Društvene mreže su omladini servirale raznorazne sadržaje koji su im dostupni samo jednim klikom. Zahvaljujući globalizaciji, generaciji Zed je sve dato putem interneta, te samim tim mogu uživati u filmovima i drugim kulturološkim sadržajima u udobnosti svog doma. Međutim, magija bioskopskog platna i pozorišne scene se ne mogu tako lako preneti online, te se samim tim njihova lepota gubi.
Čari bioskopskog platna i pozorišne scene
Za razliku od filma pozorište predstavlja jedan drugačiji umetnički čin. Zahvaljujući glumcima publika ima priliku da oseti magiju koja se dešava ispred njih samih i koju samo živi kontakt može da prenese. Prema rečima, glumca Akademskog pozorišta SKC u Nišu Petra Ščepihina, pozorište je živi kontakt koji je često prisan i intiman, pruža tu mogućnost razmene energije u datom trenutku i svakim igranjem predstave se i glumačka igra unapređuje.
Pozorišni glumac ima priliku da se razmaštava i da non-stop nudi neka nova rešenja koja su u službi lika kog igra. Film sa svim svojim prednostima je već gotov proizvod i nema mogućnosti da se kao u pozorišnoj predstavi produbuljuje priča iz igranja u igranje. Pozorišna predstava je kao jedna velika rupa koja se non -stop otkopova sve dublje i dublje, objasnio je Ščepihin.
Omladina kao publika
Odlazak na književne večeri ili pak izložbe i nije nešto popularno kod mladih. Današnje generacije su više zainteresovane za odlazak u bioskop ili neku dobru svirku. 
PR menadžerka bioskopa Cineplexx u Nišu Jovana Protić je objasnila kako veliki deo gostiju čini upravo omladina.
Odlazak u bioskop oduvek je predstavljao osim uživanja u filmu, i socijalni momenat boravka u grupi i povod za druženje, pa su tako naši najverniji posetioci upravo mladi ljudi. Međutim, neminovno je to da je posećenost veća kada su premijere u pitanju. Istinski ljubitelji određenih franšiza ili filmskih Univerzuma, prvi će pogledati film na premijeri ili pretpremijeri. Kada govorimo o domaćim filmovima na čijim premijerama se pojavljuje i autorska i glumačka ekipa, gostima bioskopa to bude dodatna motivacija za dolazak, pored samog filma, jer publika voli da upoznaje svoje junake, dodala je Protić.
Na pitanje koji filmovi privlače najviše pažnje, Jovana Protić je odgovorila da su to definitivno ostvarenja domaće kinematografije.
Kada je omladina u pitanju na listi od deset najgledanijih filmova u 2021. godini prva dva mesta zauzimaju domaći filmovi – ,,Toma” i ,,Južni vetar: Ubrzanje”, zatim sledi ,,Spajdermen: Povratak kući” i ,,Nije vreme za umiranje” sa Danijelom Krejgom u ulozi tajniog agenta 007 (izvor FFCS), istakla je Jovana.
Kulturološke vrednosti i njihov razvitak kod omladine
Kao posledica razvoja tehnologije, mladi imaju mogućnosti gledanja određenih kulturoloških sadržaja online. Međutim, da li se kulturološke vrednosti mogu preneti i dočarati online?
Profesorka Filozofskog fakulteta Nataša Simeunović Bajić smatra da je teško postaviti granice šta su to prave kulturološke vrednosti. Marinu Abramovič bi u mnogim zemljama van Zapada okarakterisali sasvim suprotno od stvaranja pravih umetničkih i kulturoloških vrednosti. Ako bismo se vratili Benjaminu i njegovoj auri koja postoji oko autentičnog izvođenja pozorišne predstave, onda bismo rekli da je potrebno edukovati mlađe generacije da razviju naviku odlaska u pozorište. Ali, i institucije kulture se menjaju i mi sada u ovom trenutku ne možemo da predvidimo koje će se nove u budućnosti pojaviti i kakve će se prave ili neprave kulturološke vrednosti razviti. Pošto selekcija nasleđa pripada budućim generacijama, videće se šta će iz ovog vremena ostati kao prava vrednost, objasnila je Bajić.
Obrazovni sistem je veoma važan i potrebno je izgraditi čvrstu vezu između škola i kulturnih institucija. U Srbiji to već postoji, ali su unapređenja potrebna. Prema rečima Nataše Simeunović Bajić, porodica je takođe važna za razvijanje kulturnih navika. Ako se u kući sluša klasična muzika, vrlo je mala mogućnost da deca u takvom okruženju ne razumeju njenu vrednost. Dakle, potrebna je edukacija roditelja prvenstveno u domenu medijske pismenosti, jer mediji sve više i više inkorporiraju sve delove kulture koja se odvija svakodnevno, rekla je Bajić.
Autorka: Nataša Spasovski
“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“