Mlade treba podržati i stvoriti
uslove da se afirmišu u političkom životu i ne igraju samo epizodne
uloge. Elementarno pitanje na koje mladi u Odžacima, ako žele da budu samo
svoji i politički lideri, moraju da odgovore je njihova sopstvena aktivnost,
angažovanje i uključivanje u politički život

 

Ujedinjena omladina Odžaka je nestranačka organizacija, čiji je cilj odbrana
budućnosti opštine i njenih građana. U svom svojevrsnom programskom manifestu,
definisanom i obelodanjenom krajem 
prošle godine, mladi Odžaka su napisali: ,,Mi volimo svoj grad i opštinu
i ne želimo da nas neko tera iz naše sredine, želimo da skrenemo pažnju
nadležnim pojedincima iz lokalne vlasti i ustanova da naša organizacija više
neće da dopušta da se neko poigrava sa našom perspektivom i životima“.

 

Mladi na marginama

I odmah, na samom startu, u jeku sve zaoštrenijih odnosa na lokalnoj
političkoj sceni, pojavila se  grupa
mladih, nezadovoljnih ukupnim stanjem u sredini koja objektivno ne pruža šansu
za opstanak i kojoj već dugo ne cvetaju ruže, poput desetina i stotina sličnih
malih provincijskih sredina širom Srbije. Situacija u opštini Odžaci, dakle,
nije mnogo različita od one na jugu Srbije ili u nerazvijenoj opštini Žitište u
Vojvodini.

 

,,Ukupno stanje u privrednom i kulturnom
životu, ali i mogućnostima da se ostvare egzistencijalne potrebe u stvari bile
su ona pokretačka snaga da se mladi u Odžacima organizuju“, ističe Goran
Lazarević, član OO DSS ,,ali  i činjenica
da smo uvereni da je neophopdno da se mladi u ovoj sredini  aktivnije bave politikom. Uvereni smo da je
među mladima potrebno ostvariti  više
prostora za uspostavljanje međusobnog poverenja i međusobne tolerancije, bez
obzira na političku obojenost. Razlog za to je veoma jednostavan – mladi su
generalno u partijskoj strukturi u većini slučajeva  na marginama, zanemareni i manje ili više
služe kao svojevrsni paravan i dekor starijim partijskim drugovima. Mladi su
dakle u svojevrsnoj krletki , dakle u zamci 
stranačke identifikacije što 
dovodi do ostrašćivanja i onemogućava puniju i dosledniju saradnju svih
mladih koji, po pravilu, treba da budu pokretačka snaga razvoja, s obzirom na
podudarne interese, pre svega egzistencijalne.“

 

Mladi su nezadovoljni ukupnom situacijom, nezadovoljni možda i činjenicom
da u Odžacima nije konstituisana vlast po ugledu na republiku i pokrajinu,
vlast koja bi bila ,,prohodna“ po vertikali koja bi obezbedila da se više novca
iz različitih fondova, ali i pokrajinske kase, slije u ovu sredinu. Mladi su
revoltirani zbog svega toga i, ne slučajno, svoj revolt usmeravaju  protiv aktuelne vlasti. Istovremeno, prema mnogobrojnim
ocenama i analizama, sami su sebe, na neki način, izopštili iz političkog
života, jer znatan broj nije ni izašao na parlamentarne, pokrajinske i lokalne
izbore, a o izborima za Savete mesnih zajednica da se i ne govori.

 

Prema mišljenju Davora Anđelkovića, zamenika predsednika omladine SPS za
mladog čoveka u odžačkoj opštini, zaokupljenog pragmatičnim problemima i
potrebama (egzistencijalnim, pomanjkanjem posla, obrazovanjem i sl.) bavljenje
politikom je jedina šansa da se neki od tih ciljeva brže i jednostavnije,
rečju, prečicom reše. ,,Osnovno opredeljenje organizovanja mladih ljudi u
odžačkoj opštini je bila borba za bolje sutra i stvaranje uslova za više radnih
mesta, bolje uslove školovanja“, kaže Anđelković i dodaje da već više od 10
godina u odžačkoj opštini se ništa ne pomera sa mrtve tačke i da je bilo
krajnje vreme da se krene u akciju. Međutim, po njegovim rečima kao i mnoge
druge aktivnosti i ovo organizovanje mladih bez obzira na stranačku pripadnost
dočekano je ,,na nož“ i osude u većini stranaka, od strane starijih stranačkih
kolega. ,,Naša želja nije bila da rušimo vlast nego da se aktivno
uključimo  u kreiranje privrednog,
kulturnog, …života u našoj opštini. Činjenica 
da opštinu već godinama vodi ista garnitura ljudi koji to loše rade
nameće potrebu da se mladi u što većem broju uključe u rukovodeće strukture. U
tome vidim šansu da naša opšina krene putem bržeg razvoja u protivnom odliv
stanovništva, posebno mlađeg ,u veće centre i dalje će se nastaviti“, kaže
Anđelković.

 

,,Kao nestranačka ličnost uveren sam da Ujedinjena omaldina Odžaka nije
nastala spontano, ali je evidentno da je bila kratkog daha i da nije u
političkom miljeu ostavila znatnijeg traga i uticaja“, ističe Aca Milutinović
iz Ratkova.

 

,,Autentični interesi mldih, duboko sam uveren, ne mogu se ostvariti kroz
tuđe ideje.  Istovremeno mladi se kao
politički lideri mogu ostvariti u 
partijama s demokratskim ustrojstvom, ali ne  pod pritiskom 
i da bi se zadovoljila forma – da ih mora biti toliko i toliko u
strukturama stranke, u parlamentima i slično. 
Interesi mladih, ma kako bili politički obojeni identični su, a lične intereseu
političkoj borbi treba staviti u drugi plan što je, mora se priznati, izuzetno
teško i zahtevno. Samo tako koncipirana aktivnost, bez ostrašćenosti, pre
svega, ali i upliva uskogrudih ličnih i interesa stranke koja ne vodi računa o
opštem interesu, omogućiće mladima da se bar za trenutak uzdignu iznad
svakodnevice i istinski postanu politički lideri u svojoj sredini i Srbiji u
celini “, precizira Milutinović.

 

Istini za volju, mladi u Odžacima ne greše,što se bar ocena tiče. Ali sve
je ostalo samo na tome, a te ocene, jasno je kao dan, dolaze iz kuhinja
opozicionih stranaka na lokalnom nivou, koje se iz petnih žila trude, što je i
zadatak opozicije, da dođu na vlast. U toj borbi ne biraju sredstva. Rukovode
se idejom da u ratu nema ni pravila ni zakona.

 

Elementarno pitanje na koje mladi u Odžacima, ako žele da budu samo svoji i
politički lideri, moraju da odgovore je njihova sopstvena aktivnost,
angažovanje i uključivanje u politički život. Ako je to kroz stranke i u
strankama, onda to mora biti transparentno, jasno i nedvosmisleno. Ni u kom
slučaju se ne smeju ,,poput rđe zaodenuti u crveni plašt“ i nuditi tuđe ideje,
predstavljajući ih kao autentične, nestranačke i prvenstveno usmerene ka
razrešavanju nagomilanih socijalno-ekonomskih problema. Naravno, nije dovoljno
samo želeti, nego treba se i ozbiljno uključiti i dati konkretan doprinos da se
nešto promeni i dogodi na političkom planu. Samo sopstvenom aktivnošću,
političkim angažmanom, kako tvrde stručnjaci, ali i ličnim primerom mogu
animirati učmalu sredinu kakva je odžačka, i pokrenuti ,,stvar s mrtve tačke“.
Konačno, manje ili više, ako ne drugačije, kroz različite tribine, aktivnosti,
akcije i manifestacije, u sredini kakva je ova, politički akteri građani, a
znatan deo je mladih, svoju političku volju ispoljavaju na jedini demokratski
način – na izborima!

 

Izbora je u Odžacima bilo mnogo, čak i referenduma o poverenju aktuelnoj
političkoj vlasti. I u dve decenije, od kako je na snazi višestranačje, sve je
manje ili više ostalo isto – na vlasti su opstajali oni koji su dobijali
najveće poverenje građana, što je nekako i logično, ali i ne po volji svima…

 

Onim malobrojnim mladim ljudima u opštini, koji dižu glas zbog
,,nestranačkog-stranačkog“ organizovanja mladih, neumesno zvuči poziv i
prozivka građana što su glasali kako su glasali. Neumesno je uostalom,
optuživati  nekoga za samovlašće,
uzurpaciju vlasti i slično, a da su svoj legitimitet ti isti potvrdili na
izborima. U formiranju vlasti, dodaje ona druga opcija mladih, učestvovali smo
svi, podjednako, svojim činjenjem i nečinjenjem. Dakle, glasom za, protiv ili
možda uzdržanim. Sami smo, dakle, tvorci svoje sudbine. Zato mladi moraju biti
politički lideri u Srbiji na taj način što će svuda ,,uzimati stvar u svoje ruke“,
na demokratski, legitiman način. Ružno bi bilo da mladi budu zavedeni, zarad
neke  sitne stvari i ustupka, da se  povedu za onima koji u sopstvenoj nemoći žele
nasilno da ruše postojeći sistem vlasti. To bi bilo i nedopustivo i mimo
elementarnih demokratskih principa.

 

Zašto ćuti Ujedinjena omladina?

 

U Odžacima, inače preovlađuje stav i mišljenje da je nestranačko i
nadstranačko okupljanje celishodno. Ali, da je 
pokušaj stvaranja Ujedinjene omladine Odžaka, pod patronatom  ,,neke“ stranke, a pod plaštom  neutralnosti, očito doživeo fijasko. Događaji
u poslednjih nekoliko meseci daju razlog za ovakve ocene. Pokušaj
prekomponovanja vlasti u Odžacima, raspad koalicije radikala s jedne, i
socijalista i PUPS-a s druge strane, ne daje rezultata. Sve se u lokalnom
parlamentu  odvija kao neka loša
komedija, a Ujedinjena omladina, koja je bila toliko glasna pre više meseci –
jednostavno ćuti. Očito je da u malim sredinama mladima ne pripada veliki deo
kolača u političkom životu. Prezauzeti su nekim pragmatičnim stvarima,
egzistencijalnim, ili recimo školovanjem. To naravno samo po sebi nije dobro i
bilo bi primerenije da mladi dignu glas. Još u decembru grupa organizatora
Ujedinjene omladine zdušno je tražila projekte, programe, izlaz iz ćorsokaka.
Danas, kada je politička borba nekako ušla u završnu fazu, svi oni zajedno –
ćute.

 

A još u decembru minule godine, kada je dostignuta tzv. kritična masa,
Ujedinjena omladina nedvosmisleno i jasno je tvrdila da će kritikovati sve što
nije dobro urađeno, ali i da će davati bezrezervnu podršku svakom gestu koji
potvrdi napredak i ponudi perspektivu ovoj sredini. Tada su, inicijative i
ideje mladih, ma kakav predznak i boju imale, bljesnule poput meteora. Ali
ostao je samo svetlucavi trag repa komete, jer očito je nedostajalo  mnogo toga da se isprofiliše jedan pravi i
korektan odnos mladih prema politici i liderstvu. Jednostavno, mladi su  (is)korišćeni i koriste se u dnevno političke
svrhe, često su skrenuti iz političkog života, a pojedinci u sve ulaze zarad
ličnih interesa. To sve nije novo, ali nije ni dobro.

 

Ideja svojevrsnog okupljanja zbog borbe za bolje sutra je uvek i u svako
vreme dobrodošla. Mlade treba podržati i stvoriti  uslove da se afirmišu u političkom životu i
ne igraju samo epizodne uloge. Ne smeju, jednostavno, biti instrumentalizovani
nekim sitnim politikantskim računicama i pokušajima  da se prečicom isprave ,,krive Drine“. Učešće
u političkom  životu i političkoj borbi
je svojstveno čoveku, mladom ponajpre, i zato se treba zalagati da se vrate ta
vremena u kojima će mladi energičnije i oberučke prihvatati izazove političke
borbe i demokratskih tekovina.