Razmišljajući kako da započnem ovaj tekst, setio sam se pesme Leonida Šejke, Stvaranje sveta, koja opisuje trenutak nastajanja svetlosti iz potpune tame. Slično je i sa stvaralaštvom Anđele Kosić, studentkinje Filološko-umetničkog fakulteta u Kragujevcu, čija dela nastaju iz tišine, donoseći zvuk pun boja. 

Svoje prvo muzičko iskustvo imala je kada je krenula u nižu muzičku školu. Prvobitna zamisao bila je da upiše bas-gitaru, ali to u klasičnoj muzičkoj školi nije bilo moguće. Odlučila je da je najbolja alternativa upisati kontrabas, o kojem prethodno nije znala baš mnogo, sem da lepo izgleda. Olakšavajuća okolnost bila je činjenica da nije neophodno kupiti instrument, već da je moguće  iznajmiti ga.

• Kao mala čula sam par pesama koje su imale veoma dobre rifove na basu. Prvo sam htela da sviram bas-gitaru, ali sam shvatila da u klasičnoj muzičkoj školi ne možeš da sviraš bas-gitaru. Onda sam čula da ima kontrabas i donela sam odluku da je to jedina opcija, kaže Anđela Kosić.

Prvo iskustvo stvaranja nije imala u domenu muzike, već je tome prethodilo pisanje poezije. To je bio prvi stepenik u pokušaju da se napravi nešto novo. Bio je usmeren ka imitaciji onoga što je u tom trenutku čitala i što je na nju ostavilo utisak. Tek u srednjoj školi shvatila je da će muzika biti veliki deo njenog života i da kroz nju najbolje može iskazati sebe. U tom periodu nastaje i prvi album, koji je inspirisan prelaznim periodom u odrastanju, koji sa sobom nosi brojne izazove.

• Dešavale su mi se stvari koje su normalne za početak adolescentskog doba. Prvo slamanje srca, iskustva koja su mi u tom trenutku bila velika, a u suštini nisu ništa strašno. Imala sam potrebu da to izrazim i spontano je nastao prvi IP, za koji nisam verovala da će ga veliki broj ljudi čuti, objašnjava Kosić.

Prvi album nosi naziv Acoustics thoughts (Akustične misli). Postojala je dilema da li pesme pisati na engleskom ili srpskom. Odlučila je da to ipak bude engleski jezik, kako bi poruka koju šalje otišla što dalje. Svaka pesma u ovom albumu predstavlja poruku pripovedača koji je nasukan na pustom ostrvu i uz pratnju svoje gitare šalje poziv u pomoć u nadi da će ga neko čuti. Same kompozicije nisu povezane u tematsku celinu, sem što su po svom senzibilitetu slične. Prva pesma nosi ekološku poruku i nosi naziv Home (Dom). U njoj se govori o fiktivnoj postapokaliptičnoj Zemlji, koja je pogođena problemima savremene civilizacije. Ostale pesme govore o ljubavi i prijateljstvu.

Drugi album po redu Guidebooks (Putopisi), koncipiran je kao neka vrsta satirično-mračnog putopisa, koji je nastao u vreme izolacije tokom korone. Inspirisan je ekološkim temama i činjenicom da je čovek pred prirodom jako mali. Suštinski za nju nije bitno da li će čovek preživeti ili ne. Pesma Ducks eggs zalazi u filozofiju da li ima nade da ljudi promene svoj toksičan odnos prema prirodi, ili je prosto Planeti bolje bez nas. Naviku da lepe trenutke podrazumevamo, Anđela Kosić je obradila kao temu u svom trećem albumu, pod nazivom Just a Tipical Sunny Daj (Jedan Tipičan Sunčan Dan). Zahvaljuljući ovom albumu imamo mogućnost da zavirimo u jedan tipičan dan same autorke i susretnemo se sa njenim dilemama i razmišljanjima, ali i da ne zaboravimo da se radujemo jednostavnim stvarima koje nas svakodnevno okružuju.

• Stvaranje je jedan divan proces u kojem možeš da budeš u potpunosti iskren i ne možeš nikoga da povrediš. Poenta je da se ti izraziš, da budeš slobodan i iskren prema sebi. Na taj način zapravo govorim stvari koje u neposrednom razgovoru ne bih mogla da izgovorim. Potrebno je biti hrabar da bi stvarao, rekla je Kosić.

I pored toga što već dugo svira kontrabas, veći stvaralački izraz ima na gitari. Ovo je jedna od posledica akademskog obrazovanja i načina mišljenja koje kod mladih izvođača stvara barijeru u izrazu i paradoksalno gura ih od individualnog izraza. 

• Veoma je retka pojava da neki klasični muzičar nije „osakaćen“ od strane pedagoga. Volela bih da se to promeni. Godinama slušam da se instrumentu ne treba pristupiti iz zabave, nego veoma ozbiljno. Lično se ne slažem sa ovakvim mišljenjem. Muzika treba da bude zabavna, lepa, ne samo ozbiljna, napominje Anđela Kosić.

U pripremi je i četvrti album koji će biti najveći do sada. On će predstavljati spoj primenjene muzike i indi muzike. Inspirisan je fantastičnim svetom kroz koji će nas provesti Serena, srednjovekovni bard koji prkosi svim stereotipima tadašnjeg društva, pevajući uz svoju lautu.

• Za sam kraj bih pomenula i Davida Jovana Radosavljevića bez koga ova muzika ne bi zvučala ovako. Bilo je i drugih saradnika, ali je on sve snimao i bio odgovoran za produkciju i postprodukciju, rekla je Kosić.

Autor: Miloš Lazović

“Projekat se realizuje u okviru Programa malih medijskih grantova koji finansira Ambasada SAD a administrira Media i Reform Centar Niš. Stavovi, mišljenja i zaključci izneseni u projektu nužno ne izražavaju stavove MRCN i Ambasade SAD već isključivo autora.“