Prvi voz sa elektro-lokomotivom na železnicama Srbije 1971. godine polazi iz Martinaca za Rumu. Bio je to dan kada parna vuča počinje da se povlači iz saobraćaja
Značajan doprinos stanovnicima Srema doneo je dolazak prvog voza 10. decembra 1883. godine. On je tog dana u Sremsku Mitrovicu došao iz pravca Novog Sada. Mitrovica je bila krajnja destinacija, ali ne zadugo.
U oktobru 1891. godine Austrougarska je izgradila nastavak pruge od Mitrovice do Šida i Vinkovaca. Selo Martinci dobilo je železničku stanicu koja je imala tri koloseka. Pruga je bila jednokolosečna, a u stanici je, pored stanične zgrade gde su se nalazile čekaonica i službena prostorija, izgrađen magacin za robu, poštu i prtljag, a uz prvi kolosek utovarna i stočna rampa. Stanica je imala mehaničko osiguranje sa takozvanim signalom štitnica, a od osoblja radila su dva otpravnika vozova i dva skretničara samo u dnevnom vremenu. Saobraćaj se odvijao po ranije utvrđenom redu vožnje, a usluge su bile svim stanovnicima pod istim uslovima i cenama. Selo se brzo počelo menjati u pozitivnom smislu. Višak poljoprivrednih proizvoda kao i stoka, čime se stanovništvo pretežno bavilo, sada je imalo brži put u zemlje Evrope što je doprinosilo boljem životu. Povećao se i priliv stanovništva iz reona koji su videli znatan napredak sela u novom tehničkom bumu. Železnica ogromnu ulogu preuzima u Velikom ratu kada je proglašena za petu armiju Srbije u kojoj je odigrala veliku ulogu. Kraljevina SHS u decembru 1928. godine završava gradnju drugog koloseka na trasi Beograd- Zagreb. Stanica Martinci dobija još dva koloseka, a u stanici radi ukupno devet radnika. Kao i ranije sa parnom vučom obavlja se celokupan saobraćaj a vozovi idu brzinom do 60 kilometara na sat. Treba istaći u periodu od maja 1922. godine pa do maja 1976. godine kroz stanicu Martinci prolazi čuveni Orijent ekspres, na trasi Pariz- Carigrad.
U toku Drugog svetskog rata u stanici Martinci organizuje se rad uz nadzor okupatora i ustaša iz satnije Sremska Mitrovica za potrebe transporta okupatorskih snaga. Zbog toga u okviru izvođenja akcije Martinačka buna u februaru 1942. godine napadom je obuhvaćena i borba protiv obezbeđenja na stanici. Železnička stanica svojim primernim otporom u ratu pokazali su akciono jedinstvo protiv okupatora. Organizovani su razni oblici diverzija na pruzi, kao i stalna veza u izveštavanju o kretanju neprijateljskih vozova. Iz tog perioda treba istaći železničare: Vladu Župunskog Đaka, Veljka Brkića, Stanka Škrbića, Veljka Mandića i Živana Pribića Glišu Župunskog. U borbene redove iz stanice odazvali su se Vasa Andrić Svekar, Triva Milašinović i otpravnik vozova Beliša Imamović. Posle Drugog svetskog rata prišlo se saniranju dosta razorene infrastrukture na pruzi, u cilju osposobljavanja za upotrebu.
Za potrebe u reonu sela Kuzmin izgrađuje se saobraćajno transportno otpremništvo koje ima tri koloseka i služi za manipulaciju putnika i robe. Na hiljade tona poljoprivrednih proizvoda zadruge Borac u vidu semenskih žitarica otpremaju se u tadašnje zemlje Sovjetskog Saveza. Utovar šećerne repe obavlja se u jesenjem periodu kada se vrši i istovar veštačkog đubriva za zadruge Kuzmina i Erdevika. Sve do prestanka rada Kuzmin radi pod nadzorom stanice Martinci. Od 60-ih pa sve do kraja 70-ih godina prošlog veka jedna je od najfrekventnijih stanica sa brojem putnika. Svakog meseca prosečno se izdaje preko 400 mesečnih karata za radnike i đake.
U posleratnim godinama iz Martinaca se otprema nekoliko stotina hiljada komada svinja u razne delove Jugoslavije. U jesenjem periodu tovari se na desetine vagona šećerne repe, istovara isto toliko veštačkog đubriva, a pošta je redovno dolazila i odlazila svakodnevno određenim vozovima. Početak 70-ih godina označio je početak modernizacije kroz uvođenje dizel vuče i novih telekomunikacionih uređaja za veću propustnu moć vozova i njihovu bezbednost. Taj period je karakterističan po tome što je dnevno kroz stanicu prolazilo oko 200 vozova što je svakako broj koji je najveći u tadašnjoj Jugoslaviji. Železnica tada dobija obeležja evropske, a brzine su do 100 kilometara na sat. U periodu započete modernizacije u stanici se gradi elektropodstanica koja prima i transformiše napon od 100.000 volti u elektrovučnu mrežu na 25.000 volti. Tako prvi voz sa elektro lokomotivom na železnicama Srbije 1971. godine polazi iz Martinaca za Rumu. Bio je to dan kada parna vuča počinje da se povlači iz saobraćaja.
Železnica je privredna grana značajna za izgradnju celokupne privrede Jugoslavije, a time i nadgradnja uslova rada u selu. Posebno je značajna zasluga njenih neposrednih izvršioca kao i samih meštana Martinaca koji su radili na železnici. Danas stanica Martinci u okviru novih zadataka nalazi se u pripremi za bržu, bolju, udobniju i bezbedniju železnicu.
M. Dragojlović
Medijski prilog je prenet sa sajta redakcije sremskenovine.co.rs, članice PU “Lokal pres“.
Odabir plasiranih medijskih priloga zasnovan je na visokim profesionalnim i etičkim standardima koji se primenjuju u novinarstvu lokalnih medija.