Zahtevan i odličan koncert izveli su, 16. decembra, u Kulturnom centru, na velikoj pozornici, Ana Brateljević (harfa, klavir) i Milan Berginc (violina). S obzirom na to da se Berginc trenutno usavršava u Norveškoj, a Ana Brateljević je studentkinja završne godine master studija harfe u Pragu, repertoar su pripremali odvojeno, da bi se poslednjih nedelju dana pred nastup usklađivali na zajedničkim probama. Na repertoaru su se našla dela klasika dvadesetog veka Marsela Turnijea, Tomasa Rajna, Žana Mišela Damasa, autorskog para Frederik Šopen – Natan Milštajn i Leoša Janačeka
Bio je ovo nesvakidašnji program za pančevačku publiku, koji je izvođače predstavio kao zrele muzičare. Ana Brateljević i Milan Berginc nisu se zadržali na onome što se obično zove studentski repertoar, a sastoji se od romantičarskih i baroknih kompozicija. Izabrali su mnogo zahtevnije autore i dela. Program je trajao sat i po, i bio je u izvedbi po svemu profesionalan. Zahteva apsolutno vladanje instrumentima i preciznost u tumačenju teksta. U potpunosti su shvatili muzički stil, a to je ono što odlikuje zrelog muzičara. Oboje umetnika bili su izuzetno nadahnuti, što je sve rezultiralo koncertom koji zaslužuje da izađe izvan pančevačkih granica.
– Planiramo da ovaj koncert izvedemo u još nekim gradovima u Srbiji, pre svega u Beogradu. Problem je harfa. Sviraćemo u gradovima koji imaju harfu. Moguće je da ćemo nastupati i van granica naše zemlje jer je program interesantan. Ideja nam je bila da predstavimo muziku dvadesetog veka, kompozicije koje nisu mnogo svirane, da odsviramo dela četiri različita kompozitora koji su živeli u istom periodu ali su potpuno drugačije pisali. Rajna već ide prema nekoj fragmentarnoj strukturi, ka atonalnosti, dok se kod Damasa oseća uticaj filmske muzike. On komponuje potpuno harfistički, blještavo, dok se češki kompozitor Janaček stilski nalazi negde između njih dvojice. Program se sastoji od dela u kojima se harfa ne nalazi u tradicionalnoj harmonijskoj ulozi, nema glisanda, arpeđa, razloženih akorda. Naravno, ima i toga. Materijal je na momente atonalan i fragmentaran. Potencira se ravnopravan odnos i dijalog između dva instrumenta – objasnila je posle nastupa Ana Brateljević.
U prvom delu koncerta ona je svirala na harfi, a u drugom na klaviru. Prema njenim rečima, instrumenti su slični pre svega zato što su harmonijski. Tehnike sviranja, međutim, u potpunosti su različite. Ona je prvo počela da uči klavir u Muzičkoj školi „Jovan Bandur”, kasnije harfu, i nikako nije mogla da se odluči za jedan od ta dva instrumenta. Zato je na Muzičkoj akademiji upisala oba odseka, diplomirala na njima, a harfu je specijalizirala i sada je na master studijama u Pragu.
Milana Berginca smo pitali kakva je dalja sudbina ovog dugopripremanog i teškog koncerta.
– Nas dvoje nemamo menadžera, jer u Srbiji ne postoje ljudi koji bi se bavili promovisanjem klasične muzike i muzičara. Teško je i naći sponzore koji bi hteli da pomognu organizovanje ovakvih koncerata. Program jeste težak i zahtevan, i zbog toga ne bismo voleli da se sve završi na jednom nastupu u Pančevu. Ako bi se ukazala prilika da ponovimo ovaj program, lako bismo se ponovo našli i uskladili se za nastup. Nije Norveška tako daleko – rekao je Berginc posle nastupa.
Oba umetnika, iako su veoma mladi, imaju zavidnu muzičku karijeru. Ana Brateljević je rođena 1986. godine, a klavir je počela da svira u šestoj godini. Milan Berginc je rođen 1987. godine, a violinu je uzeo u ruke u petoj godini. Ana Brateljević je diplomirala harfu u 21. godini, a Milan Berginc je imao 20 godina kada je diplomirao. O brojnim nagradama na takmičenjima koje su osvajali ovoga puta nećemo pisati, kao ni o brojnim specijalističkim kursevima koje su pohađali. Oboje su imali zapažene nastupe u inostranstvu, Ana Brateljević kao solistkinja i članica kamernih ansambala, Milan Berginc kao član svetskog omladinskog orkestra i orkestra „Symphonia Vienna”.