Sremska Mitrovica
je grad u kome su se odvajkada mešale mnoge kulture, nacije i običaji, tako da
je verovatno i to jedan od razloga što su šovinizam i ksenofobija u velikom
luku zaobilazi ovu sredinu. Ipak, ima među mladima i onih koji kažu da u njihovu
kuću može da uđe samo istomišljenik i da im je uzor Hitler i bela rasa

Sremska Mitrovica
je jedan od retkih gradova u Srbiji u kome i pored evidentnih problema tranzicije
koji svakodnevno pritiskaju žitelje ovog najvećeg sremskog grada na Savi, nema bitnije
izražene ostrašćenosti, mržnje i nacionalizma. Ovo je grad u kome su se odvajkada
mešale mnoge kulture, nacije i običaji, tako da je verovatno i to jedan od
razloga što su šovinizam i ksenofobija u velikom luku zaobilazi ovu sredinu.
Primera za to je mnogo, ali najsvežiji je onaj iz poslednjeg građanskog rata
90. – tih godina, kada se iz Mitrovice, za razliku od nekih drugih gradova,
iselio zanemarljiv broj žitelja drugih nacionalnosti. To pokazuje da prijateljski
i dobrosusedski odnosi ovde imaju duboke korene. Tek poneki nacionalistički
grafit koji iskrsne po zidovima ili fasadama zgrada pokazuje da ovo zlo ipak
nije u potpunosti iskorenjeno, ali da, ipak, nije vezano isključivo za mržnju
prema drugom narodu, nego je pretežno odraz nečijeg političkog stava ili vid
podrške zagovornicima politike iz poslednje decenije dvadesetog veka.

 

Stvaranje "plemena"

 

Lider
sremskomitrovačkih "ligaša" i nekadašnji gradonačelnik Sremske
Mitrovice Zoran Bošković o ovom problemu kaže:

 

– Nacionalizam
izrasta iz sredina u kojoj je ekonomska moć i države i pojedinca slaba. Jer,
kada nemaš ništa drugo, jedino što onda imaš jeste ta nacionalna pripadnost. To
se upravo dešava i kod nas, u sredini u kojoj je mnogo ljudi ostalo bez posla.
Mladi u Sremskoj Mitrovici nemaju uslove kakve imaju njihovi vršnjaci recimo u
Novom Sadu ili Beogradu, jer ovde ne postoji čak ni bioskop, a o nekim drugim
vidovima zabave da i ne govorimo. Upravo zbog tog beznađa, a kako bi prekratili
vreme, oni se otiskuju ne samo u nacionalizam, nego – što je još gore – u alkoholizam
i narkomaniju. A računanje jedinke samo kroz tu pripadnost, kroz pripadnost
određenoj naciji način je da se stvore plemena kakva smo imali prilike da
vidimo ranije. Nacionalisti ne mogu da se uhvate ni za jednu drugu ljudsku
vrednost, osim za činjenicu da li je neko "naš" ili "njihov".
Upravo zato i mladi onu sigurnost koja im je potrebna pronalaze u pripadnosti
određenoj grupi, u načinu razmišljanja koji se temelji na tome da "što nas
je više, onda sam ja sigurniji". Međutim, ako dobro zarađuju, ako imaju
porodicu, stan, auto, mladi će sve manje želeti da budu deo tog plemena. Takođe,
u našoj državi se podmeće i kukavičije jaje u vidu patriotizma, jer niko još
nije odgovorio na pitanje šta patriotizam zapravo jeste. Da li je to ekstremni
nacionalizam ili je to neki umereni nacionalizam, za koji sam  ubeđen da ne postoji i ko je taj koji određuje
šta patriotizam jeste, a šta nije – kaže predsednik Gradskog odbora LSV Sremska
Mitrovica Zoran Bošković.

 

Rođeni smo jednaki

 

A kako o
nacionalizmu u svojoj sredini razmišljaju mladi pitali smo neke od mitrovačkih srednjoškolaca.
Osamnaestogodišnja Olivera Vukas kaže  da
ne bi trebalo da se prave razlike među ljudima na osnovu boje kože.

 

– To jednostavno
nije u redu, jer smo svi rođeni jednaki, pa bi prema tome trebalo i da živimo
tako. Ipak, ljudi prave razlike. Postoje neki kojima nije prijatno kada je
osoba druge nacionalnosti u blizini. Smatram da za to ne postoji ni jedno logično
objašnjenje. Ako su postojale nesuglasice između određenih nacija, to je bilo
nekada i zato ne treba da nas dodiruje sada. Život je previše kratak i dragocen
da bi ga proživeli u večitom ratu i netrpeljivosti sa drugima.Treba  da budemo složni i da živimo srećno u miru i
spokoju. Kada bi svi prihvatili jedni druge onakve kakvi zaista jesmo: crni, crveni,
žuti ili beli, Srbi, Hrvati, Slovenci ili Mađari, nebitno, svet bi bio mnogo
lepše mesto za život – komentariše Olivera Vukas.

 

Slično razmišlja
i njena vršnjakinja, gimnazijalka Kristina Pejić. Iako kaže da poznaje dosta
mladih ljudi koji se sve više okreću ka nacionalizmu, Kristina smatra da se nacionalizam
– kao oblik iskrivljene odlike patriotizma – pretvara u nešto negativno i
destruktivno.

 

– Mlada
populacija nije imuna na ovu pojavu. Politika je odavno prožela svaku poru,
svaki segment života, a u njoj su sadržane i one opcije koje propagiraju
nacionalističke ideje. Tako okružene i porodica indoktriniraju mlade ljude i određuju
njihov stav po ovom pitanju. Svedoci smo eskalacije nacionalizma. Nažalost,
mnogo puta u vidu nasilja nad onima druge vere i nacije. Ratovi koji su iza nas
doprineli su da ova pojava bude izraženija nego inače. Prirodan bunt i energiju
koju imaju mladi trebalo bi usmeriti na pravi način. Ljudi su definitivno različiti,
ali pripadnost jednoj naciji ne čini nikoga boljim ili gorim. Pojedinac svojim
osobinama ili delovanjem zaslužuje poštovanje ili ne, a nikako slučajnošću da
li je rođen kao Srbin, Mađar, Hrvat…Ne biti ostrašćeni nacionalista ne znači
ne voleti svoju zemlju, naprotiv, osećanje pripadnosti, ponos i odanost otadžbini
su neka elementarna osećanja koja se podrazumevaju. Mladi bi trebali da koračaju
kroz život otvorenog duha, neopterećeni prošlošću, predrasudama nasleđenim od
predhodnih generacija, da svojim shvatanjima i delovanjem doprinesu iskorenjivanju
ili barem smanjenju pojave nacionalizma. Budućnost leži u liberalnom društvu,
bez granica, fizičkih, ali i u ljudskom umu. Mladi danas imaju izbor i trebaju da
se zapitaju da li stvarno žele da postanu objekat političke manipulacija – priča
Kristina.

 

Druženje isključivo sa istomišljenicima

 

A da ipak ima i
onih koji ne misle tako, iako u Sremskoj Mitrovici ne postoji nijedna zvanična
organizacija slična "Obrazu" ili "Nacionalnom stroju",
primer za to je jedan srednjoškolac, koji nije želeo da objavimo njegovo ime,
ali je rado rekao svoj stav.

 

– Neprijatno mi
bude kada znam da se niža rasa približava višoj rasi. Probudi se mržnja u meni.
Jer to nisu ljudi – ljudi su beli, a oni su druge boje i treba ih mrzeti zbog
toga. Jedan od mojih idola je Adolf Hitler, podržavam njegovo učenje, razmišljanje,
njegove teorije…Postoji dosta različitih udruženja na ovu temu, ali sa različitim
ciljevima. Moji roditelji znaju moj stav prema drugim nacionalnostima, šta više
– imaju isto mišljenje i u našu kuću ne može da kroči nijedna osoba druge
nacionalnosti. Družim se samo sa istomišljenicima, jer se drugima ne dopada moj
stav – kategoričan je 18. – godišnji Mitrovčanin S. L.

 

Srećom te su
mladi ljudi koji razmišljaju kao osamnaestogodišnji S. L. malobrojni, tako da
se najveći grad u Sremu može podičiti tolerancijom između pripadnika svih
nacija koji ovde žive.