Mediji su jako sredstvo sticanja moći u društvu, pa otuda
i želja svake vlasti u Srbiji da medijski dominira i tako kreira ponašanje društva.
Razne vrste srbovanja i nacionalizma najgore vrste, svakodnevno u ogromnim
dozama kroz sliku, izgovorenu ili napisanu reč bivaju plasirane u štampanim i
elektronskim medijima

Hteli to da priznamo ili ne činjenica je da je
nacionalizam duboko ukorenjen u srpskom narodu. U Srbiji i dalje ima onih koji
smatraju da možeš biti svoj ali i da pripadaš širokoj zajednici drugih naroda,
ili što bi se reklo možeš biti i Srbin i Evropljanin. Ima, doduše i onih koji
misle da Srbin mora biti pravoslavac i da je svaka težnja ka aktivnijem suživotu
sa drugim narodima, bili oni nacionalna manjina u Srbiji ili deo Evrope, nije
ništa drugo do klica sektaštva i odricanje od srpstva.

Već dve decenije politika u Srbiji svodi se na
etiketiranje ko je pravi Srbin a ko izdajnik i strani plaćenik. Za potrebe vođenja
takve politike stvorene su razne organizacije pod okriljem Srpske Pravoslavne
crkve ili pojedinih političkih organizacija, koje okupljanjem omladine na
verskoj i nacionalnoj osnovi, treba da stvore protivtežu prirodnoj želji mladih
ljudi, da upoznaju sebe ali i druge. Što je aktuelna politika više vodila zemlju
u međunarodnu izolaciju, to su takve organizacije jačale i postajale sve
glasnije i dominantnije u medijima i društvu uopšte.

Vera i srbovanje preporučuju se kao lek za sve probleme
mladih u Srbiji. Kao lek za narkomaniju, nezaposlenost, depresivnost …
Istovremeno i kao ciljevi kojima mladi treba da teže, za razliku od omladine
koja se početkom Miloševićeve vlasti otisnula u svet, bez volje i namere da se
ovde ikada vrati.

Sistemi vrednosti

U nameri da od Srbije naprave modernu državu, od polovine
devetnaestog veka do Drugog svetskog rata, sve vlasti u Srbiji negovale su
nacionalni duh kod mladih ljudi. Mladi
su usmeravani ka tome da se, po mogućnosti, školuju na uglednim evropskim
univerzitetima i da se potom vrate u Srbiju, gde bi primenili svoja znanja ali
i društvene i kulturne navike koje su sticali tokom boravka u inostranstvu. Država
je tada, u skladu sa svojim mogućnostima, finansirala takva školovanja.
Nacionalni interes je bio da se mladi obrazuju i vaspitavaju prema sistemima
vrednosti naprednih društava.

Od ranog detinjstva osoba prihvata i usvaja norme i
principe ponašanja, najpre od roditelja, a zatim od nastavnika, profesora i
svoje okoline.

"Važnu ulogu u izgradnji sistema vrednosti mladog čoveka
igra interakcija socijalnog okruženja i ličnog iskustva. Poslednjih godina
uticaj medija je ogroman na opšte prihvaćene sisteme vrednosti u Srbiji, koji
bitno odstupaju od sistema vrednosti u većini evropskih država. Testiranje naših
učenika, porazno je pokazalo praktični nivo njihovog znanja i pravo je vreme da
sebi postavimo pitanje da li mladima u školi postavljamo kao uzor sticanje znanja
ili nešto drugo. Da li im kao primer kako treba da dođu do cilja i uspeha u životu
nudimo rad i znanje ili sticanje novca na brzinu. Šta je danas mera uspeha u životu
– novac. Kako se stiče, nije bitno, važno je da ga stekneš“ – kaže Katarina
Dunjić Mandić, psiholog u čačanskoj Gimnaziji.

Mediji su jako sredstvo sticanja moći u društvu, pa otuda
i želja svake vlasti u Srbiji, da medijski dominira i tako kreira ponašanje društva.
Razne vrste srbovanja i nacionalizma najgore vrste, svakodnevno u ogromnim
dozama kroz sliku, izgovorenu ili napisanu reč bivaju plasirani u štampanim i
elektronskim medijima.

"Idoli sa estrade su bili mehanizmi odbrane, svesno
plasirani kroz medije, od stvarnosti u Srbiji u poslednjih deceniju i po. Po
sistemu: ono što je medijski zastupljeno, to je vredno divljenja" – kaže
Katarina Dunjić Mandić.

Na mnogim medijima smenjuju se emisije u kojima vam proriču
sudbinu ili vas podučavaju pravoslavlju porukom da su sve druge vere, pa čak i
varijante hrišćanstva – bogohuljenje i sektaštvo i da su Srbi, šta drugo, nego
nebeski narod.

"Moj idol je Ceca Ražnatović, zato što ima plavu
kosu i volim njene pesme” – kaže šestogodišnja Jelena, koja kao i mnogi njeni
vršnjaci i kod kuće i u vrtiću sluša turbo folk.

Lakše je sa kulturom

Čačak je poznat i kao sportski grad, ali nema opštinski
sportski savez ili neku sličnu organizaciju. Od nekada kvalitetne ponude dobrih
i kvalitetnih košarkaških ili fudbalskih utakmica, sada su ostala samo sećanja
i po jedva koja stotina gledalaca na utakmicama.

Stadion fudbalskog kluba Borac je oronuo, betonska ograda
se nakrivila a nacionalističke i šovinističke grafite niko ne uklanja. Nije ni čudo,
jer u ovom gradu lokalna vlast već godinama neguje nacionalizam i prebrajanje
nacionalne pripadnosti po tome da li vam se prezime završava na -ić.

Mnoge fasade u gradu išarane su grafitima nacističkog
kukastog krsta i uvredljivih poruka na račun Roma, ali to kao da nikome ne
smeta. Čak se i incident sa fudbalske utakmice na kojoj su navijači Borca vređali
na rasnoj osnovi crnoputog centarfora domaće ekipe i isticali fašističke
simbole, brže-bolje zaboravio.

Svojevremeno plasiran je slogan – lakše je sa kulturom. U
Čačku su to praktično shvatili, pa je cela manifestacija kulturnog leta prošle
godine, o trošku opštinskog budžeta, koncipirana na programima koje je
osmislila i u dvorištu Narodnog muzeja realizovala organizacija Srpske dveri.

"Rekao sam im da to ne rade i da je takav program
adekvatan za portu crkve a ne za dvorište Narodnog muzeja" – kaže prota u
penziji Jovan Lukić. Kulturno leto kao duhovne večeri, koncept je koji je
mladima Čačka bio ponuđen u vreme dok su u Inđiji svirali Pepersi, u Beogradu
Stounsi a u Novom Sadu Exit potvrđivao svoj renome.

"Lokalna vlast je već dobrano obrukala ovaj grad još
2006. godine kada je izjednačila
Kupusijadu u Mrčajevcima i Sabor frulaša u Prislonici po značaju za kulturu
grada sa Disovim prolećem i Memorijalom Nadežde Petrović" – kaže Dušan
Darijević, kolumnista kulture.

"Sva sredstva koja opština daje namenjena su pre
svega nekim manifestacijama vašarskog tipa, koje neguju najgori i
najprimitivniji nacionalizam i primitivizam" – smatra Rastko Radičević,
muzičar i pisac mlađe generacije.

"Kulturna ponuda za mlade, pa to u Čačku više ne
postoji. Nekada smo imali profesionalno, a zatim i kvalitetno amatersko pozorište,
akademski hor, jedan od najboljih u bivšoj Jugoslaviji. Nemamo više ni Dramski
studio Doma kulture, nemamo nijednu letnju scenu, nemamo Baletski studio,
Plesni studio i nema više ni Likovnog kluba. Nažalost, nema više ko da okupi
mlade ljude u kulturi a nema ni gde da ih okupi” – kaže Baćko Bukumirović,
organizator kulturnog leta u Ovčar Banji.

Uticaj politike

Ako obrazovanje, kultura i sport u Čačku ne mogu biti
uzor mladima, šta je sa politikom? Da li je angažman u politici pogodna prilika
mladim ljudima da upoznaju društvene vrednosti ili način da još više utonu u nacionalizam.

"Čini mi se da su mladi ranije više služili kao
ikebana nego kao realnost u većini stranaka i uglavnom su angažovani za
lepljenje plakata. Sada se to menja i svedoci smo da je sve više mladih u Parlamentu i stranačkim organima. Generalno
i dalje smo u politici više prisutni na papiru nego u stvarnosti, ali na svu
sreću, tako nije u mojoj i drugim strankama demokratske opcije. Osećao sam se
jako povređenim kada je ubijen premijer Đinđić i tada sam odlučio da se
aktiviram u politici jer se smatram dovoljno pametnim i odgovornim da sam odlučujem
o svojoj sudbini. Neću da drugi odlučuje u moje ime" – kaže Marko Mandić, član
Glavnog odbora G17 Plus.

Nismo bili u prilici da saznamo, šta na istu temu misli
predstavnik omladine SRS u Čačku, jer takva organizacija u lokalnom odboru SRS
ne postoji.

Jedan od programa prošlogodišnjeg Memorijala Nadežde
Petrović bio je rad mlade umetnice Irene Kelečević, Senke prošlosti. Odgovor na
pitanje kako se nosimo sa sopstvenom prošlošću Irena je potražila u rekonstrukciji
Spomenika četiri vere na gradskom groblju u Čačku.

Na inicijativu žena Čačka, 1932. godine ovaj spomenik
podignut je kao zajedničko obeležje svih vojnika poginulih tokom Balkanskih i Prvog
svetskog rata na području Čačka. Spomenik nosi
oznake pravoslavne, jevrejske, muslimanske i katoličke vere. Takva je
bila nacionalna svest žena Čačka te 1932. godine.

Kako je danas?

Danas se Čačani dele na naše i njihove, na prave Srbe i
izdajnike, na četnike i partizane, na branitelje našeg Kosova i pristalice EU,
na srpske domaćine i nesreće ovog grada.

Inicijator i generator svih podela je lokalna vlast. Kako
se mladi snalaze u tim podelama? Za Novu godinu vlast im je poklonila koncert
Dejana Cukića na gradskom trgu. Za pravoslavnu, pardon srpsku Novu godinu, na
istom mestu u prisustvu lokalne vlasti i predsedničkog kandidata iz Atenice, na
istom mestu po ko zna koji put na poklon će dobiti Cecu Nacionale.