Osnova „vere“ su informacije. Informacije o tome jesu li, recimo, pojedinci iz bečejske policije skloni zloupotrebi službe, zataškavanju koječega, korupciji, da li za njih ima nedodirljivih građana, da li tuku građane, da li su kažnjeni ako su počinili dela protiv zakona, protiv pravila službe, protiv ljudskih prava….. Kada saznamo činjenice, možda možemo ići dalje. Možda ćemo im i verovati.
Danas je teško saznati šta zaista radi policija sama sa sobom, da li je očistila svoje redove (ako jeste, umesto pretpranja i pranja koristio se samo program za ispiranje), da li to prečišćavanje još traje ili se tek namerava uraditi.
Prečišćavanje…
U Bečeju u postpetooktobarskom periodu neki policajci su premešteni, i to uglavnom na bolja radna mesta. To se obično radi – no ne u svakom slučaju – kada ima „opravdanih“ razloga da se pojedinci sklone iz svojih matičnih policija. U Bečeju je reč uglavnom o onima koji su u pretpetooktobarskom periodu imali ponašanje za koje su građani sa razlogom mislili da se kosi sa poštovanjem ljudskih prava.
Iz Odeljenja unutrašnjih poslova (OUP) u Bečeju od 2001. godine kada se postavlja novi načelnik, Svetislav Hadnađev, premešteno je nekoliko službenika: Milorad Šikman sa mesta pomoćnika komandira policijske stanice postavljen je za zamenika komandira policijske stanice u Temerinu, Nebojša Đumić je sa mesta zamenika komandira policijske stanice OUP-a Bečej otišao u Novi Sad na mesto starešine, Dušan Đurić je sa mesta komandira policijske stanice otišao u Srbobran na mesto načelnika OUP-a, Stojadin Kostić je sa mesta šefa Odseka kriminalističke policije u Bečeju premešten u Novi Sad, sad je već u penziji. Oni su iz bečejske policije otišli zbog potreba službe, kaže Hadnađev. Rajko Grbić, koji je bio komandir policijskog odeljenja u Bačkom Petrovom Selu, 2003. godine dobio je rešenje o prekidu radnog odnosa.
To je što se premeštanja tiče.
Što se ostaloga tiče, malo čega ima.
Dvoje aktivista Otpora tužilo je državu zbog ugrožavanja njihovih ljudskih prava. Oni su dobili sporove protiv države. Ljudska su im prava ugrožavali upravo policajci. Jedan od njih je Nebojša Đumić, koji je u ponoć išao u pretres kuće, i to neprijateljski raspoložen, a drugi Milorad Šikman koji je u civilu uz „prisustvo“ pendreka na stolu vršio ispitivanje aktiviste Otpora a da pri tome nije ni trebao da bude na poslu. Ovi radnici bečejske policije po novinarskim saznanjima nisu snosili nikakve posledice.
Pored već navedenog, 2001. godine ovom novinaru je poslato anonimno pismo, sa prepoznatljivim policijskim rukopisom, o zloupotrebama i zataškavanjima u bečejskoj policiji. Sadašnji načelnik policije, koji je takođe pomenut u pismu, kaže da je bilo više predstavki u toku 2001. i 2002. godine, ali one su sve rešene i prošle su sve kontrole.
Dalje: postoji jedna jedina krivična prijava koju je policija podnela protiv sopstvenog radnika 2002. godine. Sekretarijat unutrašnjih poslova u Novom Sadu je o tome izdao i saopštenje u kojem je pisalo
da zbog postojanja osnovane sumnje da je izvršio krivično delo ugovaranje nesrazmerne imovinske koristi, radnici kriminalističke policije SUP-a Novi Sad podneli su krivičnu prijavu protiv Tihomira Namačinskog (1955) iz Bečeja, radnika MUP-a Republike Srbije, SUP-a Novi Sad. Policija naime osnovano sumnja da je Namačinski od 1995. do 2002. godine, dvojici građana pozajmljivao novac (ukupno 18.500 DEM, ugovarajući pri tom mesečnu kamatu od procenata).
Sudski proces, ako neko tužilaštvo negde u Srbiji nije odbacilo prijavu protiv Namačinskog, još verovatno traje. Ne zna se gde, jer je tužilaštvo i sud u Bečeju tražilo i dobilo izuzeće iz procesa. Ne bi naime, da remete dobru saradnju sa policijom.
Najviše primedbi – i to najviše nezvaničnih i neprijavljenih – na rad policije u Bečeju bilo je i jeste zbog upotrebe fizičke sile. Po zvaničnim podacima pak, radnici policije 2004. godine upotrebili su sredstvo prinude svega dva puta i oba puta opravdano (2003. godine 16 puta).
Ono što se zvanično zna, jeste da je bilo nekoliko tužbi i krivičnih prijava protiv policajaca iz Bečeja zbog primene fizičke sile. Neke tužbe su povučene, u drugim slučajevima traju procesi. Fond za humanitarno pravo je 2003. godine podneo krivičnu prijavu Opštinskom javnom tužilaštvu protiv radnika OUP-a, Ljubinka Vukovića i Dragana Radića zbog postojanja osnovane sumnje da su počinili krivično delo zlostave u službi i krivično delo nanošenja lakih telesnih povreda na štetu Dušana Simeunovića. Nakon istrage, tužilaštvo je donelo rešenje o odbačaju krivične prijave Fonda za humanitarno pravo. Policija je i sama sprovela disciplinski postupak protiv imenovanih zato što su teže povredili redne dužnosti, jer „o upotrebi sredstava prinude nisu podneli pismeni izveštaj“ policiji. Nakon sprovedenog disciplinskog postupka, policajci su oslobođeni bilo kakve odgovornosti.
Poslednji slučaj je od 1. novembra ove godine. Policija je izdala saopštenje u kojem se kaže da su maloletnici napali policajca Dragana Popova i da je protiv njih podneta krivična prijava. Sa druge strane, advokatska kancelarija Subakov koja zastupa maloletnike, izdala je demanti u kojem se kaže da to što policija tvrdi nije istina, jer se desilo suprotno: policajac je napao maloletnike na ulici, koji su privedeni u policiju i tamo dalje tučeni.
Svetislav Hadnađev, načelnik OUP-a na pitanje da li su ovi podaci razlog da čovek bude zabrinut, kaže da nije jer: „Ovi slučajevi koje ste vi naveli, su proistekli iz rada, odnosno sve prijave su podnešene nakon što su preduzete određene službene radnje koje su rezultirale krivičnim prijavama, te veoma često podnošenje kontratužbi spada u poslednje načine odbrane prijavljenih lica.“
To je ukratko situacija u Bečeju. Naravno, priča se štošta još, ali niko javno ne istupa.
Stvaranje „dobre“ policije
Kako bi se stvorila „dobra“ policija, od izuzetne je važnosti unutrašnja kontrola, što se odvija na više nivoa: starešine kontrolišu potčinjene, drugostepeni policijski organ kontroliše prvostepeni i tu je i disciplinska kontrola. Hadnađev kaže da Ministarstvo unutrašnjih poslova vrši redovne i vanredne kontrole u OUP-u Bečej na svim nivoima počev od zakonitosti u radu policije pa do poštovanja svih postojećih pravila.
Sve te kontrole u toku 2004. godine nisu našle ništa što se kosi sa zakonom i pravilima službe. „Ove godine nije bilo disciplinskih prijava. Bilo je dve predstavke na rad policije (podnose ih građani) koje su bile neosnovane. Predstavke se detaljno ispituju, i ne ispituju to ljudi odavde, nego dolaze posebne ekipe iz SUP-a Novi Sad, iz MUP-a ili iz službe generalnog inspektora.“
U ovom tekstu ranije navedeni podaci bude osnovanu sumnju u postojanje „dobre“ policije, odnosno: možda bi i postojala „dobra“ policija kada bi se „kukolj“ odstranio.
To je ono pretpranje i pranje sa početka ovog teksta.