Čovek koji je kao dete u svojoj kući gledao Nišliju Šabana Bajramovića obučenog kao na omotu ploče – Dragan Ristić, frontmen grupe “Kal”, kaže da muziku Romi moraju da iskoriste kako bi se izborili za sopstvene interese.

 

Bajramovićevo širenje romskog melosa svetom, od 2006. na ovamo nastavila je grupa “Kal” svojim novim muzičkim pravcem “Rock and Roma”.

 

Tokom 2015. i 2016. godine ova romska grupa trebalo bi da obiđe 20 srpskih gradova u kojima će promovisati svoju muziku, a Ristić kaže da je potrebno da se stvori jedan talas romske muzike koji bi imao jasan, društveno angažovan koncept.

 

Muzika je naš najbolji proizvod koji možemo iskoristiti u borbi za sopstvene interese. Nama tek predstoji brendiranje nacije, a kroz muziku i kulturu se na najbolji način može pokazati da Romi nisu prošnja, siromaštvo, zlatan zub, lopovluk i lenjost – priča Ristić.

 

Njegov bend je do sada održao više od 600 koncerata u inostranstvu, a nastupali su na najznačajnijim domaćim, evropskim i svetskim festivalima, a Ristić, koji je inače magistrirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, kaže da muzika može da smanji etničke distance.

 

Kako da se izbore za svoja prava Romi bi trebalo da nauče od Afroamerikanaca, odnosno iz njihovih iskustava. Nije Afroamerikance šezdesetih na ulice izveo Martin Luter King, već Džejms Braun, muzičari, sportisti… – nabraja Ristić.

 

Na koncertu njegove grupe u Nišu, u klubu “Feedback” pre nekoliko godina još uvek nepoznati počinilac bacio je suzavac. To ide u prilog njegovim tvrdnjama da su u zemljama istočne Evrope “Romi najranjivija meta” i da svuda postoji jedna ili više grupa koje se zalažu za rasizam.

 

Konkretno u Srbiji, prema njegovom mišljenju, odnosi prema romskoj nacionalnoj manjini variraju od regiona do regiona.

 

Vojvodina je i dalje najotvorenija, pošto je po prirodi multietnička. Čini mi se da je etnička distanca prema Romima najveća u zapadnoj Srbiji gde se na neki način ignoriše njihovo postojanje. Ipak, činjenica je da je, kada se uporede zemlje Balkana, situacija u Srbiji ipak nešto bolja. U intelektualnom smislu najjači romski pokret je ovdašnji, i važne ideje i akcije vezane za poboljšanje života Roma i njihovih prava uvek kreću odavde – kaže Ristić.

 

Međutim, i pored jakog pokreta, Roma nema u političkom establišmentu i oni nisu među donosiocima odluka.

 

Veći natalitet koji kod Roma postoji političke partije i dalje ne vide kao mogućnost, te samim tim ne rade u sopstvenu korist. Sa druge strane u Srbiji ne postoji tradicija romskih političkih partija, a ove koje su oformljene se još uvek nalaze u edipalnoj fazi. Za Rome je uprkos svemu suštinski važno da imaju svoje političke partije, jer samo na taj način mogu da obezbede veće učešće u donošenju odluka – zaključuje Ristić.

 

Pored toga što je prvi čovek grupe “Kal”, Ristić je i osnivač Romskog kulturnog centra i Asocijacije intelektulaca romske i neromske nacionalnosti, čiji je osnovni cilj kulturna afirmacija Roma.