ovim događajem.
Pravna borba – Odmah nakon događaja, Isidora je prijavila slučaj Policijskoj upravi Grada Šapca i dala niz izjava o nasilnom incidentu. O tome je obavešten i zamenik Osnovnog javnog tužioca u Šapcu. Na ovaj događaj reagovala je i Advokatska komora u Šapcu podnošenjem krivične prijave protiv NN lica.
Postupajući suprotno osnovnim pravilima rada svake Policijske uprave, PU Šabac je Osnovnom javnom tužilaštvu dostavila izveštaj bez zapisnika i bez bilo kakvog pisanog dokumenta na osnovu kojeg bi se sa sigurnošću moglo utvrditi kako i na koji način su pripadnici ove PU došli do saznanja da je „potencijalni“ izvršilac krivičnog dela upravo fizičko lice protiv koga je kasnije pokrenut krivični postupak. Na taj način institucije, čiji je osnovni zadatak zaštita sigurnosti građana i očuvanje ustavnog poretka, postupaju na način koji unosi niz kontradiktornosti i nelogičnosti, obesmišljava njihovu ulogu i dovodi do pravne nesigurnosti građana.
Pokretanje i tok sudskog postupka – Na osnovu izveštaja nadležne PU Šabac i aktivnosti preduzetih od strane Osnovnog javnog tužilaštva, pred nadležnim Osnovnim sudom u Šapcu pokrenut je krivični postupak za krivično delo ugrožavanja sigurnosti. Postupak je pokrenut protiv lica koje je procesuirala Policijska uprava u Šapcu. To lice je pre pokretanja krivičnog postupka u PU Šabac priznalo da je izvršilo krivično delo koje mu se stavlja na teret. Međutim, tokom trajanja krivičnog postupka, negiralo je izvršenje krivičnog dela, a u sudskim dokumentima navedeno je da se „isti ne smatra ni krivim ni odgovornim za to“.
Glavni pretres pred Osnovnim sudom u Šapcu završen je 2. oktobra 2024. godine, kada je objavljena odluka Suda kojom je okrivljeni oglašen krivim za krivično delo ugrožavanja sigurnosti koje mu se stavlja na teret. Tekst prvostepene odluke, odnosno njen prepis, uručen je tri meseca kasnije.
Uloga Stalne radne grupe za bezbednost novinara
Uključivanje Stalne radne grupe za bezbednost novinara u ovaj slučaj predstavljalo je jedan od načina na koji su se medijska udruženja borila za veću vidljivost ovog sudskog postupka. Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je 2016. godine i jedan je od mehanizama za zaštitu novinara u Srbiji, iako se često suočava s kritikama zbog sporog rešavanja pojedinih slučajeva i nedostatka konkretnih rezultata u zaštiti novinarskih prava.
Cilj Radne grupe jeste unapređenje zaštite novinara, brža reakcija na pretnje i napade, kao i sistemsko rešavanje problema ugrožavanja novinarskih prava u Srbiji. Čine je predstavnici Ministarstva unutrašnjih poslova, Republičkog javnog tužilaštva, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije, kao i predstavnici medijskih i novinarskih udruženja.
Slučaj Novinari sa poternice bio je u fokusu pažnje medijskih udruženja. Kao rezultat medijske pažnje usmerene na ovaj slučaj, održan je sastanak Radne grupe u Šapcu, na kojem su učesnici na lokalnom nivou direktno diskutovali o ovom slučaju. Ovaj sastanak ukazao je na potpunu nekoordiniranost između organa na republičkom i lokalnom nivou, ali i između tužilaštva i policije. Ipak, mora se priznati da su stalni monitoring i praćenje ovog slučaja od strane medijskih i novinarskih udruženja predstavljali vrstu pritiska koji je, na kraju, doveo i do donošenja presude.
Pravni epilog- I pored prvostepene presude, epilog slučaja Novinari sa poternice i dalje se ne nazire. Kašnjenje u uručenju presude učesnicima u postupku samo je jedan u nizu propusta i nejasnoća u pravosudnom sistemu, koji je u ovom slučaju očigledno ozbiljno zakazao.
Stvarni krivci i nalogodavci u ovom slučaju nisu otkriveni niti procesuirani, dok su oštećena novinarka i lokalna zajednica ovakvom presudom tek delimično umireni. Pravosudni sistem nije dao svoju konačnu reč, budući da prvostepeni postupak pred krivičnim sudom još uvek nije završen.
Moguće opcije pravnog epiloga- Učesnici u postupku, pre svega oštećeni i njihovi punomoćnici, koji žive i rade u Šapcu – lokalnoj zajednici gde se svi međusobno poznaju – izražavaju ozbiljnu sumnju u to da je lice, koje je prvostepeno osuđeno, zaista izvršilo krivično delo koje mu se stavlja na teret.
Razlozi za ovu sumnju leže u činjenici da u sudskim spisima faktički ne postoji nijedan dokaz o njegovoj krivici, osim njegovog prvobitnog priznanja u Policijskoj upravi Šabac, koje je tokom krivičnog postupka negirao. Dodatno, učesnici u postupku ukazuju na saznanja da je okrivljeni i ranije bio osuđivan, ali, prema njihovim tvrdnjama, za delo koje nije počinio, već ga je priznao u zamenu za novčanu nadoknadu.
U ovakvim okolnostima moguće je ukidanje prvostepene presude, a u ponovljenom postupku postoji mogućnost donošenja oslobađajuće presude. Takođe, postoji i opcija da u ovom slučaju nastupi zastarelost.
Sve ovo ukazuje na mogućnost da naručioci i idejni tvorci poternice nikada neće biti procesuirani, dok bi lice koje je prvobitno priznalo lepljenje poternica moglo biti oslobođeno.
Psihološka borba- Paralelno s pravnom borbom, Isidora Kovačević, kao mlada novinarka i urednica, vodi jednu od svojih najvećih životnih i profesionalnih bitaka. U toj borbi nastoji da događaj koji je pogodio nju i njene sugrađane učini vidljivijim za javnost, pretvarajući svoje strahove u snagu koju želi da prenese ostalim građanima i kolegama. Nada se da će njeno iskustvo doprineti podizanju svesti javnosti i osnažiti ljude u borbi za istinito i kvalitetno informisanje, kao i za profesionalno funkcionisanje pravosudnog sistema. Zastrašivanje ove mlade i hrabre žene nije se završilo ovim slučajem – i dalje se suočava s različitim oblicima pritiska, uključujući poruke i komentare na društvenim mrežama kojima se omalovažava njen rad i upozorava da izbegava potencijalne opasnosti u lokalnoj sredini u kojoj je rođena. Ovakve pretnje, koje traju već tri godine, značajno su promenile njen život. Danas je Isidora Kovačević angažovana na TV Nova u Beogradu, čime je jedan deo svog života izmestila u drugu sredinu, u kojoj se, očigledno, oseća sigurnije.
Zaključna analiza– Sudski slučaj „Novinari sa poternice“ još uvek nije završen, ali je dosadašnji proces razotkrio brojne nedostatke. Jasno je da Srbiju, kao zemlju u procesu demokratizacije, čeka dug put ka doslednom poštovanju osnovnih moralnih i profesionalnih normi i načela.
Ovaj slučaj pokazao je kako novinari koji se pridržavaju profesionalnih standarda, poštuju Kodeks novinara i postupaju u skladu sa Zakonom o javnom informisanju mogu postati mete pritisaka i zastrašivanja. Oni mogu biti izloženi opasnosti, zabrinuti za sopstvenu bezbednost i sigurnost svojih najbližih, dok istovremeno u pravnoj i životnoj borbi ne dobijaju adekvatnu zaštitu.
Novinarska i medijska udruženja igraju ključnu ulogu u borbi za zaštitu novinara. Njihova dužnost je da pruže podršku i pomoć kolegama koji se nađu u sličnim situacijama. Njihove aktivnosti moraju biti još angažovanije i usmerene ka zaštiti novinarske profesije i integriteta, uz istrajnost u praćenju ovakvih slučajeva i informisanju šire javnosti o njima.
Jačanje uticaja i glasa kroz učešće u Stalnoj radnoj grupi za bezbednost novinara jedan je od mehanizama za postizanje ovih ciljeva. Iako spor, ovaj mehanizam omogućava novinarskim i medijskim udruženjima da, zastupajući interese novinara, javno ukazuju na slabosti u koordinaciji policije, javnog tužilaštva i sudstva, kao i da istražuju sporne aspekte koji mogu dovesti do ovakvih epiloga.
Autori Studije slučaja su advokati:
Dragan Lazarević
Nela Jeremić Ilić
Selena Lazarević
Advokati su dugogodišnji saradnici pri pravnoj pomoći Poslovnog udruženja Asocijacije lokalnih i nezavisnih medija “Lokal pres“.