Oni su druga po veličini etnička zajednica na jugu Srbije. Osim toga, Romi svojom osobenom kulturom i izraženim muzičkim talentom ovom području daju osoben kolorit, i neodvojivi su deo kulturnog miljea juga Srbije. Pa ipak, činjenice kazuju da je ova etnička grupa hronično zapostavljena na jugu Srbije, u svim segmentima društvenog i javnog života
Prema podacima – kaže Nebojša Selistarević, NVO aktivista – u Vranju, Vranjskoj Banji i okolini živi oko 9.000 Roma. Veliki broj onih koji trenutno žive i rade u inostranstvu nije evidentiran. S obzirom na ovu brojku, alarmantno je to što nema Roma u lokalnoj vlasti i što se oni uglavnom koriste kao mašinerija za glasanje. Nažalost, integrisani su u politički život samo preko stranaka,koje, kao što je primetno, ne uključuju Rome u politički život. Iz sopstvenog iskustva znam da se političari ne bave gradjanskim pravima već isključivo ličnim interesima. Na drugoj strani, Romi se slabo organizuju kako bi obezbedili bolju budućnost za svoju decu.
Bez zanimanja
Na teritoriji grada Vranja prema zvaničnim podacima živi 4.654 Roma u 12 gradskih i seoskih naselja. Oni su druga po veličini etnička zajednica na jugu Srbije. Osim toga, Romi svojom osobenom kulturom i izraženim muzičkim talentom ovom području daju osoben kolorit, i neodvojivi su deo kulturnog miljea juga Srbije. Pa ipak, činjenice kazuju da je ova etnička grupa hronično zapostavljena na jugu Srbije, u svim segmentima društvenog i javnog života.
Pored svakodnevnih životnih problema i diskriminacije, Romi u Vranju suočeni su i sa problemima stanovanja u neadekvatnim uslovima, velikom stopom nezaposlenosti, lošom zdravstvenom zaštitom i niskom stopom obrazovanja.
Romi za svoje domove, najčešće nemaju pravno regulisan vlasnički status. Naselja u kojima žive su uglavnom siromašna i nehigijenska. Mali broj ulica ima kanalizaciju, a pojedini delovi naselja na periferiji nemaju ni vodovod. Za njih su karakteristične male kuće, zbijene jedna do druge. U njima živi i po nekoliko porodica, koje su udaljene od centra grada i važnih ustanova i institucija. Situacija u seoskim naseljima takođe nije mnogo bolja.
Nizak nivo obrazovanja Roma odražava se nepovoljno na socio-profesionalnu strukturu. Većina njih pripada neizdiferenciranoj grupi radnika ,,bez zanimanja“, dok mali broj ima prepoznatljivo zanimanje. Najveći broj pripadnika romske nacionalnosti zaposlen je u javnim komunalnim preduzećima, a nešto manje u zdravstvenim i obrazovnim ustanovama na pomoćnim poslovima.
Vranje je bio industrijski grad u kome su fabrike poput ,,Koštane“ i ,,Jumka“ zapošljavale veliki broj radnika romske nacionalnosti i njihov životni standard je tada bio viši. Kako su te veće fabrike propale, ljudi su ostali bez posla i završili su u sivoj ekonomiji. Oni se sada bave prodajom robe na pijaci ili ulici, idu u nadničarenje, a neki odu i u inostranstvo gde imaju pristojniju socijalnu zaštitu.
Jedna od osnovnih karakteristika loših uslova života, koja se pre svega ogleda kroz zdravstvo, je nedostatak kvalitetnog zdravstvenog osiguranja. Romi uglavnom imaju samo osnovno zdravstveno osiguranje na osnovu nezaposlenosti. Zbog neobrazovanosti i loše komunikacije kasno se javljaju lekaru zbog čega i veliki broj izlečivih bolesti ostavlja trajne posledice.
Kancelarija za ostvarivanje i zaštitu ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine obrazovana je 28.12.2004. godine, a počela je sa radom 14.03.2005. godine. Kancelarija je obrazovana kao stalno radno telo Gradskog veća sa zadatkom da se stara o rešavanju životnih pitanja i problema pripadnika romske nacionalnosti u Vranju i finansira se iz budžeta grada. Aktivnosti Kancelarije obuhvataju prijem građana i rešavanje njihovih zahteva, humanitarne aktivnosti, saradnju sa udruženjima građana romske nacionalnosti kao i ostvarivanje saradnje sa međunarodnim organizacijama i NVO.
Na teritoriji grada, pored ove Kancelarije, postoje lokalna udruženja Roma koja rade na podizanju svesti i životnog i kulturnog standarda Roma. To su: Romski humanitarno-kulturno obrazovni centar, Romski omladinski klub, ali i mnogi drugi. Takvo je i Društvo ,,Bakija Bakić“, koje neguje uspomenu na ovog velikana srpske trube, po kome je ovaj kraj bio poznat.
Simboličan način
Kenan Rašitović je predsednik Nevladine organizacije Omladinski forum za edukaciju Roma (ОFЕR) iz Bujanovca. Od formiranja do danas on i ova organizacija gradjanskog društva, rade isključivo na emancipaciji bujanovačkih i drugih Roma i njihovom uključivanju u sve tokove života. Rašitović zato danas važi za jednog od najboljih poznavalaca problematike romske nacionalne zajednice na jugu Srbije.
– U Bujanovcu ima oko 6.500 Roma. U ukupnom broju stanovnika učestvujemo sa oko 12 odsto. Podaci kažu da u samom Bujanovcu ima najviše Srba, potom Roma, pa Albanaca. Bujanovački Romi su skoncentrisani na dve gradske lokacije. Prva se zove „Моrava 76“, gde živi blizu 800 romskih porodica. Druga lokacija je takozvano Novo naselje gde žive uglavnom Romi izbegli sa Kosova.
Veliki broj romskih porodica, na žalost, sredstva za egzistenciju ostvaruje u zoni „sive ekonomije“. Ali, i za tu priču se može reći: nekad bilo – sad se pominje. Do prodora Kineza i jeftine robe sa istoka, bujanovački Romi su imali u zakupu po 200 tezgi godišnje. Danas jedva da ih ima 50. Na tezgama su ostali da za male pare rade samo oni mladji, oni koji mogu i koji moraju.
Kako bi se život Roma na jugu Srbije poboljšao neophodno je obezbediti adekvatne uslove za stanovanje, obrazovanje i zdravstvenu zaštitu. Potrebna je izgradnja infrastrukturne mreže, kao i popravka postojećeg lošeg stambenog fonda do nivoa minimalnih stambenih standarda.