Lokal Pres je pokrenuo akciju Branimo lokalno u kojoj je planirano učešće lokalnih pisanih medija na odbrani lokalnih elektronskih medija. Cilj akcije nije da se produbljuje nesporazum između lokalnih elektronskih medija i organizacija koje štite autorska i srodna prava, već da se traži obostrano prihvatljivo rešenje, a posredovanje države vrati u zakonske okvire

 

Jedan od reformskih zakona koji je država Srbija donela je i Zakon o autorskim i srodnim pravima iz 2009. godine. Od donošenja tog zakona, do danas, traju nesporazumi i nesaglasnost oko uređenja međusobnih odnosa između elektronskih medija u Srbiji i organizacija koje se bave zaštitom autorskih i srodnih prava. Te organizacije su SOKOJ, koja se bavi zaštitom autorskih i izvođačkih prava i OFPS, koja se bavi zaštitom producentskih prava. Nedavno je registrovana i Organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora PI.

 

Pojedine odredbe tog zakona odudaraju od evropskih pravnih normi. Lokal Press ocenjuje da odredba Zakona o autorskim i srodnim pravima koja glasi: polazeći od pretpostavke da organizacije (SOKOJ i OFPS) zastupaju prava svih autora i fonogramskih proizvođača – bitno narušava pravnu sigurnost radio i TV stanica, kao i svih ostalih korisnika, jer ni na koji način nije utvrdjeno da li organizacije zaista imaju ovlašćenja za zastupanja autorskih i srodnih prava svih autora i fonogramskih proizvođača.

 

Organizacije za zaštitu autorskih i producentskih prava tvrde da su njihovi zahtevi prema emiterima zasnovani na principima i preporukama Svetske organizacije za intelektualnu svojinu i CISAC-a, te da su to opšte prihvaćeni standardi. Nažalost,  zakonodavac bez provere i dokumentovanja takvih tvrdnji, ali i bez sagledavanja realne situacije na medijskom tržištu Srbije i položaja lokalnih medija u poslednje dve decenije, prihvatio je standarde koje su predložili SOKOJ i OFPS i time izložio radio i TV stanice u Srbiji svojevrsnom reketiranju.

 

Istorijat odnosa emitera i SOKOJa

 

Jedna od obaveza koju su radio i TV stanice morale ispuniti prilikom konkurisanja za dozvolu za emitovanje programa, bila je ugovorno regulisanje uzajamnih prava i obaveza sa organizacijama koje se bave zaštitom autorskih i srodnih prava.

 

Radio i TV stanice su tada potpisale ugovore sa ovim organizacijama u kojima je utvrđeno da će, na ime naknade za autorska i srodna prava, i SOKOJ-u i OFPS-u plaćati iznos u rasponu od 2,5 do 4,5 procenata, od svog godišnjeg bruto prihoda, zavisno od udela muzičkog programa u svom ukupnom programu. Emiteri su se obavezali da će na kraju poslovne godine dostaviti završne račune (bilanse poslovanja) SOKOJ-u i OFPS-u, kako bi dokumentovali bruto prihode iz prethodne godine. Takođe je ugovorena i obaveza da u toku godine emiteri plaćaju mesečne naknade na bazi 1/12 pripadajuće naknade iz prethodne poslovne godine.

 

Mimo potpisanih ugovora SOKOJ je započeo svoj lov u mutnom i jednostrano uveo kategoriju minimalne naknade, koja je lokalnim radio i TV stanicama  stvorila finansijsku obavezu znatno veću od ugovorene. To očigledno kršenje obligacionog prava, SOKOJ je pravdao zakonskom odredbom koja kaže da će organizacija koja se bavi zaštitom autorskih i srodnih prava utvrditi minimalnu naknadu.

 

Nesporno, zakonodavac je dao pravo zaštitniku autorskih i srodnih prava da donese Tarifnik i utvrdi minimalnu tarifu, ali Zakon o autorskim i srodnim pravima u svom članu 175. kaže „tarifa  mora biti primerena vrsti i načinu iskorišćavanja autorskog dela i da se određuje, po pravilu, u procentualnom iznosu od prihoda koji korisnik ostvaruje obavljajući delatnost u okviru koje iskorišćava predmete zaštite. Taj iznos mora da bude u srazmeri sa značajem koji za prihode korisnika ima iskorišćavanje predmeta zaštite sa repertoara SOKOJ i OFPS“.

 

Isto se odnosi i na minimalnu tarifu, koja svakako ne može biti veća od osnovne tarife utvrđene Tarifnikom.

 

Posredovanje države

 

Zakon o autorskom i srodnim pravima, odredio je da se emiteri i SOKOJ i OFPS dogovore oko iznosa naknade koju će radio i TV stanice, kao emiteri, plaćati. Tokom poslednje dve godine predstavnici elektronskih medija i predstavnici SOKOJ i OFPS nisu uspeli da se dogovore oko iznosa tarife, pa je u skladu sa zakonom iznose tarifa utvrdila Komisija za autorsko i srodna prava, koju imenuje Vlada Srbije.

 

Kao i uvek kada se umeša država, nastane potpuna konfuzija, pa je Komisija donela odluku koja je potpuno u neskladu sa zakonom jer je uvela sasvim novu kategoriju obračuna naknade, koju emiteri treba da plaćaju za korišćenje autorskih i srodnih prava. Naime,  stav Komisije je da emiteri treba da plate, prema broju stanovnika u zoni pokrivenosti signala koji emituju i prema razvijenosti regiona u kome se nalazi sedište firme emitera.

 

Tako ispada da lokalni mediji treba da plate nekoliko desetina puta veću naknadu od nacionalnih emitera ili što manje slušalaca i gledalaca to veća tarifa.

 

Primenu novog tarifnika  SOKOJ je najavio od 1. januara ove godine, ali kako je reakcija radio i TV stanica bila burna, fakturisanje je odloženo a SOKOJ je prihvatio poziv ANEMa na nove pregovore. U međuvremenu, tokom predizborne kampanje Mlađan Dinkić  i URS isposlovali su uredbe kojima se ukida tzv. muzički dinar za zanatlije, što je naknada koju zanatlije plaćaju kao korisnici autorskih i srodnih prava. Najavljeno je i da će uslediti bitno smanjenje muzičkog dinara koji plaćaju ugostitelji.

 

Do okončanja izbora, SOKOJ nije slao fakture radio i TV stanicama, a pregovori koje je vodio ANEM nisu napredovali. Pre desetak dana, stanice su dobile predračune, desetinu puta veće od prošlogodišnjih. U proseku oko 80.000 dinara za prva dva meseca ove godine. U predračunima koje je poslao radio i TV stanicama, SOKOJ velikodušno nudi popust od 20 odsto ako se izvrši jednokratna uplata u roku od osam dana.

 

Da SOKOJ opet lovi u mutnom nema sumnje, jer na izdate predračune se ne plaća PDV, pa ko se ulovi da plati ulovio se. To što je država uskraćena za svoj prihod, nikoga nije briga i ko će, uostalom, zbog toga da odgovara.

 

Za većinu lokalnih radio i TV stanica u Srbiji, plaćanje računa SOKOJa značilo bi momentalno gašenje. Ovih dana sa emitovanjem programa prestao je  Radio MIP u Beogradu, zbog finansijske krize u koju je zapao. U Čačku već dve nedelje štrajkuju zaposleni u TV Čačak, zbog neisplaćenih plata u poslednjih pola godine.

 

ANEM je pozvao SOKOJ da prilikom fakturisanja primeni sve obećane popuste i na tome se završila reakcija ovog poslovnog udruženja elektronskih emitera. Lokal Pres je pokrenuo akciju „Branimo lokalno“, u kojoj je planirano učešće lokalnih pisanih medija na odbrani lokalnih elektronskih medija.

 

– Cilj akcije nije da se produbljuje nesporazum između lokalnih elektronskih medija i organizacija koje štite autorska i srodna prava, već da se traži obostrano prihvatljivo rešenje, a posredovanje države vrati u zakonske okvire – kažu u Lokal Presu.

 

Kruševački elektronski mediji uputili su zajednički dopis SOKOJu kojim ovu organizaciju obaveštavaju da su se saglasili da predračune za januar i februar ne prihvataju. Smatraju da je ovo još jedan u nizu pokušaja da se lokalni mediji ugase, pa se pitaju od koga će SOKOJ i slične organizacije  da naplaćuju naknadu kad se mediji  pogase.